Богатство планете, Вода

Река Дрина

Река Дрина дугачка је 346 km и припада сливу Црног мора. Настаје спајањем реке Пиве и Таре код Шћепан поља у Црној Гори, а улива се у Саву близу Сремске Раче и представља њену највећу притоку.Дрина улази у Србију појачаном снагом реке Лим са којом прави Међеђанску клисуру, једну од две највеће на овој реци. Дрина протиче кроз различите пределе као што су кањони, планински венци, клисуре али и простране равнице и тако непрекидно са пределима мења и своју „ћуд“. Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима „Ко ће криву да исправи Дрину“ или „Исправљати криве Дрине„, а односи се на бескористан посао. У стара времена носила је име Дринос, а народ ју је звао Зеленика или Зеленка због боје воде.

Горњи ток се простире од места спајања Пиве и Таре до Вишеграда и дуг је 92 km. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богат Лим.

Дно реке Дрине покривено камењем и шљунком у близини Шћепан Поља. Горњи ток реке. Aутор: Liquid Art
Линк: https://upload.wikimedia.org

Средњи ток обухвата кањон Дрине дубок око 1000 метара између Таре и Звијезде где се налази акмулационо језеро Перућац и ХЕ Бајина Башта. Средњи ток је дуг 163 km, а у пределу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. У оквиру мрких и стрмих литица средњег тока простире се највећа клисура Дрине, Клотијевачка клисура дуга 38 km.

Шљунак на дну реке Дрине под водом у близини Перућца у Србији. Средњи ток реке. Аутор: Liquid Art
Линк: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/

Доњи ток почиње после Зворника и дуг је 91 km. Занимљиво за овај део Дрине је да има све карактеристике равничарске реке као што су меандри и мртваје.

Дрина представља рај недирнуте природе и сматра се за једну од најлепших и најчистијих река у Европи, често неукротива, али питома, Дрина је прави смарагд вредан у сваком свом делићу. Десну страну обале чине ништа мање лепе притоке Рача, Дервента, Невенски поток, Црни поток, Брусница, Жепа и Рзав. Кањон реке Дрине, који прави уз помоћ својих притока, заузима треће место у свету по својој велични, после кањона Колорадо и кањона реке Таре и простире се у дужини од 54 km. Стрме литице овог кањона са обе стране су богате флором и фауном.

Кућица на Дрини
Извор: https://static.puzzlefactory.pl

Дрина својим притокама пресеца динарски планински систем и тако ствара огроман хидроенергетски потенцијал који је искоришћен уз помоћ три хидроелектране изграђене на њој. Прва хидроелектрана на Дрини ХЕ „Зворник“ почела је са радом 1955, затим је 1989. године почела са радом и ХЕ „Вишеград“. Трећа хидроелектрана ХЕ „Бајина Башта“ представља највећи објекат саграђен на овој реци 1966. године. За потребе ове хидроелектране река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара, и на тај начин је створено акумулационо језеро Перућац. Средина Перућачког језера представља границу између Босне и Херцеговине и Србије, али и рај за искусне пецароше и оне који своје уживање траже на мирним местима са изобиљем нетакнуте природе.

Језеро Перућац
Брана и хидроелектрана у Бајиној Башти

Осим природних и хидроенергетских погодности, Дрина нуди идеалне могућности за развој туризма јер плени и својим културно-историјским вредностима. На овој реци изграђено је много мостова од којих је несумњиво најпознатији стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Овај мост је био инспирација Иви Андрићу када је писао роман „На Дрини ћуприја“ за који је добио Нобелову награду.

Мост на Дрини у Вишеграду (БиХ)

Регате такође представљају појам који је постао заштитни знак ове реке. На Дрини се сваке године организује сплаварење под називом „Дринска регата“ на којој се окупе бројни туристи и љубитељи природе. Регаташи по правилу кампују на обалама Дрине, веселе се уз музику, пиће, роштиљ и спавају под ведрим небом. Одржава се и регата за особе са инвалидитетом, oве године у организацији Удружења слепих и слабовидих лица из Бајине Баште, она има за циљ афирмацију равноправности и толеранције међу људима као и указивање на значај квалитетног провођења времена у природи. Одржава се такође регата у Лозници, у Љубовији, Студенстка регата да би на крају све било заокружено најмасовнијом Великом Дринском регатом у Бајиној Башти која се сваке године у јулу обележава бројним манифестацијама.

Дрина колико је дуга толико је и лепа, заносна и вредна поштовања, она је незаобилазна ставка за посетити јер сваки километар њеног тока носи посебну причу и доживљај.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: