Активизам и едукација, Животиње, Занимљивости, Утицај човека на Земљу, Шта ја могу да урадим?

Храњење градских птица? Не баш тако наивно

Сигурно смо сви били у прилици да остатке наших оброка, близу пекаре или на кеју, поделимо са нашим пернатим суграђанима. Некако, у Београду, то се доводи у неку врсту породичне активности, где бар три генерације београђана шета бројним кејeвима и храни лабуде грбце, патке глуваре, врапцe покућаре, а оброк нађу и бројне друге врсте птица које презимљaвају на Дунаву и Сави. Иако је ово један вид активности која, пре свега, удружује грађане у свом алтруистичком чину према њиховим пернатим комшијама, није сасвим безопасан. Многобројне намирнице које се овде нађу на менију носе потенцијалне скривене опасности.

 Мужјак и женка патке глуваре (Anas platyrhynchos) на Дорћолском кеју.

Оно што је на нама је да, као савесни грађани, будемо упознати са потенцијалним последицама које наш чин може проузроковати. Наиме, како је апеловано од стране домаћих и страних организација (у скорије време BirdLife Srbija) храњење птица, поготово водених станишта, хлебом, чипсом, кокицама и сличним грицкалицама носи бројне последице. Ове намирнице су јако сиромашне квалитетним састојцима, те их привидно засите, не пружајући неопходне хранљиве материје. Бројне птице по  градским парковима и кејовима пате од симптома неадекватне исхране. Ово је посебно важно ако сагледавамо да птице повраћају полусварену храну својим младима. У суштини, јавља се сличан проблем као са пластиком; уместо да млади добијају намирнице са потребним макронутријентима, за послужење су полусварени, нехранљиви, опасни отпаци, са којима не могу дуго остати у животу.

Опште позната деформација на крилима, у енглеској терминологији означена као „Angel Wing” јавља се код птица које превише конзумирају нутријентима сиромашну храну, те немају потребне минералне материје да подрже раст костију крила. Уместо да расту уз тело птице, кости се криве и расту под правим углом у односу на њихово тело, те их не могу подржати у лету. Последице по њихово кретање, бег и храњење су очигледне.

Angel Wing” код канадске гуске (Branta canadensis)
Извор: onegreenplanet.org

Такође, једна од лошијих навика је да наше отпатке дајемо птицама, где се могу наћи старе, буђаве и ко зна чиме заражене намирнице. Није потребно даље разјашњавање како уношење тако неких ствари може довести до разноразних здравствених проблема и на крају смрти.

Поставља се питање, шта радити? Наравно да није лоша ствар хранити птице, поготово зими, али је очигледно јако битан избор чиме их хранимо. Мањак научних података на ову тему ограничава нам познавање целокупних узрока и последица неадекватне исхране хлебом, кокицама, смокијем и осталим сличним намирницама, које бисмо могли слободно означити као junk food/fast food за птице. Овакво непознавање материје и недостатак података, даје добар изговор неким људима да наставе да раде шта хоће и да не слушају савете. Најмање што желимо јесте да нам сенице, врапци, патке и лабудови гладују, али не постоји оправдање или изговор који може стати на пут здравом разуму. Постоје различите групе птица, које се хране различитим типовима хране (семенима, воћкама, бескичмењацима…), логично је да, ако желимо да их нахранимо како треба, потребно је да пронађемо нешто најсличније њиховој исхрани у природи. Опет, ово не треба да нас обесхрабри, већ да ако заиста желимо да помогнемо, урадимо то на прави начин. Поприлично је једноставно – избегавамо смоки, кокице, хлеб, дајемо им семенке, које исто можемо купити на грамажу. Забава и циљ остају на истом месту, а резултат је много бољи. Такође, још нешто што можемо да им приуштимо, кад немамо времена да се шетамо напољу или је превише хладно, јесу хранилице. Монтирамо је, напунимо је семенкама и зими ће представљати значајан и сигуран извор хране, а ми ћемо поред сатисфакције што смо их нахранили, имати и прилике да их фотографишемо.

Велика сеница (Parus major); чест посетилац на хранилици коју држим у својој кухињи.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: