Енергија, Животна средина, Занимљивости, Обновљиви извори енергије, Утицај човека на Земљу, Фосилна горива, Шта ја могу да урадим?

Шта ће бити када потрошимо ресурсе?

Да ли сте икада после основне школе, када смо се први пут на часу географије упознали са фосилним горивима, размишљали о томе како ће изгледати живот људи када потрошимо све оно што Земља хиљадама година чува? Нисам ни ја, донедавно. Вероватно се питате зашто је то баш данас за вас битно? Осим што ће можда нафта да поскупи или грејање уколико се грејете на гас. 
Србија 70% електричне енергије производи из угља. Залихе угља се из године у годину смањују. Такође, познато је колико су гасови који се ослобађају при сагоревању угља штетни. Ово су само неки од разлога зашто је неопходно да почнемо да примењујемо неке друге начине производње.

Структура производних капацитета електричне енергије у Србији у MW

Обновљиви извори енергије још увек нису заживели у Србији у правој мери, тако да о њима као замени за термоелектране још увек не може да се говори, а требало би. Проточне хидроелектране су на другом месту по производњи, оне чине око 26% укупне произведене електричне енергије, док акумулационе чине око 3%. Процентуално, производни капацитети јесу другачији, што само говори да се потенцијали не користе подједнако. Зими, када се највише струје троши, најлакше је повећати производњу у термоелектранама, јер колико угља – толико енергије. Стога, када потрошимо залихе угља, ако се ништа не промени, нећемо имати довољно енергије за снабдевање целе земље. То значи да ћемо или потпуно увозити струју, или почети са применом других, мање погубних по животну средину, начина производње.

Структура производних капацитета електричне енергије у Европи у MW

Ако погледамо Европу, око 35% струје се производи помоћу сунца, биомасе и ветра, што би, да се примени у Србији, успорило потрошњу угља за чак 50%. Пошто ми као појединци не можемо на то да утичемо, шта је оно што ипак можемо да урадимо?

Све електричне уређаје веће снаге као што су бојлер и веш машина требало би укључивати ноћу,по јефтиној тарифи. На тај начин чинимо да преко дана, када је иначе потрошња повећана због свакодневних активности у кући, није неопходно повећавати производњу. Када кажем повећати производњу, мислим на производњу електричне енергије у самим електранама. Које последице то све са собом носи и зашто уопште и постоје јефтине и скупе тарифе  биће у неком будућем тексту. Свакако, оно што директно утиче на свакога од нас јесте да тако чувамо новац. 

Последња, али не и мање битна ставка,штедите струју. Не заборавите да сваким нашим упаљеним светлом које не мора бити упаљено, постоји термоелектрана која сагорева угаљ, кога није још пуно остало, и која ослобађа штетне гасове које сви удишемо. Уштедом свако од нас улаже у квалитет живота и будућност наше земље. Не желите да нашој деци једног дана струја и здрава околина буду луксуз? Побринимо се онда заједно да до тога не дође! 

1 Comment

  1. Avatar

    Aleksandar

    Ova tema je mnogo kompleksnija i istina je sakrivena (namerno) , kao i u većini tema. Prvo, resursi pkanete se ne mogu potrošiti, ali istina o stvaranju „goriva“ je sakrivena od ociju javnosti. U školama učimo vrlo površne stvari, manipuliše se istinom ili je često neistina. . Gorivo može da se sagori potpuno i da ne bude zagadjenja atmosfere, samim tim bi bilo manje šljake i bila bi čistija, ali to nekome nije u interesu. Od šljake se mogu graditi putevi, što opet nekome nije u interesu. Ali, da zanemarimo sva ugljovodonicna goriva, jer nisu nam ni potrebna, kao ni hidroelektrane, i neefikasni solarni paneli i vetrogenerator i sve istalo što nam podmeću, energija se može uzeti direktno sa izvora, u neograničenim količinama. Izvor energije je ono što nauka naziva „prostorom izmedju materije“ tj vakum ili energija nulte tačke. Ovo nije teorija, postoje brojni patenti, od Tesle pa na dalje, vidjao sam takve uredjaje a i lično pravio.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: