Активизам и едукација, Богатство планете, Вода, Екосистеми, Занимљивости

Светски дан река

Свим облицима живота на Земљи потребна је вода. Управо зато, она је најдрагоценији ресурс који имамо – од ње зависи храна коју једемо, памук који носимо, као и електрична енергија од које зависимо сваки дан. Слатководна станишта (као што су реке, језера, потоци, мочваре и дренажни канали) представљају дом великом броју целокупног светског биодиверзитета – више од 10% свих животиња и око 50% свих врста рибе. Ипак, упркос њеној важности, вода је шокантно ограничен ресурс. Мање од 1% слатке воде на планети је пијаћа и доступна. Климатске промене и раст бројности људске популације само су неке од јаких сила које угрожавају системе слатких вода. Биљни и животињски слатководни свет нестаје знатно брже од копнених и морских врста. Уз то, слатководна станишта су угроженија од шума, пашњака и обалских екосистема, услед људске похлепе за новцем и климатских промена.

Светски дан река слави водене токове широм света, али се пре свега обележава како би се нагласиле многобројне вредности наших река, како би се повећала општа информисаност о њиховом стању, и како би се подржала њихова огромна важност за целокупно благостање планете.

Према речима Марка Ангелоа, оснивача Светског дана река, „реке су артерије наше планете, оне су линије живота у правом смислу тих речи.“ Ипак, упркос овој јасној метафори, готово у свакој држави, реке наилазе на мноштво опасности, и само уз наше активно ангажовање можемо да обезбедимо рекама здравље у годинама које долазе.

Светски дан река званични је празник УН-а и створен је са намером да још више промовише и настави циљеве кампање Water for Life Decade. Од 2005.године, Светски дан река обележава се сваке четврте суботе у септембру широм света. Овај велики догађај обухвата разнолике акције чишћења речних корита и обнове станишта, образовне програме, као и лансирање нових интернет страница са тематиком спасавања река, промоцију еколошких филмова и организацију протеста.

Како ви можете да организујете прославу Светског дана река?

Да би догађај имао велику посећеност и одјек, прво саветујемо да ступите у контакт са локалним стручњацима који су упућени у проблеме и степен загађења река. Прослава овог дана може бити у виду протестне шетње, или на пример, у виду фестивала чишћења река од неколико дана. Затим, покушајте да дођете и до локалних школа, локалних власти, болница, локалних предузећа, и интересних група као што су посматрачи птица, веслачи кануа, друштва за очување историјског и природног наслеђа, уметничка удружења, музичке групе, као и организације рециклаже и очувања животне средине. Уз овакву мрежу људи ваша прослава би одговарала посетиоцима разне животне доби, и поред очувања локалног речног наслеђа сви би уживали и у осећају заједништва са водом и природом око ње.  

Две највеће претње рекама широм света су смањење броја риба и изградња хидроелектрана и брана. Покрет Одбранимо реке Старе планине је пре само неколико дана одржао велики протест у Београду против изградње мини хидроелектрана у Србији. „Док надлежне институције ћуте, уништавање река се наставља. У селима Србије проглашено је ванредно стање. Организоване су даноноћне страже, а у неколико места дошло је и до физичког сукоба са инвеститором“, навело се у позиву медијима на протест.

Иако хидроелектране не морају директно да утичу на опадање бројности риба у рекама, свакако су главни кривци за угрожавање речног екосистема и животног ритма риба. А ту је и локално становништво које је цели свој живот организовало око река које сада нестају! Тренутно најугроженије реке су Засковачка и Ракитска река, две притоке Топлодолске реке у срцу Старе планине.

Оно што застрашује јесте чињеница да су последње чисте реке на Балкану у огромној опасности услед планиране изградње више од 2 700 мини хидроелекрана на овим просторима. Иако инвеститори оваквих пројеката представљају хидроелектране као „чист и зелен“ извор енергије, то је заправо супротно од истине – оне су апсолутно погрешан избор за свет који се бори са глобалним загревањем. Ово је веома сликовито приказано у Тод Саутгејтовом видеу који можете погледати овде

Највећи утицај климатских промена на све екосистеме осећа се управо кроз негативне утицаје на воду. Док неки делови планете постају суви, неки добијају и превише влажности. Велике поплаве заправо угрожавају безбедност хидроелектрана и смањују хидроенергију и дистрибуцију воде у домаћинствима. Научна истраживања показују да су хидроелектране одговорне за скоро једну четвртину целокупне производње метана за коју је одговоран човек – тих 104 милиона тона метана једнако је 4-5% целокупног људског доприноса глобалном загревању.

АКО ОДБРАНИМО РЕКЕ, ОДБРАНИЋЕМО ЖИВОТ!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: