Активизам и едукација, Занимљивости

12. фебруар – Дарвинов дан

Убити грешку је исто толико добро, а понекад и боље него поставити нову „истину” као чињеницу

Знате ли која би личност могла стајати иза овог цитата? Уколико сте препознали птице на слици, вероватно сте имали благу предност при погађању. Овај дан, 12. фебруар, ЕкоБлог посвећује причи о једном од најчувенијих биолога у историји науке. На данашњи дан пре 210 година рођен је Чарлс Дарвин, човек чије име можете пронаћи у готово сваком уџбенику из биологије или га чути у разговорима у којима се спомињу еволуција, постанак врста и природна селекција, али зашто је овај човек толико битан и шта је он то урадио? Чиме је Дарвин заслужио свој дан и које су то птице на слици? Хајде да рашчистимо неке недоумице.

Дарвин је открио постојање еволуције.

Нетачно. Идеја о еволуцији потиче још из античког периода, међутим Дарвин је био прва особа која је прикупила доказе и објаснила принципе по којима еволуција функционише. Наравно, данас се о еволуцији зна неупоредиво више у односу на оно што је у деветнаестом веку било познато, али управо Дарвинов рад и ставови које износи у својој књизи „Постанак врста” подстакли су многе научнике тог времена да се позабаве овим питањем. Данас еволуциона биологија има своје место у фиоци дисциплина природних наука, а управо од објављивања „Постанка” убрзано напредује. Међутим, требало би напоменути да је Дарвин дуго преиспитивао релевантност сопствених података и да ову књигу није желео да објави – није био сигуран да има необориве доказе. Ово се променило кроз његову сарадњу са Алфредом Раселом Валасом, који је у том тренутку долазио до сличних сазнања. Недуго након објављивања заједничког чланка у једном лондонском научном часопису, Дарвин одлучује да напише књигу у којој објашњава свој поглед на еволуцију и утицај природне селекције на специјацију (настанак нових врста). Годину дана касније 1859. Дарвин самостално издаје „Постанак врста”, своје најзначајније дело.

Дарвинова теорија је одмах и у потпуности прихваћена.

Као и свака друга револуционарна мисао, теорија еволуције била је предмет обожавања и мета критика. Иако је „Постанак” недуго по издавању наишао на подршку, и даље је у једном делу друштва било укорењено веровање у принципе „природне теологије”. Пре Дарвина, сматрало се да је Бог створио све врсте на Земљи, са тачно одређеном идејом о њиховим карактеристикама, које су као такве биле непроменљиве и имале одређену сврху. Дарвиново објашњење, са друге стране, било је да се јединке временом мењају и да управо оне јединке које су најбоље прилагођене условима у станишту имају већу шансу да преживе и размноже се, што је данас познато као природна селекција. Дарвин је ово уочио посматрајући популације зеба на различитим острвима током свог путовања по Атлантику. У зависности од тога која је врста хране била доступна на одређеном острву, различите популације зебе су се прилагодиле мењајући облик својих кљунова. Касније је установљено да су временом зебе са различитих острва изгубиле могућност да се међусобно паре, што је указало на чињеницу да је дошло до специјације, односно да су у неком тренутку од почетне популације променама настале различите врсте зеба које имају заједничког претка. Међутим, присуство оваквих примера некима није било довољно, а прво издање „Постанка” је садржало и одређен број грешака, па је Дарвин до своје смрти 1882. године радио на томе да елиминише грешке и прибави још доказа, након чега је његово дело још више допирало до очију јавности и покренуло револуцију у начину на који сагледавамо свет око себе.

Дарвинова теорија каже да су људи потекли од мајмуна.

НЕ, великим словима. Кратко и јасно – Дарвин каже да све врсте на Земљи имају заједничког претка, али су неке врсте међусобно сродније. Дакле, наша врста је далеко сроднија осталим припадницима реда примата, као што су мајмуни, него врстама које припадају неком другом царству, као што су шампињони или купус. Када говоримо о еволуцији, често можемо наићи на цртеж који помало личи на дрво које се грана небројено пута. У питању је филогенетско стабло, које објашњава управо то колико су неке врсте међусобно сродне – што су њихове гране ближе, то су врсте сродније. У том случају, можемо рећи да је Дарвин гледао на људе као на грану која са граном мајмуна има заједничку основу, пре него на њен наставак.

Дарвинова теорија, иако значајна за развој науке и разумевање природе, кроз историју била је више пута погрешно тумачена. Један од најпознатијих примера оваквог неразумевања јесте настанак социјалног дарвинизма, који је оставио велике последице на друштво деветнаестог века. Историја нас и овде учи о томе колико је битно занемарити предрасуде и информисати се о некој теми – генерализација нас може довести до неразумевања, а знамо куда води неразумевање када је наука у питању.

Срећан Дарвинов дан!

Извор:

  • Darwin, Charles, 1809-1882. On The Origin of Speciesby Means of Natural Selection, or Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life. London :John Murray, 1859. Print.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: