Последњи петак у новембру посвећен је борби против трговине крзном. Највећи непријатељ ових несрећних животиња јесте модна индустрија која бескрупулозно убија животиње и искоришћава њихово крзно како би се направио одређени одевни предмет.
Сваки пут када видим даму која носи бунду по последњој моди, прође ме језа јер је можда баш за њену бунду морало бити убијено око 200 чинчила. Тешим се чињеницом да можда не зна шта носи на себи. Чинчиле, то су оне мале, слатке, пуфнасте животиње. И сама сам као мала имала једну и не могу да замислим да је завршила, на пример, као украс на нечијој капи.
Зар није преслатка?
Исто тако, уместо 200 чинчила, страдају на десетине или стотине других животиња како би се направио само ЈЕДАН одевни предмет. Дакле, толико смо безосећајни да ћемо радије због моде, стила или чега год друго, убијати животиње и ставити их себи на главу или ноге, и тако их као модни додатак или одевни предмет са поносом носити. Докле иде људска глупост. Можда јесам превише груба или строга, али сама помисао на то ми улива гађење и језу у кости. 21. век је, пронађена је замена за право крзно. У ту сврху се користи вештачко, а што је још битније, не носите на својој савести ко зна колико убијених животиња.
Овај дан би требало да пробуди и објасни широј светској популацији следеће:
Дугорочни циљ јесте да се законски регулише узгој и убијање животиња зарад прављења гардеробе. Земље потписнице: Словенија, Македонија, БиХ, Хрватска, Aустријa, Белгијa, Чешка, Холандија, Ирска, Македонијa… Оно што је важно напоменути, у Републици Србији је ове године уведена забрана узгоја животиња ради крзна.
2000. године узгој крзна је постао илегалан у Великој Британији. Светски познати брендови попут Арманија, Гучија, Ралф Лорена су у своју политику производње увеле управо ову регулативу, забраниле су употребу крзна у корист спаса великог броја животиња. И не, ово није реклама, већ један од добрих примера да се може и без горе наведеног непотребног покоља.
Преко 100 милиона животиња се годишње усмрти због крзна. Све будуће јакне, украси на модерним паркама, пар чизама, крзнена лоптица на капи, назовите како год хоћете, се чувају у кавезима. Њихов јаук, плач и запомагање су углавном прикривени саобраћајном буком, тако да може да се деси да управо у комшилуку имате једну овакву фарму. Више од 85% крзна долази са оваквих фарми. Затворене лисице, зечеви, чинчиле и остале животиње, бесомучно покушавају да изађу на слободу. Далеко су од својих природних станишта, без могућности на лов, игру и трчање. Забележени немили случајеви упућују на злостављање животиња које живе у заробљеништву. Неке од њих имају тешке повреде главе, које су толике да им се види мозак, неке немају удове. Ране по телу које имају често су праћене инфекцијом. Младунци спавају на лешевима својих мама итд. Безброј је примера, нажалост, не лепих и НЕ хуманих.
Методе које „фармери“ користе за убијање крзнених животиња су електрошокови путем вагиналног или аналног отвора, тровање помоћу токсичних гасова, ломљење вратова. Сваке године на милионе животиња бива ухваћено од стране ловокрадица. Ракуни, којоти, видре, вукови, даброви бивају ухваћени у замке одакле не могу побећи. Заробљене животиње очајнички покушавају да се ослободе, међутим, остају у металним чељустима ловокрадица све док не искрваре, дехидрирају или угину због гангрене, смрзавања или шока. Женске јединке које имају младунце, неретко жваћу своје удове у покушају да се врате својим бебама.
Поред свега наведеног, узгајање животиња ради добјања крзна има и други утицај, а то је утицај на нашу планету Земљу. Животиње које су угинуле на фармама, остављају се да природно труле, а уколико фармер жели да спречи труљење, угинуло тело животиња посипају формалдехидом (једињење које поред кожних болести, негативног утицаја на дисајне путеве изазива и рак). Материје које се користе за третирање коже могу загадити водотокове, а токође представљају и велику опасност по радну снагу на фармама. Људи који тамо раде често обољевају од кожних болести и рака. Такође је утврђено да су већи загађивачи узгајивачнице животиња које се користе за производњу правог крзна, од текстилне индустрије која се бави производњом вештачког крзна, и то десет пута!
Како би се што више проширио добар глас о забрани употребе и борби против трговине крзном, можете наићи на билборде, рекламе или слике по интернету са натписом „Крзно? Радије ћу ићи го/гола!“. У овој акцији углавном учествују познати, попут манекенки и манекена, певачица и певача, глумица и глумаца.
На срећу ових дивних створења, увелико се ради на томе да се природно крзно не користи у ове сврхе. Постоји помак и то је оно што ми изазива блажи осмех на лице. Зато, молим вас, не купујте одећу са природним крзном јер на себи носите све те јауке, крикове и запомагање животиња које су искоришћене баш због ваше јакне или капе.
