Гљиве, Занимљивости

Колико заправо знамо о печуркама, овај… гљивама?

Гљива крвави зуб ( Hydnellum pecki) Извор:www.pinterest.com

Колико сте се само пута запитали шта су заправо гљиве? Или сте их као већина одмах по некој навици, логици сврстали у биљке? Ех, али у природи није баш све тако једноставно.
Гљиве и гљивама слични организми јесу еукариотски организми (организми који  имају једро) и који у свету живих бића имају јединствену грађу, јединствене ћелијске компоненте и ћелијску организацију.

Што се тиче историје, гљиве су становници наше планете још од палеозоика, о чему сведоче фосилни записи о угљу стари око 438 милиона година. Оне су органзими специфични по много чему, а највише по томе што су на граници биљног и животињског света; што немају хлорофил, а нису животиње; што су непокретне (сесилне), а нису биљке. 
По својим анатомским, биохемијским и физиолошким карактеристикама завределе су да и саме добију ранг Царства организма, класификацијом Витакера 1969. године (Regnum Fungi, Mycota).
Значи гљиве не спадају ни у биљке ни у животиње, оне су посебно царство. Имају неке карактеристике сличне биљкама, неке сличне животињама али су ипак потпуно другачије и јединствене. 

Јудино уво ( Auricularia auricula-judae)

Које су то заправо особине које их чине тако сличним, а тако различитим?

• Гљиве немају хлорофил као што га имају биљке, оне су хетеротрофни организми и стога су им неопходна припремљена органска једињења као извор енергије, хране се путем адсорпције;
• Гљиве имају сличност са биљкама јер поседују ћелијски зид и вакуоле. Оне могу да се репродукују на сексуални и асексуални начин и попут базалних биљних група (као што су папрати и маховине) производе споре;
• Резервни продукт ћелије је полисахарид гликоген (присутан код животња), а не скроб типичан за биљке;
• Код већине гљива синтеза аминокиселине лизина се одвија уз учешће аминоадипинске киселине, док код биљака њена синтеза иде преко диаминопимелинске киселине;
• Заједничко за гљиве и биљке су биљни хормони, а заједничко за гљиве и животиње су пигмент меланин и ензими присутни у митохондријама.
• Гљивични ћелијски зид се састоји од глукана и хитина. Док је глукан исто тако присутан у биљкама, а хитин у егзоскелету зглавкара, гљиве су једини организми који комбинују та два структурна молекула у свом ћелијском зиду. За разлику од ћелијских зидова биљки и оомицета, ћелијски зидови гљива не садрже целулозу.
• Гљиве се такође одликују присуством трехалозе и манитола, који се ретко налазе у живом свету, као и могућношћу раста на основу бесполне репродукције, што је веома ретко код других организама;
•Што се тиче распрострањења, спадају у космополитске организме, што значи да су широко распрострањене са могућношћу живљења под различитим екстремним условима и местима на Земљи.

Па хајде да кренемо стазом упознавања овог предивног царства и решимо неке од недоумица.

Пивски квасац ( Saccharomyces cerevisiae)
Извор:https://hr.wikipedia.org

Ако сте се некада запитали да ли су пекарски квасац или квасац од ког се добијају пиво, вино, буђ на поквареној храни, старом хлебу, воћу, нека врста можда бактерије, због своје величине, преварили сте се. У гљиве спадају плесни и квасци иако су микроскопских величина, али у гљиве спадају исто тако и крупне печурке, видљиве голим оком. 

Још једна од недоумица, шта су заправо гљиве, а шта печурке? Гљиве су на већем нивоу класификације, обухватају организме као царство, док назив печурке обухвата само оне врсте гљива које имају типичан облик шешира и дршке. Пример печурке су свима нама добро познати шампињони .

Шампињон (лат. Agaricus bisporus)
Извор: http://www.biosamp.ba

Постоје ли гљиве и другачијег облика? Наравно. Царство гљива је толико чаробно и шаролико да постоји читав дијапазон боја које их одликују, исто тако и облика и карактеристика по којима су у народу и добиле име као што су шумско пиле, хрчак, корална гљива, вучје месо, вештичији прсти, јелењи рогови…
Величина гљива је такође разнолика, како је и споменуто, од микрогљива које не можемо видети голим оком, до макрогљива, које се могу убрати руком и које могу да броје и по неколико килограма.

Гљива мухара ( Amanita muscharia)

Данас се сматра да од око 1.5 милиона врста гљива, око 140.000 врста продукује крупна плодоносна тела видњива голим оком (ph. Basidiomycota и ph. Аscomycota), која су обично месната и јестива, а која називамо макрогљивама. Међутим, данас нам је познато само око 14.000 врста макрогљива, што значи само 10% од укупног броја могућих врста.

Гљиве су као царство и даље недовољно истражене и у последње време све више завреднују пажњу како јавности тако и у научним круговима и испитивањима. До сада је доказано да многе врсте гљива због свог јединственог метаболизма и хемијских једињења поседују антитуморско, антиинфламоторно, антивирално, антибактеријско и још многа позитивна дејства на људско здравље. 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: