Животиње, Закони

Криволов птица у Србији са освртом на Шпанију и Кипар – Шта је и како можемо помоћи?

Често у разговору са ближим и даљим познаницима кроз причу поставим питање да ли знају шта је тачно криволов и колика им је свест о том проблему.

Претежно због неинформисаности, или нашег менаталитета, где људи не виде ништа лоше у лову (дакле, ни криволов не може да нам штети) говоре да је боље да моје колеге и ја нађемо неки други „хоби‟ уместо да се замајавамо тамо неким птицама, кад их свакако има и превише.

А да ли је заиста тако? И да ли ипак треба да се запитамо можемо ли некако да помогнeмо?

Нелегалан лов представља један од најчешћих и најраспрострањенијих видова злочина над птицама у Србији.

Криволов је нелегалан начин лова током ког се птице убијају изван прописане ловне сезоне или помоћу недозвољених средстава као што су електронске вабилице.

Електронске вабилице су уређаји састављени од акумулатора, једног или више звучника и радија или усб прикључка са ког се у току ноћи до раних јутарњих сати, понавља звук оглашавања одређене врсте птица, не би ли оне у прелету остале на том пољу, задржале се и у јутарњим сатима биле у мору птица које су такође тако преварене лака мета за крвави пир који следи када дођу криволовци

Вабилице се такође користе не би ли звуком намамиле што већи број птица на неки одређен простор те би птице, уз друге замке биле лишене слободе, а неретко и убијене.

У нелегалан лов спада и ловокрађа у којој учествују лица која нису регистрована као ловци.

Што се тиче криволова у Србији, он је претежно изражен током јесење сеобе од 1. августа до 30. септембра када се над нашим небом дешава масовни масакар препелица, док наша поља у том периоду… мало је рећи да вриште од звукова вабилица, од Бачке Тополе, Сремске Митровице, Инђије, Трстеника, Ћичевца и осталих места над читавом Србијом. Cитуација није ништа боља на рибњацима и рекама где се дешава убијање на десетине хиљада патака и гусака у зимском периоду.

Као дугогодишњи члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и као волонтер Тима за борбу против криволова у нашој земљи, имала сам прилику да се овог октобра први пут придружим људима на Кипру који организују терене и кампове за борбу против криволова, док сам другу годину заредом новембар провела у Шпанији.

Организација која организује кампове за борбу против криволова у ове две земље (поред кампова на Малти и Италији) је CABS –  Committee Against Bird Slaughter (CABS) | Komitee gegen.

На Кипру и у Шпанији је такође, као и код нас, поред вабилица, раширен вид злочина над птицама и хватање живих птица у дивљини ради држања у заточеништву.

Птице се на Кипру претежно лове помоћу клопки, мрежа, лепкова… док се у Шпанији традиционално праве посебне структуре које се називају parany (дрво које је ограђено, са постављеним мрежама, лепком, понекад клопкама, и вабилицом која је укључена током ноћи).

Други тип замки који се користи за криволов у Шпанији зове се enfilat, где се праве мале кућице, чеке, из којих се маневрише повлачењем канапа читава конструкција на коју су привезане мреже, а уз које је поново вабилица.

На мети криволова су углавном птице певачице које се заробљавају, препродају… док велики број тек ухваћених јединки услед стреса или повреда брзо угињава.

Што се тиче криволовне ситуације на Кипру, она је веома је алармантнa.

На Кипру се прати стање и излази на терен током јесењих и пролећних кампова, који трају и по неколико месеци.

Криволов се у неким периодима смањује, али је и даље огроман број вабилица које се чују у току вечери по пољима (чак на неким местима по 5 и више на само једном пољу), мреже се постављају у огромним бројкама, а ако се пронађу криволовци, не тако ретко настављају са својим активностима после неког времена, само мало мењајући локацију. 

Стижемо до, чини ми се, омиљене посластице криволовацa, limestick– гранчицe премазанe лепком, које се постављају хоризонтално међу гране дрвећа.

У Шпанији је ситуација нешто другачија. Камп се нажалост регуларно одржава једном годишње у трајању од 10 дана, док се накнадно у последње 2 године остаје додатних месец дана да се што више утврди стање на терену за наредне године, да се виде нове локације и обиђу криволовне локације од претходних година.

Као што je споменуто, у Шпанији се, за разлику од Србије и Кипра, поред мрежа, претежно лови у оквиру замки paranyi и enfilat до којих је понекад теже допрети јер су већим делом у оквиру приватних поседа.

Један од кључних проблема, поред убијања птица, у све три земље je и неблаговремено реаговање органа власти на пријаве криволова, проблем рупа у закону, неадекватно кажњавање починиоца кривичног дела и слично.

Неретко су у Србији у криволову ухвaћени чланови ловачких удружења који су доктори, адвокати, бивши полицајци… Те кривичне пријаве поднете против истих, нажалост никад нису спроведене до краја.

Како ми можемо помоћи?

Првенствено, да не затварамо очи на овај и сличне проблеме, да ширимо свест и информишемо познанике о стварима које се дешавају. Криволов је једна од њих, он се дешава свуда, у нашој широј и даљој околини. И не, нема птица и превише… за многе не постоји могућност да се изврши попис о дозвољеном броју који може да се острели током сезоне јер су миграторне врсте које су у прелету.

Са друге стране, вабилице чији звук не јењава, масакр који се дешава свакодневно и на хиљаде птица које су немилосрдно преварене, убијене од стране криволоваца у својим земљама или Италијана који нас често посећују истим поводом, треба мало да нам буду опомена да следећи пут бар позовемо неку од организација приметимо ли нешто у својим родним местима и не жмуримо на еколошке проблеме јер су они проблеми и свих нас.

Додатне информације о организацијама које се баве борбом против криволова, поред заштите и бриге о птицама, можете погледати на сајтовима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и CABS-a који су наведени у тексту.

Фото: CABS

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: