Активизам и едукација, Биљке, Биодиверзитет, Закони, Занимљивости, Урбана екологија, Утицај човека на Земљу

21. март – Дан шума, Дан дрвећа и Дан садње

На данашњи дан у целом свету обележавају се чак три важна еколошка празника – данас је Дан шума, Дан дрвећа и Дан садње. Овим даном славимо природна богатства и дижемо свест о важности свих врста шума, дрвећа и садње. Овај међународни празник обележава се тако што локалне заједнице организују активности које промовишу важност шума и потребу за њиховим ширењем. Посебан фокус данас се ставља на повећање градског зеленила.

Шуме покривају преко 30% укупних копнених површина Земље, тј. простиру се на око 4 милијарде хектара. У Србији је тренутно 29% површина под шумама (око 3 милиона хектара), а требало би да захватају око 41% површина. Непланским сечењем шума човек угрожава природу и, према проценама стручњака, годишње нестане око 16 милиона хектара шума на свету. Упркос свему, шума је још увек ту, али јој је више него икада потребна човекова заштита.

Свесне опасности драстичног смањења шумских предела, богатије државе смањују штету увођењем концепта одрживог газдовања шумама, који пре свега подразумева смањивање агресије на шуме честим сечама. Србија је потписала резолуције донете на четвртој министарској конференцији о заштити шума Европе у Бечу 2003. године, на којој су усвојени Свеевропски критеријуми и индикатори одрживог газдовања шумама. Међутим, ови критеријуми су оквирног карактера, а њихова реална примена подразумева проверу и усклађивање на националном нивоу.

Шуме су део нашег живота много више него што можемо да замислимо. Брижном негом и употребом њених одрживих ресурса, шума ће нас вишеструко наградити у борби против климатских промена. Она је наш највећи саборац, као и највећи саборац генерацијама које долазе. Такође, шуме имају кључну улогу у постизању Циљева одрживог развоја који су напорима Уједињених нација ступили на снагу од 1. јануара 2016. године.

Сваког 21. марта УН шири свест о важности свих врста шума и њиховог биодиверзитета. Ове године, на Дан шума промовише се едукација под називом „Научите да волите шуме“. Њоме се на глобалном нивоу шири порука да цело човечанство, без обзира на узраст, треба да брине о шумама око нас. Здраве шуме заправо представљају здраве отпорне заједнице људи и перспективну економију.

Значај шума све је већи, имајући у виду да се до 2030. године очекује пораст светске популације чак до 8,5 милијарди. Едукацијом о важности шума, како оном најмодернијом тако и традиционалном, може се постићи крајњи циљ – да шуме буду здрава плућа планете. Такође, инвестирањем у шумарство побољшава се и стање светске економије – државе дају послове научницима, биолозима, шумарима и локалним заједницама како би се спречила сеча шума и обновили опустошени предели.

Светски Дан дрвећа слави се ради истицања огромног значаја дрвета као биоматеријала од којег директно зависи одрживи развој целе планете.Дрво је племенито и свакако заслужује дан када ћемо славити његов значај. Ваља се подсетити – оно апсорбује и складишти угљен-диоксид, а поклања нам кисеоник који нам је неопходан за опстанак. Дрво је прилагодљиво и прекрасно само по себи, а имало је и огроман утицај на ток људске цивилизације.Ове године, на Дан дрвећа организује се посебан догађај у Грацу од стране фондације World Wood Day (WWDF) и Удружења International Wood Culture Society (IWCS). Ово ће бити седмо по реду окупљање где се очекује више од 550 учесника из више од 90 земаља широм света, како би се посветила посебна пажња теми климатских промена и утицају које дрвеће има на њих.

Са доласком пролећа буди се и природа, па је зато 21. март идеалан дан и за обележавање Дана садње нових биљака. У последње време, много људи има за циљ да својим заједницама обезбеди урбанистички испланирано зеленило у знатно већој мери него раније. Овај такозвани „покрет урбаног баштованства“ заправо представља гајење хране у урбаној средини. Међутим, урбано баштованство је много више од тога. Оно представља и својеврстан начин поновног спајања човека са природом и уживања у храни коју је сам створио, а не у храни која директно зависи од система прехрамбене индустрије.
Идеално гледано, урбано баштованство (или „урбана агрикултура“) представља простор где се преплићу еколошки одрживе методе, локалне економије и јака спремност међу члановима исте заједнице, све у циљу развитка локалног прехрамбеног система, тј. лаког приступа поуздано здравој храни.

Овакав вид баштованства постао је веома популаран међу младима, па све више и више има оних који гаје поврће на свом балкону или испред зграде. Користећи дрвене или глинене саксије, органска башта може да се створи на веома малом простору.  Годишње доба, па и сам месец и доба дана, веома су важни фактори за садњу. Па зато, почните са гајењем биљака на својим терасама баш на овај дан и дајте свој допринос зеленијој будућности.

Шуме и дрвеће представљају вечиту инспирацију песницима и уметницима.

„За мене, дрвеће је увек било најмудрији проповедник. Дубоко их поштујем када живе у групама и породицама, у шумама и шумарцима. Још више, поштујем их када стоје сами. Тада је дрво као усамљени човек. Не као неки пустињак лопов који се скрива због својих порока, већ као велики човек, самац, као Бетовен или Ниче. У крошњама дрвећа цео свет шушка, а њихови корени продиру у бесконачност; али то није нешто што их спутава, дрвеће се свом снагом живота бори за једну ствар: да испуни себе пратећи сопствене законе, да створи своју јединствену форму, да представља себе без икаквих лажи. Ништа није више свето, ништа није бољи пример другима него прелепо јако дрво.“

Херман Хесе

Срећан 21. март свима који према флори осећају дубоку љубав и поштовање!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: