Морамо бити скептични, чак и према сопственом скептицизму
Бертранд Расел
Налазимо се на половини пута преко ивице објективности. До сада смо прошли генетички модификоване организме и глифосат и схватили да, иако нису идеални, заправо нису ни толико страшни. Данас се надовезујемо са новим питањима која често изазивају контроверзе…
Да ли је мој читав живот био лаж? Да ли је органска пољопривреда заиста превара?
Не… не бојте се, органска пољопривреда није превара. Међутим, ако мислите да ћете се куповином органских производа хранити здравије и апсолутно без икаквих ризика, у том случају на неки начин и јесте преварени. Сви бенефити које нам органска пољопривреда пружа у вези су искључиво са животном средином и ништа друго!
Задржимо се кратко на здрављу биљних плодова, меса и млека из органске пољопривреде. Да ли је здравије? Нажалост, не може се рећи, некада је чак и нездравије, зависи од случаја до случаја. Са једне стране, нема пестицида, али са друге стране имамо производе подложније паразитима и микотоксинима (Kouba, 2003). Не баш идеална ситуација. Ту се опет јавља оно питање, да ли би требало да преиспитамо природу употребе ГМО. Комбинација генетички модификованих организама који су отпорни на гљивице, инсекте и друге паразите са органском пољопривредом могла би бити пун погодак, јер доноси најбоље из оба света (Husaini & Sohail, 2018). Но, тренутна ситуација је таква каква је, за сада није могуће тврдити да је органско здравије од конвенционалног… изједначени су отприлике.
Једна ствар где органска пољопривреда заправо заказује у односу на конвенционалну јесте принос. Органска пољопривреда једноставно не може да одговори на светске захтеве за храном. Узимајући у обзир да је принос органске пољопривреде (осим у веома ретким случајевима) за 20-50% нижи од приноса конвенционалне пољопривреде, јасно је да би свет остао гладан у случају комплетног преласка на органске системе. Из тог разлога препоруке стручњака јесу да се органска и конвенционална пољопривреда користе у односу 25:75 у корист конвенционалне (Timsina, 2018).
Иако органска пољопривреда захтева далеко више посла и бриге од конвенционалне пољопривреде, пољопривредници се све чешће опредељују за њу због висине субвенција које долазе са органском производњом (Papadopoulos, Zafeiriou, Karelakis & Koutroumanidis, 2018). Зашто је толико битно да имамо више земљишта под органском производњом?
Сад долазимо до дела у којем органска пољопривреда показује свој прави сјај – заштита животне средине! Органска пољопривреда представља систем пољопривредне производње којом се системи за заштиту животне средине подразумевају, што не мора бити случај са конвенционалном пољопривредом где је прво и најзначајније имати богат принос. Ови системи подразумевају плодореде, здружене усеве, малчирање органским материјалом (без пластике), зеленишно ђубрење, директну сетву итд. Дакле, све могуће методе очувања и унапређења микробиалне активности, одржавања оптималне влаге и нутријената у земљишту, смањења емисија гасова стаклене баште, подстицања биодиверзитета… Такође, подразумеване су и комбинације ових метода које могу донети вишеструке бенефите (Vincent-Caboud et al., 2019).
Истраживања на пољопривредним земљиштима под органском производњом показују позитивне знаке повећања биодиверзитета и хетерогености врста (Hole et al., 2005). Нарочито је занимљива појава повећања броја врста и бројности унутар популација дивљих птица које проналазе дом у оазама на органским фармама (Santangeli, Lehikoinen, Lindholm & Herzon, 2019).
Квалитет земљишта огледа се у физичким, хемијским и биолошким својствима која се у земљишту под органским системом производње показују много бољим од оних из конвенционалне пољопривреде (Sheoran, Kakar, Kumar & Seema, 2019). Нпр. повећана микробиална активност бактерија за 56,9%, гљивица за 55,2% и актиномицета за 49,5% у односу на конвенционалну пољопривреду, показује да су биолошка својства земљишта на органским фармама супериорнија од биолошких својстава из конвенционалних система (Sheoran, Phogat, Dahiya & Gera, 2018).
Приликом обраде земљишта долази до могуће појаве два гаса стаклене баште, а то су метан (CH4) и азот-субоксид (N2O). И док су емисије метана са земљишта из органских система на сличном нивоу као и код конвенционалне пољопривреде, емисије азот-субоксида ниже су за чак 40,2%, што указује на то да се неки системи унутар органске пољопривреде могу користити и у функцији митигација тј. ублажавања климатских промена (Skinner et al., 2019).
Нажалост, чак и код органске пољопривреде, веће су шансе да сретнете екстремно позитивна или екстремно негативна мишљења него објективно сагледавање. Не, органска пољопривреда није превара, али нажалост, њом се не може нахранити свет.
Ето, прешли смо и трећу четвртину пута преко наше ивице и стигли до последњег корака. Добро је што сам поменуо гасове стаклене баште, пошто на последњем кораку желим да поразговарамо о нечему што сам видео на једном протесту…
Литература:
Hole, D. G., Perkins, A. J., Wilson, J. D., Alexander, I. H., Grice, P. V., & Evans, A. D. (2005). Does organic farming benefit biodiversity?
Husaini, A. M., & Sohail, M. (2018). Time to redefine organic agriculture: Can’t GM crops be certified as organics? Frontiers in Plant Science, 9, 423.
Kouba, M. (2003). Quality of organic animal products
Lee, K. S., & Choe, Y. C. (2019). Environmental performance of organic farming: Evidence from korean small-holder soybean production. Journal of Cleaner Production, 211, 742-748.
Papadopoulos, S., Zafeiriou, E., Karelakis, C., & Koutroumanidis, T. (2018). Organics or not? prospects for uptaking organic farming. New Medit, 17(1), 13-22.
Santangeli, A., Lehikoinen, A., Lindholm, T., & Herzon, I. (2019). Organic animal farms increase farmland bird abundance in the boreal region. Plos One, 14(5), e0216009.
Sheoran, H. S., Kakar, R., Kumar, N., & Seema. (2019). Impact of organic and conventional farming practices on soil quality: A global review. Applied Ecology and Environmental Research, 17(1), 951-968.
Sheoran, H. S., Phogat, V. K., Dahiya, R., & Gera, R. (2018). Long-term effect of organic and conventional farming practices on microbial biomass carbon, enzyme activities and microbial populations in different textured soils of haryana state (india). Applied Ecology and Environmental Research, 16(3), 3669-3689.
Skinner, C., Gattinger, A., Krauss, M., Krause, H., Mayer, J., van der Heijden, M. G. A., & Mader, P. (2019). The impact of long-term organic farming on soil-derived greenhouse gas emissions. Scientific Reports, 9, 1702.
Timsina, J. (2018). Can organic sources of nutrients increase crop yields to meet global food demand? Agronomy-Basel, 8(10), 214.
Vincent-Caboud, L., Casagrande, M., David, C., Ryan, M. R., Silva, E. M., & Peigne, J. (2019). Using mulch from cover crops to facilitate organic no-till soybean and maize production. A review. Agronomy for Sustainable Development, 39(5), 45.
