Активизам и едукација, Животни стил, Одрживи развој, Шта ја могу да урадим?

Живот од природних материјала

Док сагледавамо целокупну ситуацију у којој се налази животна средина и схватамо да ствари могу и морају да буду боље, свако од нас доноси неке мале одлуке којима доприносимо здравијој будућности. „Нећу више користити пластичну амбалажу“, „Мање ћу се возити аутомобилом, а више бициклом“, „Јешћу мање меса“, „Штедећу електричну енергију“… Свака таква одлука чини мале кораке који нас миц по миц примичу коначном циљу, здравој животној средини.

У месту Јевремовац, у близини Шапца, заједно са децом, живе Нада и Милан Ђуповац за које слободно можемо рећи да ка том циљу шетају бар два корака испред осталих.

Године 2017. породица Ђуповац сопственим рукама je, уз несебичну помоћ неколицине пријатеља, изградила породичну кућу од природних материјала. За изградњу читаве куће од 104 m2 било је потребно свега десет месеци, а Ђуповци су у изградњу уложили око 20.000 евра.

Кућа је у потпуности изграђена коришћењем материјала попут дрвета, трске, сламе,  земљаног малтера и смоле у комбинацији са модерним, зеленим технологијама.

Више о самој изградњи и материјалима који су коришћени можете сазнати и са фејсбук странице куће од природних материјала.

Кућа од природних материјала данас је у потпуности изграђена и функционална. До сада се показала као изврсно и енергетски ефикасно стамбено решење, будући да је кућу лако загрејати и одржавати пријатну температуру и влажност ваздуха у њој. Зими никада није прехладно, лети никада није претопло.

Ђуповци су на свом домаћинству отишли и корак даље, па су поред традиционално изграђене куће од природних материјала увели и принцип нових технологија који им помажу што у економичности, што у одрживости. Кућа тако поседује соларне панеле за производњу електричне енергије, вакуумски систем за грејање воде соларном енергијом, колектор за кишницу и филтер сиве воде. Другим речима, све што је потребно за једно независно, енергетски ефикасно домаћинство. Такође, поседују и башту у којој самостално, по свим принципима органске производње, узгајају храну.

Данас, Нада и Милан заједно са архитектом Вуком Крстићем (пројектантом њихове куће) увелико спремају школу природног градитељства како би своја знања и искуство пренели на што више људи заинтересованих за модеран живот у складу са природом.

Циљ школе биће да сви полазници стекну довољно знања да могу самостално да: планирају изградњу куће, врше одабир и набавку материјала, организују алате и место изградње, безбедно рукују са алатом и изводе радове.

Сви полазници ће бити у могућности да учествују у изградњи Центра за екологију који је замишљен да, као и кућа породице Ђуповац, буде енергетски ефикасан и у потпуности изграђен од природних материјала.

Нада и Милан ће гостовати  4. фебруара у Центру Језгро у Београду када ће говорити на тему Повратак у природу и Градња природним материјалима, а биће и више речи о Школи природног градитељства. Више о догађају можете сазнати овде.

Уколико сте заинтересовани, посетите их и ви, сигуран сам да можете научити много нових, добрих ствари. Неко се можда и одлучи да изгради своју кућу и мало убрза корак ка животу у складу са природом.

4 Comments

  1. Avatar

    kao gradjevinskom inzenjeru vrlo mi je bila izazovna ova prica kao investicioni projekat od kojeg se moze i zaraditi. zasto leteti air srbijom kad ima wizz air, ryan air.. zaista.
    kao glavni problem pojavljuje se vlaga veca od 20% u bali slame. ja mislim da na nasim klimatima to vrlo lako moze da se postigne. od septembra do marta rel. vlaga u vazduhu je preko onih granicnih 70%. to je 7 meseci godisnje. (?) u srbiji milion tehnickih resenja o kuci od slame a ni jedan naucni eksperimentalni dokaz o difuziji i kolicini vodene pare u zidovima od slame.
    to su odradili kanadjani dugogodisnjim profesionalnim experimentima. dosli su do zapanjujucih(za nas obeshrabrujucih) dokaza. Pri tom i tom procentu vlage koji kod nas lako nastaje, u periodu (verovali ili ne) posle 10-15 godina pocinje da se javlja truljenje i da lete po kuci spore gljiva. hajde da se nadamo da ce nas vetar uspeti da osusi tu vlagu(ironija). ustedeti na izgradnji ili ustedeti na zdravlju. nije zelena gradnja uvek zelena.
    S postovanjem,
    milan

    • Avatar

      Сретен Филиповић

      Poštovani Milane,

      Hvala Vam na Vašem komentaru. Uvek smo raspoloženi da nešto novo naučimo.
      Ukoliko ste zainteresovani za ovu temu, ne bi bilo loše da posetite porodicu Đupovac na gostovanju u Beogradu i da prodiskutujete o temi vlage sa njima ili projektantom Kuće od prirodnih materijala arhitektom Vukom Krstićem. Možda će biti zanimljivo čuti njihova iskustva i rešenja (ako postoje) za taj problem.

      Srdačan pozdrav,
      Sreten

    • Avatar

      Милан

      Можда код нас нема истраживања али има у иностранству, бројни су документи овјављени о проласку, задржавању влаге и зидовима од бала сламе, погледајте. Комбинацијом истурених тремова и земљаних малтера зидовима се продужава век трајања, а конструкциона решења која вам дозвољавају да вршите замену бала поједностављују одражвање које корисник сам може да обави.

  2. Avatar

    Zoran

    Odlično zapažanje u vezi vlage, međutim, ako nismo baš isključivi što se tiče prirodnih materijala (mada ja ne vidim nijedan veštački … no to je posebna tema) mogli bi napravti izolacijski materijal koji neće dosvoljavati absorbciju, i kada se on upotrebi, pazeći da se ne stvara nestabilna „parna faza“ mogu se postići zadovoljavajući rezultati. Jedno od rešenja treba da bude i mogućnost menjanja segmenata bez narušavanja celine. Takav pristup arhitektonskom rešenju konstruisanja objekta bi omogućio laku revializaciju bez velikog finansijskog učešća. Samoodrživost je reč koja polako počinje da poprima svoj oblik ali treba paziti na tzv antropogeni uticaj i što više koristiti prirodom date nam mogućnosti poput pasivne energije. Lako se sklizne u nedozvoljene vode pogrešnog korišćenja prirodnih resursa i onda dolaze samoopravdanja umesto samoodržanja … iliti popularnog “ održivog razvoja“

Leave a Reply to Одустани од одговора

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: