Еко речник

A  Б  В  Г  Д  Ђ  Е  Ж  З  И  Ј  К  Л  Љ  М  Н  Њ  О  П  Р  С  Т  Ћ  У  Ф  Х  Ц  Ч  Џ  Ш #

А

Абиотички – који припада неживој природи

Абиотички фактори – Утицаји неживе природе, примарни фактори који одређују да ли ће неки организам живети у одређеном окружењу или не. Деле се на климатске, хемијске, орографске и педолошке

Абунданција – У фитоценологији представља ознаку за бројност индивидуа поједине биљне врсте

Агенда 21 – Документ усвојен на Конференцији Уједињених нација за животну средину и развој у Рио де Женеиру 1992. године

Адаптација – Прилагођавање организма средини/околини

Адвентивне врсте – Врсте које се могу наћи на подручју које је изван њиховог историјског природног ареала, као последица случајног или намерног уношења од стране човека

Адитиви – Супстанце које се додају у прехрамбене производе ради побољшања неких њихових својстава као што су рок трајања, укус, мирис, боја или чврстоћа

Адсорпција – Упијање хемијске материје на површини чврсте која се зове адсорбент

Аеробни организми – Организми који су способни да живе само у присуству слободног кисеоника

Аеробно разлагање – Микробиолошки процес разградње биоразградивог материјала у присуству слободног кисеоника

Аерозагађење – Загађење ваздуха

Аеросол – Разбијене честице течности или чврстих тела у ваздуху

Азонална вегетација – Вегетација која није условљена општим климатским приликама и из тог разлога се не може поделити на зоне

Акутно – Тренутно у почетку

Активна супстанца – Супстанца или микроорганизам који има опште или специфично дејство на непожељне организме

Албедо – Изражава проценат одбијене од укупно примљене радијације на површини листа

Алохтона врста – Врста коју је човек унео на подручје на коме природно није била распрострањена

Алпинетум – Специјално уређен део баште или врта у коме се гаје високопланинске врсте биљака

Алтернативна енергија – Различити облици енергије који се производе на начин да не штете околини

Алфа-честице – Позитивно наелектрисане крупне честице

Амиктичка језера – Језера која су трајно покривена ледом и тиме заштићена од температурних промена

Аминокиселине – Основни градивни елементи протеина

Анадромне врсте – Врсте које из мора одлазе на мрешћење у реку (лосос, јесетра, моруна)

Анаеробни организми – Организми који су способни да живе само у условима без присуства кисеоника

Анаеробно разлагање – Микробиолошки процес разградње биоразградивог материјала у одсуству слободног кисеоника

Антибиотици – Супстанце биолошког порекла које спречавају размножавање одређених микроорганизама или их уништавају

Антиоксиданси – Молекули који спречавају оксидацију других молекула

Антразин – Пестицид који се широко користи у ратарству. Изазива сексуалну дисфункцију и абнормалан развој водоземаца и гмизаваца

Антропогене промене – Промене у спољашњој средини изазване човековим деловањем

Антропогени фактори – Фактори који се односе на дејства која на живи свет врши човек

Антропозоогене промене – Промене у спољашњој средини изазване човековим деловањем

Арборетум – Простор на коме се гаји велики број дрвенастих врста, посађене у циљу илустровања биодиверзитета (најчешће се користи у едукативне сврхе)

Ареал – Део територије или акваторије у коме одређена популација/врста врши животне процесе

Ареал активности – Простор на коме јединке неке популације обављају своје дневно-ноћне активности

Аргилофилан организам – Водени организам који живи на глиновитом дну

Архуска конвенција – Конвенција о доступности информација, учешћу и јавности у доношењу одлука и доступности правосуђу у областима које се тичу животне средине. Усвојена 1998. године у Данској

Атмосфера – Танак слој ваздуха (гасова) који окружује планету Земљу и задржава се захваљујући сили гравитације

Аутоекологија (идиоекологија) – Део екологије који проучава односе јединке организма и услова средине, односно абиотичке и биотичке факторе

Аутономан екосистем – Екосистем у коме се одвија природан процес кружења материје и протицања енергије тј. ниједна његова компонента није супституисана од стране човека

Аутотрофни организми – Организми који су способни да користе неорганске материје и из њих изграђују органска једињења која има служе као извор енергије за животне процесе

Аутохтона врста/популација/екосистем – Који се налази у природи у одређеном простору у оквиру свог природног распрострањења

Б

Банка гена (семена, плодови, вегетативни делови) – Високо специјализоване колекције биљног материјала који се сакупља, магационира, одржава и размножава под строго контролисаним специфичним условима

Бекерел – Јединица за мерење радиоактивности радиоактивног извора

Бел – Јединица за мерење јачине звука

Бентос (бентофауна) – Група организама везаних за морско дно

Бета-честице – Негативно наелектрисане мале честице

Бисфенол А (BPA) – Једињење у пластици кога има свуда и кључни је елемент за производњу тог материјала

Биогас – Мешавина метана и угљен-диоксида која се добија приликом разградње органских материја под анаеробним условима

Биодиверзитет (биолошка разноврсност) – Разноврсност организама у оквиру врсте, међу врстама и међу екосистемима

Биодизел – Обновљиво гориво које се производи од пољопривредних ресурса као што су сунцокретово уље, рециклирана уља за пржење и животињско сало

Биоиндикатори – Организми који се користе за приказ стања животне средине, оп правилу су осетљиви на промене услова средине

Биолошки мониторинг – Јединствени скуп неопходних планских систематских мерења базираних на праћењу фактора средине у циљу прикупљаања одговарајућих података

Биолошки ресурси – организми или њихови делови, популације или било која друга биотичка компонента екосистема, која има актуелну или потенцијалну употребну вредност за људски род

Биом – Комплекс сродних екосистема који се налазе у различитим односима међусобне повезаности и условљености

Биомаса – Органска материја изведена из живих или недавно живих организама и може се користити као извор енергије

Биоразградиви отпад – отпад који је погодан за анаеробну или аеробну разградњу, као што су храна, баштенски отпад и папир

Биосфера – Делови атмосфере, литосфере и хидросфере насељени живим бићима чија их активност битно мења

Биотехнологија – Свака примена технологије која користи биолошке системе, живе организме или њихове производе, са циљем производње продуката за посебне намере

Биотички – Који припада живој природи

Биотички фактори – Утицај живих бића на друге организме

Биотоп (животно станиште) – Део насељеног простора земље који се одликује смецифичним комплексом еколошких фактора

Биопестициди – Пестициди створени из животиња, биљака, бактерија и одређених минерала

Биоценоза (животна заједница) – Скуп организама различитих врста у истом станишту

Биоценологија – Екологија животних заједница

Биоциклус – Највећи еколошки комплекс у биосфери кога сачињавају међусобно сродни екосистеми и биоми. Постоје 3 биоциклуса: биосиклус Светског мора, биосиклус копнених вода и биосиклус копнених екосистема и биома

Богатство врста – Укупан број различитих врста у посматраном подручју

Боскет – већи геометријски засад са правилно распоређеним дрвећем, коришћен у парковима

Ботаничка башта – Научно-истраживачка, наставна и културно просветна установа у којој се налазе колекције живих биљака које репрезентују разноврсност и богатство биљног света на земљи

Бука – Непријатан звук настао неправилним треперењем материја

Bird Life International – Међународни савет за заштиту птица

В

Васкуларне биљке – Биљке са спроводним (васкуларним) системима, обухвата све папрати, голосеменице и скривеносеменице

Вегетација – Биљни покривач једног подручја

Вертикално озелењавање – Гункционално и естестко обогаћивање фасада објеката, потпорних зидова и других вертикалних елемената пузавицама или пењачицама у циљу повећања површине под зеленилом

Ветеринарски отпад – Отпад настао испитивањем и лечењем животиња и приликом научних испитивања и експеримената вршеним над животињама

Ветрозаштитни појас – Појас дрвећа и шибља који штити насеља или поједине његове делове и саобраћајнице од неповољног штетног дејства ветра, снега и пешчаних наноса

Вештачка ђубрива – Хранљиве материје индустријског порекла потребне за исхрану и повећане приносе биљака

Вештачко зрачење – Радиоактивно зрачење из вештачког извора

Викарне врсте – Врсте истог рода или животне форме које имају аналогне еколошке нише у животним заједницама различитих географских области

Више биљке – Вишећелијске биљке које су примарно прилагођене сувоземном начину живота и код којих су се развила специјална ткива и органи. Обухвата маховине, папрати, голосеменице и скривеносеменице

Врста – Група организама које поседују заједничке морфолошке карактеристике и могу међусобно да се укрштају а репродуктивно су изоловане од група организама које припадају другим врстама

Г

Гама-зраци – Неутрални електромагнетни таласи малих таласних дужина и велике продорности

Гарига – Врста вегетације ниских зимзелених жбунова и полужбунова, често резултат претеране испаше или сече медитеранских шума

Гасификација – Делимично сагоревање чврстог отпада при чему се добија сагориви гас који садржи угљендиоксид и воду, различите угљоводонике и три врсте чврстог остатка

Гасификација угља – Када се угаљ под високим притиском и високом температуром, додавањем воде и уз присуство кисеоника претвара у синтетички природни гас који се назива сингас

Гасови са ефектом стаклене баште – Гасови који због повећаног садржаја у атмосфери задржавају Земљино дуготаласно зрачење а у исто време неометано пропуштају Сунчево краткоталасно зрачење. CO2, угљен моноксид, сумпор, амонијак, водена пара, метан итд.

Генерација – Просечна старост родитеља у популацији. Мора да будевећа од старости првог размножавања осим код таксона који се размножавају само једном

Генетички материјал – Део биљке, животиње, гљиве, микроорганизма, вируса или вироида који садржи наследну информацију

Генетички модификовани организми (ГМО) – Организми чији је генетички материјал промењен методама савремене биотехнологије

Генетички ресурси – Генетички материјал који има актуелну или потенцијалну вредност за људски род

Геном врсте – Комплекс наследних фактора који се налази на хромозомима свих индивидуа унутар врсте

Генофонд – Свеукупност генома свих врста одређеног географског подручја

Геодиверзитет – Описује разноврсност геолошких феномена и њихових одговарајућих процеса унутар одређеног подручја

Геолошка грађа – Састав, старост и склоп дела терена и најчешће се приказује геолошком картом

Геолошка скала – Скала која се користи како би се описало време и односи између догађаја који у се догодили у историји Земље

Геолошки профил – Графички приказ геолошке грађе у вертикалној или косој равни оних делова терена који се непосредно запажају на површини или његових дубљих делова

Гео-наслеђе – Све геоморфолошке педолошке и посебне археолошке вредности настале у току формирања литосфере и међузависности природе и људских култура које због изузетног научног и културног значаја морају бити посебна брига свих друштвених фактора

Геотермална енергија – Енергија у виду гејзира или термалних извора која се користи за добијање електричне енергије и загревање

Геофите – Животна форма биљака које неповољне животне услове преживљавају тако што пупољке или вршне изданке закопавају у земљу у виду гомоља или луковица и ризома

Глацијални реликт – Врста која је данас уско распрострањена угорњим висинским зонама или другим хладним стаништима а сматра се да је била шире распрострањена у време последњих Ледених доба

Голосеменице – Биљке са семеном код којих семени замтак није затворен у листолике органе

Градска шума – Сегмент града под шумом. По правилу се налази у средњој и спољној зони града а циљ јој је приоритетно рекреационо коришћење и позитиван утицај на унапређење урбане климе

Градски сад – Зелена површина која се налази у стамбеном комплексу и намењен је одмору становника околних блокова

Грађевински отпад – Отпад настао приликом изградње, одржавања и рушења грађевинских објеката

Греј – Јединица за мерење апсорбоване дозе јонизујућег зрачења

Густина популације – Просечан број јединки на јединици животног простора

Гутација – Процес излучивања воде у облику капљица који надокнађује одсуство транспирације и омогућава проток воде кроз биљку

Д

ДДТ (дихлор-дифенил-трихлоретан) – Познати инсектицид

Деградација – Постепено снижавање, смањивање или губљење неког својства

Декларација – Документ који садржи објаву званичног мишљења или ставова, обично државног органа или међународног тела

Демекологија – Екологија популација

Демографија – Наука о становништву која укључује виталну статистику људи, смртност, рашање, просторни распоред, укупну величину популације и популациона кретања

Дендрофонд – Укупан фонд заштићеног дрвећа који се штити на основу одговарајуће одлуке

Денитрификација – Завршна етапа кружења азота у којој се нитратни азот редукује и своди на елементарни

Депонија – Простор заодлагање отпада на земљишту под посебним условима датим у Директиви ЕУ 1999/31/ЕC дефинисан чланом 4. у прилогу те исте директиве

Дестратификација – Природно или вештачки изазвано мешање слојева дубље и површинске воде у језеру

Дефорестација (крчење шума) – Сечење шума да би се добило земљиште чијој намени шума није потребна

Дивља врста – Врста на чији генотип тј еволуционе процесе човек није намерно утицао

Димиктичка језера – Тип језера код којих до циркулације воде долази два пута годишње – у пролеће и јесен

Диоксин – Једињења која се сматрају изузетно токсичним а садрже хлор, угљеник, кисеоник и водоник. Најтоксичнији је TCDD

Дистрофан екосистем – Водени екосистем који се одликује великом количином хумуса који је недоступан планктонским организмима па овакав екосистем има малу продуктивност

Домаћа/културна врста – Врста на чији је генотип (еволуционе процесе) утицао човек ради својих потреба

Дрворед – Расаднички однегован низ дрвећа, засажен дуж саобраћајница, путева, стаза за шетање, по правилу на једнаким међусобним размацима

Ђ

Ђубриво – Смеша материја које се користе у пољопривреди или вртларству за побољшање раста биљки

Е

Евапорација – Физички процес одавања воде у виду водене паре

Евапотранспирација – Укупна евапорација са неке површине покривене вегетацијом

Егзогени фактори – Спољашњи утицаји на токове процеса у организмима и биоценозама, нпр. температура, светлост, парцијални притисак кисеоника

Едафски фактори – Група еколошких фактора који се односе на физичке, хемијске и биолошке особине земљишта

Едификатори – Биљке које имају доминантну улогу у изградњи одговарајуће биоценозе

Енергетска ефикасност – Низ мера које предузимамо у циљу смањења потрошње енергије, које при томе не нарушавају услове рада и живота

Екологија – Наука која проучава односе организама, односно појединих врста и њихових заједница

Екологија човека – Наука која проучава односе човека и животне средине

Еколошка валенца – Амплитуда варирања једног еколошког фактора у чијим је границама могућ опстанак одређене врсте

Еколошка ниша – Представља место и улогу врсте, популације, групе организама у сплету односа (пре свега исхране) у заједници тј екосистему

Еколошки системи – Самостални биолошки системи

Еколошки фактори – Фактори средине који утичу на организам

Екосистем – Систем који укључује све организме у одређеном подручју и која се налази у интеракцији са физичким окружењем. Тако да се кроз проток енергије манифестује јасно дефинисана трофичка структура, биотички фиверзитет и кружење материје у оквиру система

Екоклима – Комплекс климатских елемената који се формира у оквиру једне заједнице (количина светлости, температура, влажност итд)

Екотип – Наследно условљени еколошки тип живог организма који је формиран у вези са крупним зоналним климатским разликама и у вези је и са еколошким разликама локалног карактера

Екотоксикологија – Наука која се бави специфичним односом, интеракцијама, трансформацијама, судбином и ефектима природних и синтетичких хемикалија у биосфери укључујући живе организме, популације и екосистеме

Екотон – Прелаз између две или више различитих заједница

Екотоп – Комплекс абиотичких еколошких услова који се постепено мења под утицајем живог света који се ту насељава и постепено прелази у биотоп

Експлоатација – Искоришћавање природних резурса. Све чешће се употребљава у смислу трајно неодрживог развоја природних богатстава

Екстразонална вегетација – Део зоналне вегетације који се развија и ван своје зоналне области захваљујући специфичним условима локалне средине

Емисија (испуштање) – Односи се пре свега на загађујуће гасовите материје које се антропогеним делатностима испуштају у атмосферу

Емулгатори – Супстанце које смањују површински напон и доприносе потребној чврстини прехрабеног производа

Ендемичне врсте – Врсте чије је распрострањене ограничено на једну уску просторну целину ван које их је немогуће наћи

Ендемореликт – Врста чије је природно распрострањење веома ограничено, а за коју се поуздано зна да је заостала до данас из даље или ближе прошлости

Ентомофилија – Појава да се опрашивање биљака врши инсектима

Епилимнион – Вода изнад термоклине

Епифите – Животна форма биљака које се настањују на гранама и стаблима дрвећа и жбунова. Најчешће алге, лишајеви и маховине

Ерозија – Одношење земљишта под дејством воде или ветра

Еулиторал – Зона плиме и осеке

Еуривалентност – Способност неког система/организма да подноси широко варирање већег броја еколошких фактора средине у којој се налази

Еутрофан екосистем – Продуктиван екосистем

Еутрофикација – Природан процес повећања органске продукције у екосистему. Може бити и антропогено потпомогнута пољопривредом или вештачким жубривима

Еx-situ заштита, очување – Очување компоненти биодиверзитета изван њиховог природног окружења

ECNS (European Centre for Nature Conservation) – Европски центар за заштиту природе

ECOWET (Ecological – Economical Analisys of Wetlands) – Екологија и економија у влажним стаништима

EEA (European Environment Agency) – Европска агенција за заштиту животне средине

EECONET (European Ecology Network) – Европска еколошка мрежа

ENVCD (Enviromental Measures in Developing Countries) – Организација која се бави финансирањем пројеката чији је циљ интеграција еколошке димензије у развојни процес ради остварења одрживог развоја у земљама у развоју

EURONATUR – Организација Европске Уније за заштиту природе

EUROPARC FEDERATION – Европска федерација националних паркова

EUROSITE – Европска мрежа организација које управљају природним добрима, постоји да би се побољшала заштита природе кроз менаџмент земљиштем и водама за добробит природе и могућности уживања у њој

Ж

Жива оргада – Плодно растуће или обликовано шибље засађено у једном или више редова ради маскирања или декорације

Животна заједница – Биоценоза

Животна средина – Животни простор у коме живи индивидуа или одређена биоценоза

Животно станиште – Простор који се одликује специфичним еколошким факторима

З

Загађење – Непожељне промене животне средине које могу штетно деловати на жива бића

Заштита природе – Скуп мера и поступака са циљем да се природни екосистеми у највећој могућој мери заштите од најчешће негативног човековог утицаја изазваним друштвеним развојем који је неусаглашен са расположивим природним ресурсима

Заштитна шума – Шума чија је приоритетна функција заштита. Најчешће је то противерозивна заштита, шаштита од ветра и заштита подземних вода

Заштитно зеленило дуж ауто-пута – Озелењени простор који има улогу заштите, односно ублажавања буке, имисије, визуелних утицаја, као и да штити саобраћајницу од удара ветра и наноса снега

Заштићене врсте – Врсте које слободно живе и стављене су под законом прописану заштиту

Заштићено подручје – Било које место које је подвргнуто правном или управном режиму заштите намењеном за очување врста које у њему живе

Заштићено природно добро – Очувани део природе посебних природних вредности и одлика, због којих има трајни еколошки, научни, културни, образовни и здравствено-рекреативни значај због чега као добро од општег интереса ужива посебну заштиту

Зелена градња – Градња која има позитиван утицај на окружење (планету) и здравље

Зелена зона насеља -Територија која обухвата сва градска земљишта и део територије који окружује насеље, а налази се под шумом, воденим површинама и пољопривредним земљиштем у циљу озелењавања датог насеља

Зелене површине – Површине које се налазе на подручју града у којима се одвијају рекреативне активности

Зелени засад – Површина под дрвенасто-жбунастом вегетацијом, травњацима и цветњацима датог објекта озелењавања

Зелени зид – Висока жива ограда густо засађеног и правилно окресаног дрвећа или високог шибља

Зелени коридор – Скуп зелених површина, може да садржи пешачке и бициклистичке стазе са пратећом опремом и спортске објекте

Зелени појас – Спољни део зоне града који обухвата приградске шуме, парк-шуме, објекте ванградског одмора, пољопривредна земљишта и друго

Зелени прстен – Широко отворено подручје које се задржава отвореним у оквиру дугорочног планирања града са циљем заустављања ширења града, омогућавања директног приступа зонама за рекреацију и са функцијом унапређења урбане климе

Зеленило јавних отворених простора – чине га дрвеће, травњаци, цветњаци или зеленило у жардињерама испред или око јавних објеката

Зелено прање – Појава када компаније, индустрија, влада, политичар или невладина организација неоправдано присвајају еколошке особине да би створили о себи еколошку слику и на тај начин добили оно што желе

Зоналност вегетације – Вегетација која је условљена општим климатским приликама средине у којој се развија. Постоји хоризонтална зоналност (исток-запад и север-југ) и вертикална зоналност (од подножја ка врху планине)

Зооекологија – Екологија животиња

Зоолошки врт – Парк са колекцијом животиња које су распоређене на мањим одвојеним (најчешће ограђеним) просторима за изложбу и приказивање посетиоцима и за научна проучавања

Зоофаг – Месоједи, карнивори

Зоофилија – Појава опрашивања уз помоћ животиња.

Зоохорија – Појава распростирања семена и плодова разних биљних врста уз помоћ животиња

Зооценологија – Екологија која проучава животне заједнице

Зрачење – Радијација

И

Изграђена средина – Животна средина у којој доминирају зграде, саобраћајнице и друге грађевине и чије одржавање еколошких процеса, биодиверзитета и биолошких ресурса зависи од природних, измењених или култивисаних екосистема

Измењена (модификована) средина – Животна средина на коју су утицаји човека већи од утицаја било које друге врсте али чији саставни делови нису култивисани и чији биодиверзитет није суштински смањен

Идиоекологија (аутоекологија) – Екологија врста. Анализа животних историја и понашања као начина адаптације на окружење

Имисија – испуштање унутра (супротно од емисије)

Индикатори – Врсте које имају врло уску еколошку валенцу у односу на скуп еколошких фактора или у односу на само један фактор. То су у принципу стеновалентне врсте

Индустријски отпад – Отпад из било којег индустријског предузећа или фабрике (изузев рудника или каменолома)

Инертни отпад – Отпад који по физичким, хемијским или биолошким особинама и карактеристикама нема могућност распада и не може се сагорети

Инсектициди – Хемијска средства за уништавање инсеката

Инсинерација – Контролисано спаљивање отпада ради смањења његове запремине, токсичности и искоришћења енергије

Интегрална превенција и контрола загађења (IPPC) – замишљена је да спреши, онемогући или смањи загађење из свих постројења укључујући и нека постројења за управљање отпадом, путем издавања дозвола за рад заснована на примени најбољих техника

Интеракција – Међусобно дејство

Интродукована врста – Врста која се аклиматизовала и размножава се у природи након што је вољном или невољном делатношћу човека унета на одређени простор на који природним путем не би доспела

Интродукција – Покушај да се врста насели изван утврђеног распрострањења али у одговарајуће станиште за потребе њеног очувања

Инфективни отпад – Опасан медицински отпад који садржи микроорганизме који могу изазвати болести људи и животиња а чие га прибор из микробиолошких лабораторија, опрема, материјал и прибор који је био у контакту са крвљу и другим излучевинама инфективних болесника

Информациони систем зелених површина – база података о систему зелених површина града са циљем постизања веће ефикасности у имплементацији заштите зелених површина и њиховог управљања

In-situ заштита – очување екосистема и природних станишта и обнављање виталних популација у свом природном окружењу

IBA (International Bird Areas) – Међународно значајна станишта птица која задовољавају строге критеријуме IBA програма

InterWet – Пројекат заштите и унапређења влажних станишта

IUCN – Међународна унија за заштиту природе. Организација која подстиче и помаже друштвима широм света да штите интегритет и диверзитет природе и обезбеде еколошки одрживо и равномерно коришћење природних ресурса

Ј

Јавне зелене површине – Површине које су утврђене Урбанистичким плановима и Урбанистичким пројектима

Јавно природно добро – Зелена површина аутохтоног или антропогеног порекла или очувани део предела. Једнако је доступан свима и његово коришћење, уређење и очување је од општег интереса

Јонизујуће зрачење – Зрачења која могу да врше јонизацију материјала

к

Калусно ткиво – Секундарно меристемско ткиво које у природи настаје при повреди биљног органа

Капитални примерак дрвета – Дрво пречника већег од 60цм правилно развијене крошње за дату врсту дрвета

Карбонски отисак – Мера нашег утицаја на животну средину и климатске промене, а изражава се у килогармима еквивалената угљњн-диоксида

Кардиналне тачке – Одређене вредности једног еколошког фактора у оквиру еколошке валенце организма које су специфичне за сваку врсту

Картирање биотопа – Категоризација биотопа са становишта заштите природе и графичко представљање њихове величине и дистрибуције

Катадромне врсте – Врсте које из река одлазе на мрешћење у море (јегуље)

Катастар зелених површина – Регистар података о зеленим површинама, њиховом квантитету, квалитету и економској процени. Укључује картографски приказ и статистичке информације и представља основу за коришћење природних ресурса, планирање и контролу њихове заштите

Категоризација заштићених природних добара – Вредновање заштићених природних добара на основу утврђених критеријума у зависности од својстава добара – разноликост,пејзажна атрактивност, старост, очуваност, функције и значај и угроженост

Кисела киша – Настаја када сумпор диоксид, азотни оксиди и разне гасовите органске материје реагују у атмосфери са водом, кисеоником и другим хемикалијама формирајућиразличита кисела једињења. сунчева светлост убрзава ове реакције. Резултат су благи раствори сумпорасте и азотне киселине

Кјото протокол – Документ за спречавање глобалног загревања. Главни циљ је смањење емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Ступио на снагу тек 2005. године кад га је ратификовала Русија

Класично налазиште – Локалитет на коме је по први пут пронађена нека нова врста и са кога је сакупљен примерак на основу кога је извршен научни опис врсте

Клима – Средња вредност атмосферских услова (температуре, падавине, ветрова, ваздушног притиска итд.) који владају у једном подручју током дужег низа година

Климазонални екосистем – Климаксни екосистем који је истовремено прилагођен зоналним климатским и педолошким условима дате области

Климаксни екосистем – Природни завршни ступањ сукцесивног развоја екосистема стабилизованих односа абиотичких и биотичких фактора

Климатогена заједница – Заједница животних организама која је по својим особинама најбоље прилагођена постојећим климатским условима и из тог разлога је релативно дуготрајна

Компост – Смеса органских компоненти отпада, делимично разложених деловањем аеробних или анаеробних бактерија до интермедијарног стања, која се може користити као средство за побољшање структуре земљишта

Компостирање – Биолошки процес у којем се органски отпад (баштенски или кухињски) конвертује у стабилан зрнасти материјал који се може користити за побољшање структуре земљишта

Комунални отпад – Отпад из домаћинстава ао и други отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства

Конвенција – Међународни споразум, односно документ о њему и инструменти за његово спровођење

Консорције – Спајање разнородних организама који су у својој животној активности тесно повезани једни са другима. Нпр храст са паразитима

Космополити – Организми који су широко распрострањени, готово по свим континентима

Криптофите – Биљке чији надземни органи у потпуности изумиру у току зиме а пупољци се налазе на подземним органима у земљи или води

Кружење материје – Планетарни циклус који се одвија у екосистемима. Циклус у коме једна иста количина материје кружи кроз жива бића и између живих бића и спољашње средине

Ксерофите – Биљке сушниих станишта у којима остварују нормалан раст, развиће и размножавање

Култура биљног ткива – Посебан начин производње нових индивидуа из различитих делова биљке у лабораторијским условима

Културна средина – Животна средина на коју су утицаји човека већи од утицаја било које друге врсте и чија је већина саставних делова култивисана а биодиверзитет антропогено условљен

Л

Ланац исхране – Низ организама у екосистему који се хране једни другима

Леталне дозе зрачења – Дозе радијације које изазивају смрт свих озрачених јединки

Лимнологија – Дисциплина хидробиологије која се бави физичко-хемијским и биолошким карактеристикама језера и других слатководних екосистема на копну

Литорал – Обалски део водених екосистема копна и мора

Литосфера – Површински део Земљине коре на којој се одвија живот

Локални ендемити – Врсте које су у свом укупном распрострањењу ограничене искључиво на део територије у оквиру државних граница једне земље

LIFE 2 (Financial Investment for the Enviroment) – Програм финансијских инвестиција Европске уније за животну средину. Односи се на развој и примене политике и законодавства Европске Заједнице у области заштите животне средине

М

Макија – Грмолика заједница кожастог лишћа коју чине ниске шуме и шикаре распрострањена на територији Средоземља, најчешће настала антропогеним путем

Масив – Највећа и најкомпактнија структурна јединица биљне популације, слободног облика и распореда, као елемент композиције већих зелених површина

Медицински отпад – Отпад који је настао у медицинским установама и може бити чврст или течан. У овај отпад спадају патолошки отпад, кесе и боце са крвљу, шприцеви, опасне хемикалије, узорци за анализу итд

Мезотрофан екосистем – Средњепродуктиван екосистем

Мезофите – Биљке које живе у условима умерене влажности. Овде припада већина листопадног дрвећа и жбунова и највећи број културних биљака

Метаболизам екосистема – Размена материје и енергије између живог и неживог дела екосистема

Металимнион – Слој у температурно стратификованим језерима између епилимниона и хиполимниона који се карактерише наглим температурним падом

Миграторна врста – Целокупна популација или било који географски издвојен део популације неке врсте чији знатни део циклично и предвидљиво прелази једну или више националних државних граница

Миграције – Периодична кретања јединки или група јединки

Миграција флоре – Премештање и сеоба биљака путем распростирања семена и плодова у току дужег временског периода

Микробиоценоза – Популација микроорганизама у оквиру биоценозе

Микробна екологија – Екологија микроорганизама

Микроклима – Означава климатске услове станишта органских врста, који често представљају сасвим мале делове биотопа

Микропропагација – Специјална техника производње великог броја нових индивидуа из малог броја примарних експлантата

Минерализација – Разлагање органске материје до неогранске

Модификовани живи организам – Сваки ГМО или производ од ГМО способан за размножавање и пренос генетског материјала, укључујући и стерилне организме способне за раст

Мониторинг – Трајно, дугорочно или периодично праћење и процена биолошких и осталих еколошких промена коришћењем одређене методологије

Морбидитет – Бројност оболевања јединке у јединици времена

Морталитет – Негативни фактор растења популације и изражава се као општа стопа – бројем угинулих јединки у одређеном времену или као специфична стопа на јединицу популације

Мутација – Измена наследног материјала

MEDA – Програм пратећих финансијских и техничких мера за редорму економских и сцоијалних структура медитеранских партнера у оквиру евромедитеранске сарадње

MEDCOM – Комитет за заштиту медитеранских влажних станишта

MedWet – Пројекат заштите медитеранских влажних станишта

Н

Наталитет – Урођено својство популације да се увећава

Нафтна мрља – Случајно испуштена нафта у окружење која може да резултује нафтним загађењем великих подручја и да доведу до озбиљне еколошке катастрофе

Национални парк – Веће подручје са природним екосистемима високе вредности у погледу очуваности, сложености грађе и биогеографских обележја и представља изузетну природну целину од националног значаја

Национални савет за заштиту гео-наслеђа Југославије – Формиран 1995. године у Новом Саду као саветодавно тело које усмерава активности на гео-наслеђе. Седиште је у Заводу за заштиту природе Србије

Неаутономан екосистем – Екосистем који је зависан од енергије и хране створене у другим, најчешће пољопривредним екосистемима

Нектон – Чланови заједнице слободне воде који активно пливају

Неустон – Организми који су адаптирани на живот на граници између ваздуха и воде. Најчешће бактерије и неке алге

Неутрони – Крупне неутралне честице језгра атома

Ниво озелењености – Однос зелених површина или слободне површине датог комплекса и укупне градске површине или површине комплекса изражен у процентима

Нитрификација – Процес у којем долази до делимичне оксидације амонијачног азота у нитрате

Нуклеарни отпад – Отпад настао коришћењем нуклеарног гориви

Нутритиви – Посебно хранљиви додаци храни

NATURA 2000 – Програм успостављања европске еколошке мреже која ће сачињавати посебно заштићена подручја ради заштите природних станишта и врста у њима која су од посебног значаја за ЕУ

О

Одлагање отпада – Поступак привременог или трајног одлагања отпада, при чему се његов утицај на окружење своди на минимум или потпуно елиминише

Одрживост (одрживи развој) – Развој на бази коришћења природних ресурса које обезбеђује и будућим генерацијама бар исти ниво коришћења. Подразумева равнотежу између узимања и обнављања

Озелењавање – Формирање и реконструкција дрвенастожбунасте и травне вегетације на одређеним деловима територије у циљу организације пријатне средине за рад, живот и одмор становника

Озонски омотач – Слој Земљине атмосфере који садржи релативно високу концентрацију озона

Оксилофите – Група ксерофита које живе на сфагнумским тресавама

Олиготрофни организми/екосистеми – Слабо продуктивни организми/екосистеми

Оператер – Свако физичко или правно лице које у сккладу са прописима управља постројењем за третман отпада или га контролише

Орнитофилија – Опрашивање уз помоћ птица

Орографски фактори – Абиотички фактори који обухватају особине рељефа. Овде спадају надморска висина, нагиб терена, експозиција и степен разуђености рељефа

Отпад – Сваки материјал или предмет који после свог коришћења постаје неупотребљив

Очување зелених површина – Све мере које се предузимају у циљу заштите зелених површина града, слике града, културно-историјских објеката и простора, руралних подручја итд.

П

Палеонтологија – Наука која се бави проучавањем биљниих и животињских организама који су живели у различитим периодима геолошке историје

Пампаси – Назив за јужноамеричке степе тј. зељасту вегетацију без дрвећа у којој основу чине вишегодишње траве

Паразит – Организам који живи стално или повремено на домаћину или у његовој унутрашњости не убијајући га тренутно или уопште

Парк – Јавна зелена површина величине преко 50 000 квадратних метара, покривена природном или вештачки подигнутим засадима дрвећа, шибља, цвећа и траве, преваскодно намењена одмору и рекреацији становника

Парк приобаља – Зелена површина лоцирана уз водотоке и по правилу се користи у рекреативне сврхе

Парк природе – Подручје добро очуваних природних својстава воде, ваѕдуха, земљишта и у целини представља значајни део очуване природе и здраве животне средине

Партер – Декоративна композиција најчешће формирана на равном терену од стилизованих биљних мотива у комбинацији са водом

Патоанатомски отпад – Делови тела и други анатомски отпад укључујући крв и биолошке течности, као и патолошки отпад дефинисан од стране стучног особљ у здравству

Пејзаж – Ограничено подручје Земље у којем заједно егзистирају и узајамно делују природни и вештачки елементи животне средине

Пејзажна архитектура – Дисциплина која се бави функционалним, еколошким, креативно-естетским и другим питањима теорије и праксе обликовања и организације градских и ванградских територија у циљу стварања оптималне средине за живот и одмор становника, водећи рачуна о функционалним, хигијенским, техничким и економским потребама

Пестициди – Средства хемијског или биолошког порекла која су намењени заштити биљака

Пирамида бројева – Графички приказ бројних односа узастопних чланова ланаца исхране

Пирамида енергије – Графички приказ количине енергије у јединици времена на сваком трофичком ступњу у екосистему

Планктон – Чланови заједнице слободне воде који слободно лебде

Плеустон – Заједница високо специјализованих организама за живот на самој граници између водене и ваздушне средине

Подврста – Група јединки или популација једне врсте која је морфолошки и географски јасно одвојена од друге групе јединки или популација исте врсте. Између подврста постоји могућност размене генетичког материјала

Полуаутономан екосистем – Екосистем чији се метаболизам одржава уз људску помоћ у циљу повећавања примарне и секундарне органске продукције

Полутанти – Загађујуће материје

Популација – Скуп чланова исте врсте који се међусобно размножавају и насељавају неки топографски ограничен простор

Популациона екологија – Наука која изучава односе популације и околне животне средине

Потенцијална вегетација – вегетација која би настала на одређеном месту уколико би престали било какви антропогени утицаји

Потрошачи – Организми који у екосистему не могу само стално да стварају органске материје

Предатор – Организам који лови друге организме у циљу прехране

Предео – Скуп различитих али међусобно функционално повезаних екосистема одређене територије

Предео изузетних одлика – Мање подручје, живописног пејзажа и ненарушених примарних вредности са присуством облика традиционалног начина живота које је заштићено

Прекомерно искоришћавање (експлоатација) врста/подврста – Процес искоришћавања врста/подврста за комерцијалне и привредне потребе изнад одрживог нивоа који резултира губитком биодиверзитета

Приградске шуме – Шуме које се налазе у спољној и рубној зони града и представљају важна рекреациона подручја

Природна баштина – Природне одлике које се састоје од физичких или биолошких формација а имају светски изузетну вредност са естетског или научног гледишта

Природна добра – Јавна природна добра и природна добра посебних вредности

Природна радијација – Зрачење из природних извора

Природна средина – Животна средина на коју утицаји човека нису већи од утицаја било које аутохтоне врсте и не изазивају промену структурне средине

Природне реткости – Биљне или животињске врсте или њихове заједнице којима је угрожен опстанак у природним стаништима и врсте које имају посебан значај са еколошког, биогеографског, генетског, привредног, здравственог и другог становишта

Природни предео – Јединствен комплекс отвореног простора који је сачувао свој природни карактер али је јако осетљив на промене па је само могуће говорити о очувању недирнутог предела у урбаним подручјима

Природно добро посебних вредности – Очувани део живе или неживе природе посебних вредности биодиверзитета који има трајни еколошки, научни, културни, образовни, здравствено-рекреативни, туристички и други значај због чега је под посебном заштитом

Провинција – Биогеографска јединица која на својој територији има бар једну климатогену фитоценозу и известан број ендемичних родова и врста

Програм Човек и биосфера (MAB, Man and Biosfere, UNESCO) – Програм формирања резервата биосфере ради очувања биолошког диверзитета у хармонији са потребама очувања културних вредности које су са њима повезане

Произвођачи (продуценти) – Организми који су способни да из неорганских материја изграђују органска једињења

Псамофите – Биљке прилагођене условима живота на песковитим стаништима

Психрофите – Биљке које живе на влажним стаништима са ниском температуром у условима физиолошке суше (тундре, високе планине)

pH – Мера киселости или базичности неког раствора

Parks for live (IUCN/WCPA) – Светска комисија за заштићена подручја

PEBLDS (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy) – Пан-Европска стратегија очувања биолошког и предеоног диверзитета

PHARE (Assistance to the Reform Proccess in Certain Countries of Central and Eastern Europe) – Програм техничке помоћи Европске уније за земље Централне и Источне Европе

ProGEO – Европска асоцијација за конзервацију геолошког наслеђа

Р

Радијација – Зрачење, емосија зрачења или честица из неког радиоактивног извора

Радијациони баланс – Разлика између примљене и расходоване сунчеве енергије на површини земљишта

Радиоактивне падавине – Радиоактивна прашина која пада на Земљу после нуклеарних експлозија

Радиоактивни изотопи – Извори зрачења које представљају поједини хемијски елементи са измењеном структуром атомских језгара

Радиоактивност – Особина неких хемијских елемената да емитију невидљиве честице или зраке велике енергије које изазивају јонизацију материје

Разлагачи – Организми у екосистему који користе угинулу органску материју за извор хране и енергије вршећи минерализацију

Рамсарска конвенција – Конвенција о очувању и усаглашеном коришћењу мочварних подручја

Рамсарска подручја – Важна станишта која испуњавају услове Рамсарске конвенције и по том основу налазе се на листи UNESCO рамсарских подручја

Расадник – Посебно уређено земљиште на којем се кроз систем технолошко-техничких поступака производе саднице за одговарајуће привредне гране

Распрострањење – Глобална дистрибуција, укупни ареал, односно све површине компна или вода на којима врста живи, повремено борави, којима пролази или над којима прелеће у било којем тренутку у оквиру својих нормалних сеоба

Рационално коришћење природних ресурса – Коришћење природних ресурса на начин и у мери која не води до њиховог дугорочног смањења

Ревитализација – Оживљавање

Регенерација – Обнова

Регресиона сукцесија – Смена сложеније биљне заједнице једноставнијом услед промене спољашњих фактора

Режим заштите – Скуп мера и услова којима се одређује начин и степен заштите, коришћења, уређења и унапређења заштићеног природног добра

Резерват природе – Незнатно измењени део природе, карактеристичног састава и одлика биљних и животињских заједница као делова екосистема, намењених првенствено одржању генетског фонда

Резервати биосфере (MAB подручја) – Подручја копнених и обалских, морских екосистема која су међународно призната UNESCO-вим програмом Човек и биосфера

Резервати природног обнављања (биогенетски резервати) – Европски Савет у Стразбуру треба да обезбеди очување репрезентативних примера европских станишта, биоценоза и екосистема

Резистенција – Смањена осетљивост

Реинтродукција – Вештачко враћање угрожених биљних врста на њихова природна станишта са којим су ишчезле или им прети велика опасност да нестану

Рекултивација земљишта – Поновно успостављање функционисања еколошког система, односно оспособљавање неквалитетних и деградираних земљишта за пољопривредну производњу или друга коришћења

Релативна влажност – Однос између апсолутне влажности и максимално могуће коју би ваздух имао на датој температури да би био засићен

Реликти – Врсте које су у даљој или ближој прошлости биле широко распрострањене а чије је данашње распрострањење сведено на мала подручја

Репродуктивна генерација – Просечно време кад се популација замени новим јединкама. Време од рођења до прве полне зрелости

Рефугијум – Уточиште, специфично станиште у којем је неки таксон или заједница могла да преживи неповољне геоклиматске фазе

Рециклажно двориште – простор на којем су објекти грађени и где предузећа могу одлагати разне секундарне сировине без уласка у депонијски простор

Родентициди – Хемијска средства за уништавање глодара

Рудералне биљке – Биљке које се јављају на земљишту измењеном под утицајем човека. Најчешће се јављају у блзини људских насеља, рушевинама итд.

Рудине – Зељаста вегетација без дрвећа која се развија на високим планинама изнад горње шумске границе

С

Савана – Тип зељасте вегетације са ретким, разбацаним дрвећем

Сад – Мања јавна зелена површина намењена одмору ограниченог броја посетилаца

Сакупљач отпада – правно или физичко лице које сакупља, разврстава или меша отпад ради превоза отпада на даљу обраду или одлагање

Санитарна контрола вода – Стална контрола воде за пиће и јавну употребу због потенцијалне опасности од загађења

Санитарна сеча шума – Систематска сеча болесних стабала у шумским екосистемима, спроводи се ради спречавања ширења шумских болести и нарушавања здравственог стања шумским екосистемима. Често се злоупотребљава

Сапроби – Организми који у исхрани користе угинуле делове других огранизама. Најчешће су то бактерије и гљиве

Сапрофити – Исто као сапроби само што се у овом случају сматра да бактерије и гљиве биљни организми

Сапрофитски ланци исхране – Ланци исхране од угинуле органске материје

Светска природна баштина – Добра која су по својим особинама јединствена у свету и по том основу се налазе на UNESCO-вој листи светске природне баштине и тако су под специјалним режимом заштите

Светски систем за географско распрострањење биљака (WGSRPD) – Међународни стандарди изграђени од стране Међународне радне групе за ботаничке таксономске базе података

Симбиоза – Заједнички живот два или више организма

Синекологија – еколошка дисциплина која проучава односе популација, биоценоза и екосстема и услова средине

Синузија – све индивидуе различитих врста које имају мање или више сличну екологију и припадају сличној животној форми

Сипари – Подлога састављена од ситнијег или крупнијег камења, настала распадањем и обрушавањем вертикалних стена и литица

Систем зелених површина града – Просторна интеграција различитих типова зелених површина са изграђеном структуром града

Сквер – Мања зелена површина, у изграђеном градском центру која се користи за пешачки транзит, краткотрајан одмор или игру

Скиофите – Биљке које не подносе пуну дневну светлост и живе у условима веће или мање засењености

Скраб – Назив за тврдолисну жбунасту вегетацију Аустралије

Скривеносеменице –  Највећа група зелених копнених биљака код којих се семе налази унутар плода

Слатина – Слано земљиште које се налази под јаким утицајем алкалних соли у којима се натријум јавља као најзначајнији еколошки фактори

Снежаници – Место дугог задржавања снега у току летњих месеци. Јављају се у највишим деловима високих планина

Солитер – Појединачно дрвеће или друге групе биљака

Социјална екологија – Наука која изучава односе човека и друштвене средине

Спаљивање отпада – оксидациони процес прераде отпада, укључује сагоревање, производњу гаса и разлагање отпада и врши се у специјалним објектима

Специјални резерват природе – Предео у коме је посебно изражена једна или више природних вредности које треба посебно штитити или природних појава које треба пратити или усмеравати

Спелеолошки објекти – Облици подземног крашког рељефа, односно пећине и јаме

Спомен парк – Зелена површина посвећена сећању на знамениту особу или историјски догађај

Споменик природе – Природни објекат или појава репрезентативних геоморфолошких, геолошких, ботаничких и других обележја, по правилу атрактивног изгледа и људским радом формирана ботаничка вредност уколико она има посебан значај

Станиште – Део насељеног простора који се одликује специфичним и једнородним комплексом еколошких фактора

Степа – Зељаста вегетација без дрвећа коју изграђују пре свега различите врсте трава које су прилагођене изразито топлим и сувим летима и веома хладним зимама

Степен озелењености – Однос укупне количине зелених површина према броју становника. Изражава се у тони на квадрат по становнику

Стопа смртности – Број угинулих јединки једне популације у јединици времена

Стратегија заштите биодиверзитета европске уније – усвојена је фебруара 1998. године и представља политику рада сектора за заштиту биодиверзитета ЕУ

Стратификација – Присуство или образовање посебних слојева у воденом басеном који се одликују термичким карактеристикама, салинитетом или различитим садржајем кисеоника или нутријената

Сублиторал – Зона морског дна

Сукцесија – Поступно серијско смењивање биоценоза на истом простору током времена

Сукулентне биљке – Биљке са сочним, меснатим стабљикама и редукованим листовима у виду бодљи код којих стабло врши фотосинтезу. Типични представници су кактус и агава

Супралиторал – Зона сталног удара таласа о обалу

Суша – Мањак падавина

Т

Тајга – Вегетација која се карактерише четинарским шумама и шумама брезе

Таксон – Термин који обично означава врсту или ниже таксономске нивое, укључујући и облике који још нису формално описани

Тератогенеза – поремећаји и абнормалности које се јављају током равића

Тератогени чиниоци – Фактори који утичу на поремећаје који се јављају током развића

Термофилни организми – Организми који имају високе кардиналне тачке у односу на температуру и прилагођени су животу на високим температурама

Терофите – Једногодишње биљке које неповољан период године преживљавају само у облику семена, односно плодова

Томилари – Комплекс грмолике средоземне вегетације настао услед деградације приморских, средоземних зимзелених шума. Карактеристични су за западно Средоземље

Трајно добро – Зелена површина града која због својих еколошких, културних, визуелних критеријум, као и са становишта заштите природе представља трајну вредност и не може мењати своју намену

Транспирација – Одавање воде биљке у виду водене паре

Третман – укључује хемијску или биолошку прераду одређених типова отпада у циљу њихове неутрализације, рециклаже, стерилизације или смањење запремине пре депоновања

Трофичка пирамида – Означава количински однос између чланова ланца исхране у којима сваки претходни члан квантитетом обезбеђује опстанак следећег члана. Односи се изражавају бројевима или биомасом

Трофички ланац – Ланац исхране

Тундра – Биљна заједница развијена на слабо хранљивом земљишту у којој су заступљене животне форме маховина, лишајева или ниског дрвенастог растења

У

Ултраљубичасто (UV) зрачење – Електромагнетно зрачење са таласним дужинама мањим од видљивог зрачења али већим од оних које имају X зраци

Угљен диоксид (CO2) – Један од главних гасова са ефектом стаклене баште

Урбани екосистем – Градски екосистем

Урбанизација – Развијање и раст градова

UNEP  (United Nations Environmental Program) – Програм за животну средину Уједињених Нација

Ф

Фанерофите – Биљке које имају вишегодишње трајне гране са пупољцима и за време неповољног периода њихови пупољци су заштићени захваљујући постојању заштитних љуспи

Фантомска струја – Струја која се црпи из мреже када је уређај укључен али се не користи. Нпр. штампачи, пуњачи, телевизори и компјутери

Фауна – Животињски свет једне области

Фенофазе – Сукцесивне фенолошке појаве у животном циклусу једне органске врсте

Физичка суша – Стварни недостатак воде у земљишту и атмосфери

Физички фактори – Климатски фактори

Фитоекологија – Екологија биљака

Фитогеографија – Научна дисциплина биогеографије која проучава законитости распрострањења биљних врста на Земљи

Фитофаг – Биљојед, организам који се храни искључиво биљкама

Фитоклима – Екоклима једне фитоценозе

Фитоценоза – Биљна заједница

Флора – Скуп свих биљних врста одређене области

Фосили – Остаци биљних и животињских организама из геолошке прошлости или њихови трагови, сачувани најчешће у седиментним стенама и могу бити микроскопских па до гигантских величина

Фосилна горива – Горива настала вековном трансформацијом органске материје

Фотометријски листови – Способност листова да се распоређују мозаично у односу на количину светлости која до њих допире

Фотосинтеза – Физиолошки процес добијања органских једињења из неорганских уз помоћ светлосне енергије

Фригана – Виши степен деградације тврдолисних зимзелених храстових шума који се јавља у средњем и источном Средоземљу

Фунгициди – Хемијске супстанце за уништавање отровних гљива

Х

Хабитат – станиште

Хазмофите – Биљке које се развијају и налазе услове за живот на камењарима или у пукотинама стена

Халофите – Биљке које живе на заслањеним и сланим земљиштима

Хамефите – Биљке чији се пупољци налазе до 25цм изнад земљишта и на тај начин успевају да преживе неповољан период током године

Хелиофите – Биљке које се развијају у условима пуне сунчеве светлости и не подносе засењеност

Хемијски еколошки фактори – Хемијске карактеристике одређеног животног станишта

Хемикриптофите – Биљке код којих надземни делови изумиру преко зиме али пупољци остају при основи стабла или испод земље, на корену биљке

Хербивори – Биљоједи

Хербициди – Хемијска средства која служе за уништавање коровских биљака

Хибернација – Фаза мировања

Хигрофите – Биљке које су прилагођене животу у условима влажних станишта и често се налазе у недостатку кисеоника

Хидробиологија – Наука о воденим екосистемима

Хидрогеографски објекти – Водени објекти значајни по количиниводе, режиму рада и живописном изгледу (извори, крашка врела, језера)

Хидроедафски фактори – Водено-земљишни фактори

Хидросфера – Водени омотач Земље

Хидрофите – Водене биљке које могу бити субмерзне (у целини потопљене у води) и флотантне (плутајуће)

Хидрофилија – Опрашивање биљака уз помоћ воде

Хиполимнион – Дубок, хладан и релативно миран слој воде који се протеже до дна воденог басена

Хипотермија – Појава да на спољашњим нижим температурама долази до опадања телесне температуре испод леталне границе

Хомеостаза – равнотежа

Ц

Ценобионт – Члан животне заједнице, односно екосистема

Црвена књига – Научна публикација која садржи податке о карактеристикама врсте, степену њене угрожености и предлоге мера за заштиту саме врсте

Црвена листа – Представља основу за израду Црвених књига

Цунами – Дугачки таласи изазвани подморским земљотресима и вулканским ерупцијама. Крећу се великом брзином и имају катастрофално дејство на приобаљњ, хиљадама километара далеко од места њиховог настанка

CITES – Међународна конвенција о трговини угроженим дивљим биљним и животињским врстама

Ш

Шума – Земљиште површине преко 500 метара квадратних које је обрасло шумским дрвећем

Шума-парк – Структурна јединица која служи за рекреацију становништва али је код ње заступљено мање архитектонских елемената него код парк-шуме

Шумостепа – Подручје у коме се мозаично смењују шумске и травне заједнице које изграђују врсте које су прилагођене изразито топлим и сувим летима и веома хладним зимама

Шумско земљиште – Земљиште на којем се гаји шума

#

WCMC – Светски мониторинг центар за очување природе

WWF – Светска фондација за природу

 

Theme by Anders Norén