Занимљивости

Све што можда нисте знали о снегу

Већ од јесени, како дани постају краћи, а сунце зубато, намеће се питање хоће ли зима бити дуга и снежна. Зима је почела у петак 21.12.2018, траје 89 дана, а завршиће се 20. марта 2019. Градови су  увелико завејани и пре календарског почетка овог годишњег доба.

Већини нас снег значи да треба обути непропусну обућу и обући се топло. Возачи треба да воде рачуна о зимској опреми и пажљивијој вожњи због безбедности у саобраћају. Поред држања одговарајућег растојања ваља пре вожње очистити ауто од снега. Прописана казна за делимично неочишћен аутомобил износи око 5 хиљада динара. А да снег може да донесе и неке користи говори и понуда сезонских послова чишћења:  „Хај напоље момак ко је, тамо веје бели снег, видиш онде навеј`о је, читав бедем, читав брег“ („Зима, зима, е па шта је”). 

Снег настаје смрзавањем водене паре од које настају кристали леда када је температура у атмосфери испод нуле. Ове кристале називамо пахуљице. За њих се везују честице прашине и смога те резак удах није само последица хладноће већ и чистијег ваздуха.

Ако је температура на тлу одговарајућа (испод 5 степени), снег ће стићи до земље. За природу, снежне падавине обезбеђују довољну количину воде за јесење усеве и чувају засађене културе да не промрзну на ниским температурама. Свеж снежни нанос садржи 90% ваздуха те је због тога добар топлотни изолатор. Озима пшеница под снегом трпи температуре и до -25°C док без снежног покривача промрзне на -10°C. За биљке снег може бити и штетан ако се јави у рану јесен и у касно пролеће. Дуже задржавање велике количине снега може да доведе до оштећења делова биљака што представља проблем животињама биљоједима јер директно утиче на изворе хране. Током зимских месеци ловци на одређеним локацијама остављају прехрану за дивљач.

Снег утиче на целокупан екосистем те ни напуштене животиње у градовима нису изузетак. Поред недостатака хране ту су жеђ и хладноћа. Ако водите рачуна о животињма које живе на улици, ваљало би да вода коју остављате на минусу буде млака како се не би брзо замрзла. Дуго излагање хладноћи може да доведе до смрзавања те је сваки вид хуманости према животињама вредан похвале. Ако међу вама има вештих, привремене кућице није тешко направити, а увек можете одшкринути врата на згради, гаражи или шупи.

Иако некоме тешко пада када напољу веје, сетите се да глобално загревање на нашем подручју носи са собом благе зиме и тешка топла лета. Можда ће нам снег и недостајати ако га не буде било.

Будимо добре комшије и суседи када треба да се очисте степенице испред зграде или да се погура неко у ауту који шлајфује. Зима је лепо годишње доба без обзира на хладноћу. Радујте се зими као дете снегу и исто тако уживајте у зимској чаролији!

Мало занимљивости – да ли сте знали ове чињенице о снегу?

  • Снежне пахуље нису једини облик снега.

Снег може да се јави и као снежне палете и суснежица. Снежне палете не треба мешати са градом (ледена временска непогода). То су непровидне ледене честице које настају када ледени кристали падају кроз замрзнуте капљице облака – што значи честице облака које су хладније од тачке смрзавања воде, али остају течне. Капљице се групишу и формирају меку, грудвасту масу.  Суснежица се, са друге стране, састоји од капи кише које се замрзавају у мале, прозрачне куглице леда док падају са неба.

  • Снег је провидан, није бео.

Заправо снег је, као и честице леда од којих се састоји, безбојан. Иако је провидан, светлост не пролази кроз снег већ се од њега рефлектује. Ова рефлексија даје привид беле боје пахуља.

Светлост је спектар боја и неки објекти могу бити одређене боје јер неку боју (таласну дужину светлости) апсорбују тј. упијају док друге рефлектују. Небо изгледа плаво зато што се плаве таласне дужине рефлектују док се друге боје упијају. Пошто се снег састоји од много пахуљица, светлост се распршти од мноштва малих површина и тако се уствари одбија од пахуље до пахуље.

  • Уствари, снег није увек бео

Дубоки снег може често изгледати плаво. Слојеви снега могу створити филтер за светлост, узрокујући тако да више црвеног светла буде апсорбовано у односу на плаво. Због ове рефлексије дубљи снег изгледа плаво.

Снег може понекад да изгледа и ружичасто. Обично у високим алпским областима и приобалним поларним подручјима садржи криофилне слатководне алге црвеног пигмента које обоје околни снег.

  • Мит је да не постоје две исте пахуље

Године 1988, научници су пронашли два идентична кристала снега и то из олује у Винсконсину.

  • Сиракуза, град у држави Њујорк, покушао је да прогласи снег нелегалним

Овај град је први у Америци по количини снега који падне. И поред импресивног арсенала плугова за обраду земље, 1992. године су покушали да законски контролишу снег. Градско веће је донело декрет по коме је падање снега пре Божићне вечери илегално. Како се испоставило, Мајка природа је подругљивац, забелело се два дана касније.

  • Сваке зиме у САД падне 1 квадрилион снежних кристала.

То је 1,000,000,000,000,000,000,000,000 пахуља! (24 нуле.)

  • Није свака снежна олуја мећава

Да би се квалификовала као мећава, снежна олуја мора да испуни одређене стандарде. Ветрови морају дувати брзином од 56,3 км/час док снег мора да смањи видљивост на мање од 400 метара током најмање 3 сата.

Остале уобичајене врсте олуја укључују снежни талас (интензиван снег који прати јак ветар који траје кратко) и снежни удар (кратко интезивно падање велике количине снега)

  • Највеће такмичење у грудвању је одржано у Сијетлу

 Учествовало је тачно 5834 грудвача тог 12. јануара 2013.

  • У иглоима је топлије унутра него напољу

Иглои се загревају телесном температуром. Пошто је свеж, сабијени снег садржи од 90 до 95 процената ваздуха (не може да се креће и преноси топлоту) што га чини одличним изолатором. Многе животиње, као што су медведи, копају дубоке рупе у снегу где хибернирајући проводе зиму.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén