Енергија, Животна средина, Закони, Занимљивости, Обновљиви извори енергије, Утицај човека на Земљу

Осврт на 2018. годину – Еколошки напори Европе

Многима се чини да је свако еколошко ангажовање и нада губљење времена, када се узме у обзир недовољна усмереност државног буџета ка том акутном проблему и када свака друга вест говори о поражавајућем ефекту климатских промена на планету. Међутим, управо то стање очаја може бити исто толико штетно и паралишуће као и само порицање климатских промена. Из тог разлога, ваља се од 2018. године ипак опростити уз сећања на најлепше тренутке.
И ето, недавно, млади глас активисткиње из Шведске, Грете Танберг, прочуо се у целом свету, када је на УН Конференцији о климaтским променама (COP24) у Пољској храбро изјавила да ће млади бити ти који ће преузети одговорност одраслих, с обзиром на то да се одрасли у политици понашају као деца. Браво, Грета! Браво за младе!

Осврћући се даље на европске земље, велики аплауз иде и Ирској, где је у јулу ступио на снагу историјски важан закон о престанку инвестирања у фосилна горива. Према овом закону, око 9 милијарди евра биће буџетски преусмерено на инвестирање у самоодрживе изворе енергије.

Источније, у Украјини, оформљена је „соларна фарма“, и то у непосредној близини Чернобила. Чернобилски соларни панели могу да произведу око 1 МW енергије, што је довољно за око чак 2 000 домаћинстава. Овај пројекат заправо је проистекао из немачко-украјинске сарадње и коштао је свега негде око 1 милион евра, што је подношљива сума за буџет сваке европске земље (да, сваке). 

„соларна фарма“

         Браво за одлично искоришћену област, у којој, према проценама стручњака, човек неће моћи безбедно да живи у наредних 20 000 година.

Све похвале иду и чланицама ЕУ, које су се ове године сложиле да у потпуности забране производњу пластике за једнократну употребу, а ова забрана ступа на снагу у року од само две године.

Научници на годишњој УН конференцији о климатским променама поручили су да морамо да поставимо више циљеве и да делујемо знатно брже, како бисмо до 2030. године смањили емитовање штетних гасова у атмосферу и тиме смањили глобалну температуру за 1.5°С. Вођене тиме, скандинавске земље су ове године посветиле посебну пажњу смањењу отопљења Северног пола. У Финској је започет процес замене фосилних горива енергијом из одрживих извора (пре свега, из ветрењача), а ради се интензивно и на штедњи енергије.

Данска је тај процес започела још 1998. године и сада представља земљу са стопроцентном зеленом економијом. На данском острву Самсо постоји и својеврсно саветовалиште где представници свих држава на свету могу доћи по конкретан савет и план како имплементирати дански пример зелене економије у свој економски систем.

Могло би се рећи да је у Скандинавији реч и о културолошкој револуцији, јер је много напора уложено и у образовни систем државе, где се екологија сврстава у основне предмете. Браво за север Европе!

Док Србија и даље покушава да достигне критеријуме ЕУ о очувању и заштити животне средине, ваља додати и све већу спремност држава у региону за очување дивљих река које још једино у том облику постоје на Балкану. Рекама и свим живим бићима која живе у њима претило је уништење због изградње минихидроелектрана (којих је планирано око 3.000 на територији Балкана!). Међутим, народ у Албанији, БиХ и Македонији побунио се против изградње и заправо успео да сачува своје реке. У Србији се маса људи први пут окупила у великом броју у еколошкој борби за очување река Старе планине, а од скоро и река западне Србије. Уз то, од 1. јануара 2019. године у Србији ће бити забрањен лов на кечигу, веома угрожену врсту рибе. Браво за хуманост и одлучност у очувању природних лепота нашег поднебља!

Иако су несугласице на овогодишњој УН конференцији у Пољској могле да доведу до одустајања од Париског споразума из 2015. године, празнично чудо се ипак десило и светски лидери остали су при плану да економију својих држава учине све зеленијом. Сликовито, ово би се могло упоредити са кошаркашком утакмицом. То је оно када ваш омиљени тим уђе у продужетке и грчевитом борбом победи са пола коша разлике! Наравно, сви ми који смо пратили дешавања на УН конференцији, као навијачи на утакмици громогласно смо прославили нову шансу да заједничким напорима зауставимо климатске промене пре него што буде прекасно.

Поред неопходног ширења свести о болешљивом стању наше планете (на шта су управо људи највише утицали), увек можемо да смањимо употребу пластике, да рециклирамо, и да будемо веома бучни о чињеници да и наша држава мора наћи начина да са фосилних горива пређе на приступачније, чистије и ефикасније изворе енергије, као што су ветар и сунчева топлота. Срећна нам Нова зеленија година!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén