Ни не сумњајући да ће имати утицај на додавање новог празника у календар, Mек Мекланг је 1967. године у Тексасу отворио прву фарму змија. Тада је на фарми имао укупно три змије (три питона) које је искористио да привуче туристе који су се упутили у Сан Антонио и заради мало новца. Мек Меклангу је неочекивано пошло за руком, зарађивао је више него што је претпоставио и наставио је да улаже у своју фарму. Популарност је убрзано расла и власник је одлучио да своју фарму претвори у зоолошки врт па је обезбедио станиште и за друге животиње поред змија. Било је интересантно да је у периоду око 16. јула највећа гужва, те је Мекланг незванично прогласио овај датум за празник, а затим се тренд проширио на целу планету.
Последњих година на Светски дан змија ставља се посебан акценат како би се указало на значај и улогу змија у екосистемима, о мерама заштите, и да би се људи присетили да нису све опасне по њихов живот.
Змије (Ophidia) припадају класи гмизаваца (Reptilia). Врста од које су еволуирале, гуштеролики гмизавац, био је четвороножан. Да су потекле од врсте која се кретала помоћу развијених екстремитета указују присутни остаци карлице у издуженом телу змије. Иако немају ноге кретање им није ускраћено. Због добро развијене кичме вешто се крећу вијугавим или праволинијским покретима. Број кичмених пршљенова се креће између 130-500.
Можда на први поглед цело тело изгледа једнолично, али истина је далеко од тога. Код змије се разликују глава труп и реп. На глави се налазе чулни органи – очи, Јакобсонов орган (чуло мириса) и језик у усној дуплљи. Очи су прекривене провидним капцима који су срасли. Језик је на врху подељен и ту су смештени рецептори за укус и додир. Чуло мириса је најразвијеније, док слушни канал и бубна опна нису развијени и змије не чују звукове.
Њихово тело украшено је крљуштима различитих боја, а крајњи дезен представља један од параметара при распознавању и класификацији врста. Површина је прекривена рожним слојем познатим под именом „змијска кошуљица“. Овај слој се у току живота периодично одбацује, обично из једног дела.
Месождери су и имају специјализоване начине за лов. Уз помоћ добро развијеног чула мириса лако лоцирају плен. Могу да поједу жив плен због добро развијених вилица које могу широко да се отворе, или да га убију отровним уједима, обмотавањем и дављењем. Најчешће им се на трпези налазе ситни глодари, гуштери, птице, рибе и њихова јаја.
Време парења је углавном условљено спољашњом температуром. У Србији женке чекају пролеће како би започеле процес привлачења мужјака. Оне продукују феромоне, хемијске супстанце карактеристичног мириса које мужјаци могу да „нањуше“.
При оваквом понашању женке немају циљног партнера којег желе да привуку и често намаме више мужјака па долази до сукоба. Борба може да траје и неколико сати, а онај мужјак који победи у борби пари се са женком. Млади се развијају на два начина, рађају се живи (вивипарија) или се легу из положених јаја (овипарија).
За ове животиње се каже да су космополити јер их има на свим континентима осим на Арктику и Антарктику. Настањују и водене и копнене средине шуњајући се кроз високе траве, жбунове и око камења, а могу се пронаћи и на високом дрвећу.
На основу неких морфолошких разлика може лако да се утврди да ли је змија отровна или не. Оно што је најуочљивије је облик главе – отровнице имају троугласту главу, а неотровнице јајасту.
Код многих људи је присутан ирационални страх од змија – oфидиофобија, али је битно да се зна да змија никада неће напасти осим ако није нападнута од стране човека. До сада још нисмо видели да змије носе чизме или торбе направљене од људске коже, те лако можемо да закључимо која врста је заправо опасна.
Ако нисте у могућности да скокнете до Тексаса и посетите Меков зоолошки врт, препоручујемо вам да послушате песму која се тамо пева данас док гледате на које све безноге другаре можете да налетите у Србији. Не убијајте их, змије сигурно имају фобију од људи и брзо ће побећи.
За информације о змијама које насељавају Србију, прочитајте наш текст Упознајте змије – наше безноге пријатеље.
У наставку су фотографије врста које су карактеристичне за нашу земљу
Извор: www.shdmr.org
