Биљке, Занимљивости

Укусно, здраво и коштуњаво

Уколико волите коштуњаво воће, данашњи дан је управо посвећен једном од њих, и то пистаћима. Поводом тога спремили смо вам текст о њиховом значају, узгајању и особинама.

Наиме, пистаћ је дрвенаста култура која припада породици Anacardiaceae. Потиче из југозападне Азије. Пистаћ расте у форми жбуна или форми ниског дрвета, а прилагођен је топлијим условима климе и гаји се у приморју. Према археолошким налазима пистаћ се узгајао још пре 9.000 година, што потврђује чињеницу да је најстарије коштуњаво воће.

Особине пистаћа

Жбун пистаћа може нарасти до 10 m и имати животни век чак и до 100 година. Највећи принос се може очекивати у двадесетој години. Кора дрвета је сивкасте боје, а листови тамнозелени. Плод пистаћа је дуг 1 до 2 cm и широк 2 cm. Око њега се налази љуска беж боје која пуца током сазревања плода.

Потребни услови за гајење пистаћа

Оптимална температура

Пистаћ је са подручја топлог поднебља и најбоље резултате гајења постиже у земљама где влада медитеранска клима, оно што је добро јесте да може претрпети велике температурне разлике, од -30 °С до + 42 °С, и узгајати се на теренима до 1.200 метара надморске висине.

Земљиште

Пистаћ нема велике захтеве што се земљишта тиче. Оно што представља проблем код биљке пистаћа јесте то што се ради о дугоживећој култури, па је потребно избегавати пресађивање. Како не би дошло до проблема, биљку треба засадити тамо где се планира гајење.

Садња пистаћа

Како би се постигле најбоље особине препоручљиво је садити калемљењем и саму садњу најбоље је обавити у току јесени.

Берба и принос пистаћа

Пистаћ сазрева у летњем периоду, од јула до августа. Први принос се јавља у десетој години од садње и то уколико је биљка узгојена из семена, и у петој годину ако је у питању калемљење. Старија сатабла могу дати и до 50 kg плода с љуском, односно 30 kg плода без љуске.

Дејство пистаћа на организам

Семе пистаћа је изузетно хранљиво. Садржи:

  • 20% протеина
  • 50% масног уља
  • 20% угљених хидрата 
  • 2% влакана

Од минерала садржи калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе, а научно је доказан његов утицај на смањење ризика од срчаних болести (научници тврде да је довољно само 50 g дневно). Такође у себи садржи и витамин Б6, који је познат као ‘витамин нерава’. Витамин Б6 омогућава стварање неколико неуротрансмитера (преносника порука у нервном систему). Такође је потребан за усвајање витамина Б12, као и за стварање црвених крвних зрнаца. Зелена и љубичаста боја плода потичу од антиоксиданаса, што даље имплицира да утиче и на обнову ћелија у организму.

Почетак сазревања плода пистаћа

Поред наведених нутријената које садржи, сматра се да убрзава метаболизам (због влакана које садржи) и успорава старење (кажу да је природан ботокс и да је довољно 5 до 10 пистаћа дневно у борби против бора). Једна шољица пистаћа садржи 60 одсто дневне дозе фосфора. Овај минерал поспешује толеранцију организма на глукозу, што значи да су пистаћи одлични у нивелисању шећера у крви. Конзумирање пистаћа снижава холестерол за 20%, после само неколико недеља, а за то је заслужан антиоксиданс лутеин. То није све, свакодневан унос пистаћа у организам повећава либидо, за шта су заслужне есенцијалне масне киселине.

Бројне су добробити пистаћа на људски организам, још неке од њих су:

  • помажу код анемије
  • доприносе регулацији телесне тежине
  • чувају здравље очију
  • јачају имуни систем
  • штите од рака коже
  • штите кожу од штетних утицаја

Не зову га џабе у Кини „срећни орах“, поред свих позитивних аспеката мислим да би и ми требалo да му дамо кинески надимак и повећамо конзумацију пистаћа.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: