Занимљивости, Људска популација, Рециклажа, Урбана екологија, Утицај човека на Земљу, Шта ја могу да урадим?

Патике од жвака?!

Извор: (https://resource.co/article/chewing-gum-campaign-hits-oxford-street-10581)

Осморо од десеторо људи на улици жваће жвакаћу гуму. Претпоставимо да је бар троје једноставно баци на под, залепи за рукодржач у аутобусу или рецимо на клупу у парку. Три бачене жваке у једној улици свакога дана су савим довољне да направе огроман неред који за последицу има прљање околине, а самим тим и велики финансијски трошак за чишћење улица и, што је најгоре, може угрозити живот појединих животињских врста.

После опушака, жваке су други најчешћи облик отпада који завршава на улицама широм света. Да би се разградила једна жвака потребно је од 20 до 25 година.  При томе, одржавање улица чистим није само скупо већ је и неефикасно уколико се оне не рециклирају или уколико не постоји казна за бацање истих.
Тоне искоришћених жвака завршава на улицама, а милиони људи нису свесни шта све може да се направи њиховим рециклирањем.
Компаније за одрживи развој, дизајнери и маркетиншка агенција из Амстердама осмислили су право решење за рециклажу ижваканих жвака.  

Наиме, пројекат под називом „Gumshoe“ (патика од жваке) представља патику која је направљена од рециклираних материјала, од којих 20% чини жвакаћа гума, а њихова највећа концентрација је смештена у ђон патике. За сваку патику потребно је око килограм рециклиране жваке, а поред  жваке, за израду се користе и рециклирани материјали попут платна, памука и коже.
Произвођачи тврде да је ова патика издржљива попут сваке друге од гуме пошто сама жвака има све одлике класичне гуме од које се праве ђонови.
Ове револуционарне патике се продају по цени од чак 200 еура и увелико су у продаји од прошле године.

Извор: https://gumshoe.amsterdam/

Поред патика, од жваке се могу направити чизме, чаше, посуђе, играчке и слично.

Оганске жваке

Прва комерцијална жвака се састојала од смоле оморике и парафина и настала је 1848. године. Данас се жваке праве од синтетичке гуме што им омогућава да се лако лепе за плочник јер се састоје од сличних компоненти као и асфалт и за њихову разградњу је потребно више од две деценије.

Поред ових, данас се такође производе биоразградиве жваке (тзв. „Чича“ жваке) које су сачињене од чикле – природне супстанце која се брзо разлаже у природи.
До овог „рецепта“ дошли су потомци Маја у Мексику  служећи се древном технологијом унакрсног засецања стабла (дрво саподиља) добијајући производ који побољшава варење, а када се искористи не загађује природу.     

Казна за бацање жваке

У Србији се пуно новца издваја за куповину машина које уклањају остатке жвака са улица и тротоара, док ћете, на пример, у Прагу, Будимпешти или Бечу за „елегантно“ испуштање жваке ван канте за ђубре платити казну до 50 еура, тако да њима машине практично нису ни потребне.

Из птичије перспективе

Веровали или не, из птичије перспективе, бачена жвака изгледа као примамљив оброк, те се неретко дешава да птице кљуцну жваку мислећи да је храна, чиме се могу угушити или им се може залепити кљун и на тај начин довести до њиховог угинућа.

Зато се следећи пут добро запитајте када осетите потребу да баците жваку на улицу. Или, ако вас спашавање животиња не мотивише, онда просто замислите да сте у Прагу или Бечу па да морате платити казну од 50 еура.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: