Идеја да се обележава Међународни дан жена и девојака у науци је настала 11. фебруара 2015. године на Форуму светског здравља и развоја жена који су организовале Краљевска академија научног међународног поверења (RASIT) и Одељење Уједињених Нација за економију и социјалне политике (DESA) у канцеларијама Уједињених нација. Ову идеју подржао је велики број организација међу којима су UNESCO, UN-Women, WHO, UNRWA, UNICEF, UNEFPA, Every Woman Every Child Initiative и друге.
Борба за равноправност траје и трајаће. Данас су жене и даље мање заступљене у свету науке, лошије плаћене, добијају мање подршке и самим тим спорије напредују и често напуштају науку управо из ових разлога. Ваљда би требало сви да узимају у обзир квалитет и знање, а не пол особе? Нажалост, потребно је време да жене добију простора у некадашњим „мушким” занимањима.
Уместо да вас замарам статистикама и поражавајућим чињеницама, одлучила сам да вам представим неке од научница које су се избориле за своје место.
L’Oréal-UNESCO расписује конкурс у преко 117 држава, под именом „За жене у науци”. Овај конкурс је јединствен, светски познат програм чија је идеја промоција и охрабривање жена које се баве науком и доприносе научном напретку.
Добитнице националних стипендија конкурса „За жене у науци” за 2018. годину биле су Милица Сентић, Мирјана Љубојевић и Мирјана Ћук. Њихов научноистраживачки рад је награђен стипендијама у вредности од по пет хиљада евра.
Шта то оне раде?
Милица Сентић је доктор хемијских наука, научни сарадник на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Стипендијом је награђена за пројекат „Иновативни приступ за деградацију токсина цијанобактерија, акутног екотоксиколошког проблема у воденим екосистемима у свету и у Републици Србији“. Њен досадашњи научни рад обухвата области електрохемије, биоаналитичке хемије, напредних материјала и хемије животне средине.
Мирјана Љубојевић је доктор биотехничких наука, доцент за ужу научну област Хортикултура и пејзажна архитектура на Пољопривредном факултету у Новом Саду и награђена је за пројекат „Оплемењивање воћака на отпорност према патогенима у функцији одрживог и социо-економског развоја“. Научно истраживачки рад обухвата оплемењивање хортикултурног биља од значаја за унапређење науке и струке, а усмерен је и на популаризацију урбаног баштованства и воћарства.
Мирјана Ћук је асистент на катедри за ботанику, на Департману за биологију и екологију Природно математичког факултета Универзитета у Новом Саду, где је уједно и на докторским студијама. Награђена је за пројекат „Статус и временска динамика флоре и вегетације Делиблатске пешчаре“, а њен научно истраживачки рад је усмерен на диверзитет флоре и вегетације, као и на факторе њиховог угрожавања и методе активне заштите.
Честитамо овим младим научницама на посвећености и раду! Труд се исплати, чак иако наилазимо на потешкоће у напредовању. Конкурс за 2019. годину је већ отворен, тако да… жене, девојке – пријавите се!
Као активни члан лабораторије у Бечу, током израде мастер рада и свакодневног боравка у лабораторији, могла сам да приметим да не постоји никаква разлика између научника и научница када је рад у питању. Сви смо мање или више смотани, мање или више прецизни, мање или више се нервирамо када не успе експеримент, мање или више смо способни да смислимо ново решење. Неки су брзи, неки спори, неко је опседнут детаљима, неко гледа ширу слику. Лабораторија је пуна људи који воле науку, који желе да напредују и који су пуни идеја.
Зато, подржите своје сестре, другарице, девојке, маме и све остале жене и девојке које се спотакну на овом тешком путу напретка. Ако су добре у томе што раде и воле науку, пружите им подршку.
Ми вам предлажемо да им честитате Међународни дан жена и девојака у науци или да их обрадујете поруком или честитком у којој пише како је баш она ваша омиљена научница.
Извори:
https://zeneunauci.co.rs
https://womeninscienceday.org
