Опште је познато да су људи остварили успешнију културну еволуцију и унапредили цивилизацију оног тренутка када су почели да узгајају биљке и животиње. Сматра се да су почели са култивисањем пре око 12.000 година. Међутим, зна се да они нису први који су почели са тим. Када говоримо о узгајању, неопходно је споменути мраве који живе у тропским кишним шумама јужне Америке који то раде већ 60 милиона година! Сматрају се једним од најуређенијих друштава на свету, на другом су месту одмах након нас.
Импресивно, зар не?
Ови мрави су познати као Leaf-cutter ants. Постоји негде око 40 врста ових мрава. Називају се овако јер их можемо видети како носе огромне исечене листове који им не служе као храна већ као добра подлога за баштенско тло. Носе листове који су и до 50 пута тежи од њих. Пошто су им ти листови веома важни, мрави, који су већ познати по свом социјалном уређењу, имају посебну групу која чисти те листове од ваши и других организама.
Али, шта то они узгајају?
Ови мрави у својим подземним мравињацима гаје гљиве које заливају, ђубре, пресађују, чак и наносе антибиотике да би сузбили нежељене госте у својим баштама. Они се труде да то изгледа приближно нашим пољима кукуруза, пшенице, дакле, да постоји само једна, од интереса, култура-монокултура. Међутим, примећено је да поред тога ипак има гостију који не наносе штету, али могу бити од користи.
Као што су и људи од давнина изоловали и „бирали” културе са најбољим приносом и селекцијом их гурали у смеру што бољих карактеристика, тако је показано да су ови мрави учинили исто са гљивама које гаје. Наиме, показано је да тих гљива (из фамилије Lepiotaceae) нема у дивљини, већ да се налазе искључиво у баштама ових мрава.
Ови мрави раде и веома опасан посао. Наиме, док мрави сакупљају лишће, грбава мува (фам. Phoridae) их напада и полаже своја јаја у пукотине на глави мрава. Када се јаја излегу, ларве се завуку у тело мрава и хране се изнутра њиме. Мрави се тада налазе у стању које може да се назове „зомби-стање” јер без обзира што им тело функционише и даље, њихов мозак бива полако поједен.
Још једна импресивна ствар је њихова способност комуникације. Пошто постоје и биљке коју су отровне и које су третиране пестицидима, треба знати шта може да се носи башту. Генерално гледано, неће сваки мрав успети да ступи у интеракцију са сваком биљком, тако да они преносе информације преко хемикалија које се налазе у њиховом измету. Ови мрави су развили дневну рутину да посећују депоније отпада и тако повећавају знање о потенцијалним опасностима.
Зашто је ово важно?
Поред тога што је занимљиво сазнати да организми који су у нашим очима „мање напредни”, раде ствари слично као и ми, у времену када се највише говори о заштити животне средине природа и даље трпи велике последице нашег начина живота. Јуна 1992. године у Рио де Жанеиру је усвојена Конвенција о биолошкој разноврсности (Convention on Biological Diversity – CBD) којом се истиче значај разноликости живог света на нашој планети и значај заштите станишта. Као што је познато, тропске кишне шуме су веома угрожен биом због прекомерне експлоатације. Замислите онда шта би се десило оног тренутка када бисмо деградовали станиште ових мрава? Оног тренутка када би се они повукли, многе врсте гљива би нестале. Такође, замислите само колико је још других организама нестало пре него што смо их открили?
