Данас се у Србији обележава Национални дан без дуванског дима. Иако смо сви добро упознати са ризицима које ова лоша навика носи, већина пушача их занемарује зарад привидног задовољства приликом конзумирања цигарета.
Разлози за почетак пушења су бројни, често је то жеља младих људи да се уклопе у друштво, да буду прихваћени и „кулˮ. Према истраживању које је 2017. године спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ, 10% ученика између 13 и 15 година су активни пушачи. Одрасли прибегавају овом пороку да би се, како верују, ослободили од стреса и смањили напетост. Најчешће заблуде су да цигарете побољшавају расположење и памћење, те да имају хранљиво дејство и подижу радну способност. Такође, постоје одређене прилике које подстичу пушење, као што је ритуал испијања кафе, телефонски разговор, вожња аутомобила или разна славља, на којима се уз алкохол, у друштву конзумирају и цигарете.
Цигарета садржи 4000 штетних састојака, од којих су најважнији никотин, катран и угљен-моноксид. Никотин, који услед сагоревања доспева у респираторни систем пушача, изазива осећај ужитка. Једном цигаретом се унесе 1,5 милиграма никотина, док је летална доза 60 милиграма. Катран је производ суве дестилације и приликом сагоревања развија се на врху цигарете, док угљен-моноксид услед непотпуног сагоревања остаје неразграђен у организму и везује се за хемоглобин што смањује количину кисеоника у организму. Цигарете изазивају психолошку и физиолошку зависност.
Пушење штетно утиче на цео организам. Проузрокује пигментацију зуба, лош задах, убрзава старење, највише погађа плућа, срце и крвне судове, за 110% повећава ризик добијања карцинома, од којих су најчешћи карцином усне дупље, плућа, желуца… Изазива спонтане побачаје и импотенцију. Цигарете штетно утичу и на такозване пасивне пушаче, људе који су изложени дуванском диму, јер се са врха цигарете ослободи 50 пута већа количина канцерогених материја од оне која се нађе у диму који особа пушењем увлачи у организам. Пушење у затвореним просторијама узрокује како психичке, тако и физичке проблеме.
Осим што дувански дим погоршава квалитет ваздуха, сам процес производње и транспорта цигарета штетно утиче на животну средину. Такође, несавесно (на тротоарима и травњацима) одбачени филтери, такозвани опушци, који нису биоразградиви, представљају знатну количину отпада и проблем за одлагање.
Одлуком да престанете да пушите побољшаћете квалитет свог живота и живота људи у вашој околини. Уместо цигарета конзумирајте свеже воће и поврће. Прошетајте, возите бицикл у природи и уместо дуванског дима, удишите свеж ваздух. Будите упорни и одлучни у својој намери да се решите ове лоше навике која уништава здравље.
Шта остане у организму након 600 цигарета?
Више информација о програмима за одвикавање од пушења потражите на следећим линковима:
