Насловна Живи свет Биљке 27. фебруар – Дан јагода

27. фебруар – Дан јагода

2436
0
Време читања: 4 минута

Ако постоји бар један разлог зашто нестрпљиво чекамо пролеће, то је онда свакако због воћке која припада породици ружа, неодољивог мириса и укуса, лепог изгледа, миљеника деце, али и старијих, поред трешње правог весника пролећа – јагоде. 

Шумска јагода (Fragaria vesca L.) је врло вероватно прво воће које је човек почео да користи у исхрани. Она је распрострањена на свим континентима, изузев Аустралије. Са појавом баштенске јагоде (F. ananassa Duch.), која је настала спонтаном хибридизацијом чилеанске и вирџинијске јагоде у 18. веку, почиње гајење ове воћне врсте.

Јагода у цвету

Јагоде припадају вишегодишњим зељастим биљкама. Живе око 5-6 година са лишћем које је и током зимског периода зелено и стаблом које је ниско и креће се од 10-30 цм. Корен јагоде је разгранат и жиличаст и достиже дубину до пола метра, док поједине жилице и више. Јагода је специфична јер има плод у виду збирне орашице. 

Збирни плодови настају од цвета који има много тучкова и када се од сваког тог тучка ствара посебан плодић. Они нису засебни, већ су повезани неким делом цвета. Поред јагоде, такве плодове имају малина и купина. Код јагоде, те ситне плодиће спаја разласла цветна ложа која је изузетно привлачног изгледа, атрактивно црвене боје, пријатног, складно слатко-накиселог укуса и изражене ароме. Има велику хранљиву вредност, али она зависи од сорте, степена зрелости, родности и примењене агротехнике. Она садржи: око 8-12% суве материје, око 7-8% шећера (где доминира глукоза), око 1% органских киселина и до 0,70% минералних материја (нарочито фосфор), од 30-100 мг витамина Ц и других корисних материја.

Имајући у виду овако богат хемијски састав, још у античком Риму су сматрали да јагода има лековита својства. Она је коришћена за лечење разних обољења, од депресије, преко несвестице, главобоље, камена у бубрегу, упале грла итд. Јагоде смањују ризик од срчаних обољења и одређених тумора (нарочито тумора дебелог црева), а пошто садрже доста нитрата, побољшавају проток крви и кисеоника до мишића. 

За лечење се могу користити корен и листови јагоде. Чај од листова се користи као лек за екцеме, грип, прехладе, али и у лечењу костобоље.

Земљиште представља важан чинилац од кога у великој мери зависи принос, квалитет плодова и економичност производње јагоде. За узгој су неопходна плодна, дубока и растресита земљишта. Високи приноси се постижу само када је земљиште у засаду обезбеђено довољним количинама неопходних биогених елемената (азот, фосфор, калијум). Земљиште треба да садржи и 3-5% хумуса и да је благо кисело. Такође, мора бити без корова јер они засењују биљку и што је најважније – одузимају хранива и воду јагоди. Јагода је веома отпорна на ниске температуре и не нападају је болести и штеточине у великој мери.

Када је у питању производња, од свих континената Европа је највећи произвођач. Следе је Северна Америка и Азија. САД су прве по производњи јагода у свету. Отуда и податак да када би се све јагоде произведене у Калифорнији током једне године поређале плод уз плод, обишле би свет 15 пута. После САД, ту су и Турска, Шпанија, Мексико, Република Кореја, Египат, Пољска, Јапан, Немачка, Италија, Француска…

Берба, извор: www.google.rs

Код нас, производња јагоде за тржиште је почела после Другог светског рата. У Србији се према последњим анализама јагода гаји на 6892 хектара, просечан принос је 3,2 тоне по хектару, а укупан годишњи принос 21735 тона ове воћке. Са мањим или већим успехом, код нас, јагода се може гајити у скоро свим крајевима.

Јагоде садрже многобројне органске и неорганске састојке који су потребни човечијем организму. Они обезбеђују нормални развој људског организма, јачају његову способност и отпорност, доприносе успешнијем излечењу од разних болести и бржем опоравку после прележаних болести. Од њих можемо правити сок, компот, слатко, џем, ликер, а могу да се суше и замрзавају. Када размотримо све погодности и благодати које нам ово воће пружа, није ни чудо да су јагоде добиле свој дан и то данас – 27. фебруара.

За најверније обожаваоце јагода ту је и Музеј (Le Musée de la Fraise) посвећен јагодама који се налази у Белгији. У склопу музејске продавнице, може се купити све посвећено овом воћу, од џема до пива са укусом овог воћа.

На крају, широм света је прихваћено веровање да јагода поседује афродизијачка својства и поспешује љубавну моћ. Ако обратимо пажњу на њен срцолики облик и жаркоцрвену боју сасвим је оправдано што је посвећена Венери, богињи љубави.

Па, нема друге него трк на пијацу по јагоде!

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име