Активизам и едукација, Занимљивости, Одрживи развој, Шта ја могу да урадим?

Дан одрживог развоја

Данас (четврта среда у октобру) обележава се Дан одрживог развоја (енг. Sustainability day). Шта је одрживи развој? Дефиниција УН гласи: Одрживи развој је развој који задовољава потребе данашњице, без угрожавања могућности будућих генерација да задовоље своје потребе.” Ова дефиниција има временску димензију која повезује човека и ресурсе у једну целину. Концепт одрживог развоја креће од појединца и преноси се на целокупну популацију.

Конзумеристички (потрошачки) начин живота, путовања, начин исхране, да их наведем неколико, троше ресурсе планете Земље. Ресурси могу бити обновљиви и необновљиви. Да ли је неки ресурс обновљив или не, гледамо у односу на то да ли се могу обновити у временским оквирима живота људске врсте.

Тако, вода, ваздух, шуме и храна су обновљиви извори. Наравно, обновљиви извори могу постати необновљиви несавесним и неодговорним управљањем истих.

Необновљиви извори су фосилна горива и минерали. Фосилна горива су необновљив извор из два разлога: има их у ограниченим количинама на планети и сам процес настајања фосилних горива траје милионима година. Минерали су необновљив ресурс зато што се могу наћи у груписаним формацијама у земљиној кори, а екстракција минерала из Земље је често неисплатива.

Када кажемо ресурси првенствено мислимо на воду, земљиште, храну, енергију, али и станиште, као место живота неке врсте и то је можда и најбитнији ресурс. Имајући то у виду, до данас, научници нису открили другу планету са сличним, а камоли са истоветним карактеристикама и ресурсима који би „утолили глад“ човечанству за све већом потребом за коришћење ресурса.

Светла плава тачка
Ову слику планете Земље је направио сателит „Voyager 1“ 1990 на удаљености од око 6 милијарди километара, на свом путу ка спољним границама Сунчевог система.
Извор: https://en.wikipedia.org/

Човечанство не живи изоловано од дешавања на планети Земљи, тј. живот сваког појединца је уско повезан са животном средином. Да појасним, свакој врсти су потребни  ресурси – пре свега, храна, вода, станиште као место за живот, а ресурс који је у мањку представља ограничавајући фактор који последично условљава успешност преживљавања једне врсте било животињске, биљне, фунгалне, бактеријске, итд.

Навешћу вам неколико примера какве последице неодрживо планирање може имати на наше животе.

Ускршње острво представља најизолованији део планете Земље, удаљен од Јужне Америке око 3.500 километара. Ово острво су населили Полинежани у 12. веку. О постојању ове живописне културе, говоре монументалне статуе „моаи“. Наиме, у време када је Шпанија открила ово острво (16. век), становништво острва је бројало свега око 2.500 људи, док се сматра да је становништво острва некада бројало око 14.000 становника.

Величанствене моаи статуе.

Ко су били кривци за ову „малтузијанску катастрофу“? (Томас Малтус је био британски демограф). Сматра се да се локална популација бавила интензивном пољопривредом, сечењем палми у сврху транспорта масивних моаи статуа. Треба напоменути да кад су Полинежани настанили ово оство, са собом су интродуковали (довели) и полинежанског пацова. Све ово је довело до неповратних промена у самој екологији острва. Наиме, полинежански пацов није имао предатора на острву и у присуству „неограничених“ извора хране омогућило је овој врсти да доживи експлозиван раст и постане велика штеточина. Сечење шума за потребе пољопривреде и транспорта статуа је довело до ерозије (пропадања) земљишта односно, земља није могла да подржи исту стопу пољопривреде као пре. Све ово је довело до еколошког колапса на острву. Ова алегорија треба да нам служи као порука упозорења шта би могло да се деси ако се не поведе рачуна о планети Земљи.

Старији читаоци ЕкоБлога сигурно се сећају нафтне кризе ’70. и ’80. година прошлог века. Услед вештачки изазване несташице није било нафте на тржишту. То је имало за последицу поскупљење цена намирница, несташице горива и штедњу горива. У овом примеру ограничавајући фактор је била нафта, чији мањак је довео до претходно-наведених проблема, а имао је и политичку димензију у виду заоштравања међународних односа.

Једна од најгорих еколошких несрећа која се десила у новијој историји је исушивање Аралског мора. Некада је подручје језера било живахна рибарска заједница, док није одлучено да се преграде реке које се уливају у језеро у сврху наводњавања различитих пољопривредних култура. Многи од изграђених канала нису били добро направљени, што је довело до испаравања воде из канала, а без довољно воде пољопривредни принос није био довољан. Како се Аралско море сушило, тако су језерске и приобалне заједнице биљака и животиња нестале. Опустошењем Аралског мора, емигрирало је и локално становништво.

Изградња највеће хидроелектране на свету под именом „Три клисуре“ у Кини, довело је до потапања бројних археолошких налазишта, а реселило се и око милион људи. Културно наслеђе се исто сматра као вид друштвеног ресурса.

Излазак Земље
Ова слика је направљена токомAppolo 8мисије на Месец 1968. године.
Извор: https://upload.wikimedia.org/

Наравно, још увек имамо времена да променимо наше навике на боље.

На који начин се као појединци можемо колико-толико одговорно понашати према окружењу?

  • Принцип циркуларне економије на много начина штеди природне ресурсе у ширем смислу и продужава животни век производа.Одговорно одлагање отпада које нема употребну вредност.
  • Коришћење алтернативних видова транспорта, избегавање коришћења аутомобила који користе фосилна форива,  избегавати путовања авионом.
  • Куповина енергетски ефикасних уређаја.
  • Смањити потрошњу воде.
  • Конзумирање меса које захтева мање улагање у његову производњу, или апстинирање од конзумације меса.
  • Набавка воћа и поврћа које се не узгаја далеко од вас.
  • Коришћење енергетски ефикасне беле технике, замена волфрамских сијалица са „LED” сијалицама.

Морамо се суочити са чињеницом да су климатске промене и промене екосистема изазване активношћу човека реалност, да иако имамо времена да деламо, најбоље је да кренемо сад! Мислимо глобално, делујмо локално.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: