Папирне кесе – да ли су добра алтернатива?

Иако папирне кесе делују као добра алтернатива и сигуран пут ка здравијој животној средини, хајде ипак да видимо шта чињенице говоре. 

Да бисмо сазнали колико је папирна кеса добра замена, треба да сагледамо како се она производи, колико може да се користи и шта се деси са њом након употребе. 

Производња папирних кеса је дуг процес који обухвата сечу дрвећа уз употребу тешке машинерије која троши велику количину фосилних горива и емитује гасове стаклене баште, што даље води ка проблему глобалног загревања. Сеча дрвећа не звучи као велики проблем, узимајући у обзир то да се шуме могу обновити, али не смемо заборавити шта се све дешава када се сече дрвеће – угрожавање и уништавање станишта многим биљним и животињским врстама. Индустрија папира и целулозе годишње искористи око 150 милиона кубних метара шуме за производњу папира, картона и сличних производа. 

Овим поступцима производња папирне кесе тек је започела. Када се дрво посече, оно се затим сече на коцке, па кува под великим притиском. Постоји више начина прераде дрвета, али најчешћи је уз употребу хемикалија, углавном натријум сулфида и натријум хидроксида. Дакле, ту долази до велике потрошње струје, воде, фосилних горива и до загађења ваздуха. Такође, с обзиром на то да је тежа од пластичне кесе, за транспорт папирних кеса потребно је више енергије.

Када говоримо о њиховој употреби и ту наилазимо на проблеме. Папирне кесе се лако поцепају, а ако дођу у контакт са водом или било којом течношћу, више скоро да нису употребљиве. Такође, тешко се могу користити за одлагање ђубрета из истих разлога.
Након употребе, папирна кеса може да заврши на депонији или да се рециклира. Ту долазимо до добре стране коришћења папирних кеса. Осим рециклаже, она се може и користити за компостирање. Наравно и у том случају постоје одређена правила, о којима можете прочитати у нашем тексту који вас може научити како да компостирате. 

Једно истраживање бавило се употребом пластичних, папирних, памучних и других кеса са циљем да открију шта је најбоља опција. У обзир су узимани различити фактори као што је цена, тежина, трошкови производње, транспорта, утрошена енергија и материјали за производњу, могућност поновне употребе и рециклаже и слично. Резултати између осталог говоре да је потребно користити папирну кесу минимум 4 пута како би се тиме смањио утицај њене производње на глобално загревање. Међутим, када се сви фактори производње узму у обзир, потребно је употребити је много више пута како надоместила укупна штета коју наноси планети.

Хајде да сумирамо све наведено и видимо шта нам је чинити.

Са једне стране су пластичне кесе чије нагомилавање представља велики проблем узимајући у обзир то да се пластика распада после неколико стотина година, а микропластика остаје са нама заувек. Са друге стране, ту су папирне кесе чија производња утиче на глобално загревање планете, један од највећих проблема данашњице. Одабир једне од опција није нимало лак и чини се да за шта год да се одлучимо, нисмо одабрали чисто еколошко решење.
С обзиром на то да ни наука није дала конкретан одговор, ми остављамо вама да се одлучите. У нашем тексту о пластичним кесама наћи ћете информације о производњи истих, што вам свакако може помоћи. Наравно ту су и „Vita eco bags“ о којима смо такође писали, као и торбе направљене од рециклираних материјала које можете користити и неколико година и тиме смањити свој еколошки отисак.