Активизам и едукација, Животиње, Угрожене врсте

Ускоро нам следи… Бетменова ноћ!!!

У августу једна ноћ је посвећена слепим мишевима. Попричали смо са Бранком Пејић, стручњаком за слепе мишеве.

Када неко нађе слепог миша на улици или у свом стану, како правилно да поступи? Коме може да се обрати?

Требало би да позове Природњачки музеј у Београду, који ће позив проследити колегиници Јелени Богосављевић из музеја, или Ивани Будински и мени са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, уколико је потребно саветовање или интервенција.

Уколико слепи миш није повређен, а нађен је током дана, треба га пажљиво, користећи рукавицу или крпу ради сопствене заштитите, покупити и ставити привремено у картонску кутију са поклопцем или памучну врећицу до сумрака, када животињу треба пустити да одлети. Такође се може подићи на неко оближње дрво, на довољну висину како га мачке не би могле дохватити, и сачекати да сам одлети када падне мрак.

Уколико слепи миш улети у стан, потребно је отворити широм прозоре, уклонити завесе, мрежице за комарце и ролетне и пустити га да сам излети. Никако не млатити рукама, метлама, крпама, јер се на тај начин животиња збуњује и онемогућава јој се да употребом ехолокације сама пронађе излаз. Без панике, не уплићу се у косу нити нападају људе.

Процедура је другачија уколико је нађени слепи миш беба (период јун-јул) јер то значи да још увек нису способни да лете, и у том случају је неопходно обратити се Природњачком музеју јер ће бебе захтевати бригу и негу до момента када могу да се пусте. Испрва се хране млеком (формулом за кучиће), а касније црвима брашнарима, ларвама бубе Tenebrio molitor.

Колико вас често људи контактирају и траже помоћ? Како и на који начин им ви пружате помоћ? Које проблеме људи најчешће пријављују?

У летњем периоду, у „сезони испадања беба из колонија“ позиви су јако чести, и до десетак на дан. Трудимо се да људима дамо праве информације и да им детаљно објаснимо како могу да помогну слепом мишу без нас, уколико је то у њиховој моћи. Често се то своди и на смиривање панике код људи који имају страхове. Када су бебе у питању, замолимо људе да нам их донесу или ми одлазимо да их покупимо и даље збринемо. На јесен се позиви углавном односе на колоније које су се населиле у кутијама за ролетне или пукотинама фасада, те праве буку (социјално оглашавање, позиви мужјака који зову женке на парење) која људима смета, па би волели да им се помогне да животиње изместе/отерају. Зими су позиви у вези хибернирајућих колонија или појединачних животиња нађених на терасама које су се из неког разлога привремено пробудиле. Иако на први поглед делују „шлогирано“ најчешће нису повређени, повремено их треба дохранити уколико су мршави, и вратити на хибернацију до пролећа.

Који митови владају  у народу, у вези са слепим мишевима? 

И даље је најзаступљенији мит о уплитању слепих мишева у косу, који је потпуно бесмислен будући да слепи мишеви имају веома софистициран начин кретања, оријентисања у простору и хватања инсекатског плена, и немају никакав интерес од нас/наше косе. Такође, људи масовно мисле да су слепи мишеви заиста слепи, што није тачно, као и да пију крв (само три врсте које живе на подручју Централне и Јужне Америке) и да се рађају из јајета.

Да ли су слепи мишеви угрожени и ако јесу, шта их највише угрожава? Какво је стање у нашoj земљи?

Слепи мишеви заиста јесу угрожене врсте, због чега су и строго заштићени, како у свету, тако и код нас. Разлози су бројни, од уништавања шумских и подземних станишта, директног убијања и прогањања колонија (веровали или не, чак и за сврхе црне магије, и дан данас!), градње инфраструктуре која им онемогућава повезаност склоништа и ловних станишта, неадекватно управљање пећинама које слепи мишеви користе, или на пример индиректно, прскањем против инсеката и смањењем њиховог броја. У Србији ситуација није лоша, захваљујући диверзитету природе и станишта, као и због повољног географског положаја земље, имамо 31 врсту слепих мишева чије су популације мање-више стабилне.

Како би наши читаоци могли да допринесу побољшању живота слепих мишева у својој околини?

Не постоји ништа специјално што би могло да помогне слепим мишевима, осим да буду остављени на миру, односно да се што више шира јавност информише о томе да они нису штетни, него насупрот, да су корисне животиње које се хране комарцима, ноћним лептирима, разним инсектима који за човека могу да представљају штеточине пољопривредних култура, и да индиректно и те како помажу свима нама.

Сваког последњег викенда у августу слави се мељународна ноћ слепих мишева. Како ћете ви то прославити, имате ли у плану неке акције, предавања?

Ове године се у свету обележава 23. међународна ноћ слепих мишева, а у Београду ће бити одржана по 18. пут, иако не тог датума (датум ће бити познат накнадно). Као и претходних година, Природњачки музеј у Београду организоваће низ предавања за јавност, радионица за децу, као и традиционално дружење са слепим мишевима уживо, свима најомиљенији део вечери. Из године у годину имамо све ширу публику и велику посећеност, и на срећу, све више позитивних ставова у вези слепих мишева. Најмлађа публика никада нема страх и предрасуде, а најчешће су родитељи ти којима је потребно додатно убеђивање. Београђани су добрим делом већ научили коме треба да се обрате уколико имају блиски сусрет са слепим мишевима.

На нашој Фејсбук страници објавићемо и датум одржавања ове манифестације, зато нас запретите и дођите да се дружимо са београдским „ноћним птицама“!

фотографије: Бранка Пејић, приватна архива

1 Comment

  1. Avatar

    К.

    Код мене живи један пар. 💜

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: