Насловна Живи свет Путници без пасоша

Путници без пасоша

2269
0
Време читања: 3 минута

Знате, често сам замишљала како би изгледао мој живот да сам се родила као мува. Завидела сам мувама на крилима. Понекад сам се и играла са њима, тачније нисам се померала док су оне ходале по мојим прстима и ја сам им шапутала: „Бежите муве! Имате крила! Обиђите цео свет!“ Не знам да ли ме је нека чула и послушала. Желим да мислим да јесте. А ја, иако нисам рођена као мува, нити сам то постала у међувремену, и даље желим да обиђем свет и успут се дивим онима који то могу својим крилима и перајима. 

Када се животиње спремају за дуга путовања не крећу баш без икаквог знања и плана. Углавном путују у потрази за храном или местом где ће се размножавати. 

Птице поседују посебан осећај према Земљи, као да имају урођен компас, и увек знају да се оријентишу ка половима. Оваква способност оријентације назива се магнеторецепција. Дуго се сматрало да су узрок птичијег „шестог чула“ ћелије кљуна богате гвожђем, међутим новија истраживања показују да је можда у питању протеин Cry4 пронађен у мрежњачи који омогућава визуализацију магнетног поља.

Птица са два лета

Арктичка чигра (Sterna paradisaea) или „птица са два лета” није случајно добила овакав надимак. Она се за годину дана чак два пута сели „са једног краја света на други” и том приликом лети преко 19.000 километара. Крајем априла насељава север Северне Америке, Европе и Азије где се гнезди и размножава, а у јулу креће опет на југ, на Антарктик, и тамо зимује.

Љубичасто – Место гнеждења, зелено – место зимовања, црно – путања миграције
Извор: www.untamedscience.com

Осим миграција у ваздуху, постоје и оне које се одигравају на копну.

Велика миграција

У Африци, тачније у Националном парку Серенгети, који се својим већим делом простире на територији Танзаније и малим северним делом на територији Кеније, дешава се огромна миграција зебри, гнуова, газела и слонова.

Ова група броји око 2 милиона путника. Крећу се током целе године на површини од 30.000 м2. У новембру крећу ка југу из Масаи Мара (Кенија) и у марту стижу до најјужније тачке Националног парка где праве круг и у Октобру опет долазе до Масаи Мара.

Прошетајте заједно са њима:

И у воденим екосистемима постоје миграције, а једна је окупирала мисли Аристотела, великог грчког филозофа. Реч је о миграцији европских јегуља.

Anguila anguila

На путовање од Саргарског мора па до река Европе и назад у Саргарско море иду јегуље.  Људи су се од давнина питали одакле јегуље стижу до Европе, а Аристотел је сматрао да ничу из блата. Данас се зна да се јегуље мресте у Саргарском мору, а затим икра оданде, ношена морским струјама, иде ка Европи. Ова миргација траје 3 године, а јегуље пролазе кроз одређене метаморфозе.

Розе – америчка јегуља (Anguilla rostrata), зелено – европска јегуља (Anguilla anguilla)

Прво икра метаморфозира у ларву, а ларва затим у малу стакласту јегуљу. Пре него што уђе у реке Европе, стакласта јегуља промени боју свог тела у браонкасто-зелену како не би била лако уочљива евентуалним предаторима.

Извор: www.youtube.com

У неком моменту јегуља пронађе место где ће становати, бити заштићена од предатора и где ће имати доста хране. На том станишту проведе око 10 година, расте, и опет промени боју у жуту. Када дође време за мрест она последњи пут метаморфозира мењајући боју свог тела у сиву, њен дигестивни тракт се потпуно редукује и очи јој се повећају. Ове промене настају зато што се јегуља не храни док путује до Саргарског мора, а због далеког пута потребан јој је добар вид.

Пишите нам да ли сте и ви некад завидели некој животињи, и шта је био разлог за то. ☺

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име