Биљке, Занимљивости

Трансформацијом против стреса

Често распрострањено стање међу људима – СТРЕС, може да задеси и биљке. 

Сам појам користи се како би се исказала било која промена која ремети равнотежу и динамику функционисања организма. Различити фактори утичу на свеукупно „расположење“ јединке, од климатских фактора преко доступности ресурса па до саме способности јединке да користи ресурсе и да се прилагоди утицајима из спољашње средине. На пример недостатак светлости, воде или минерала може да изазове стрес код биљака. Са друге стране, интензивна светлост или превише воде у окружењу такође негативно утиче на стање организма. За сваку јединку својствен је различит оптимум потреба и способности и кроз тај оптимум се посматра који су за њу карактеристични повољни услови опстанка. Иако биљке немају могућност да посете психолога када су у стању стреса, кроз еволуцију развиле су различите механизме за успешно преживљавање.

Адаптација и аклиматизација

Биљке могу да имају урођену, генетички детерминисану, способност одговора на стрес што представља адаптацију одређене врсте или могу развити способност одбране од стреса, што може да се дешава и на нивоу индивидуе и овакво понашање назива се аклиматизација.

На ћелијском нивоу биљка детектује стрес, мења ћелијски метаболизам, а затим путем преноса сигнала успева да обезбеди адекватан физиолошки одговор на новонастале услове. 

Стрес може да буде последица хладноће, топлоте или на пример суше, а може да буде и изазван од стране других организама као што су патогени или хербивори.

Суша

Суша или водни дефицит се јавља када је количина воде коју биљка одаје већа него количина воде која је доступна, или количина коју је биљка способна да усвоји. Неке биљке преживљавају магационирањем воде, попут кактуса или агаве (сукуленте), док неке изводе праве морфолошке трикове.

Agave americana– америчка агава

Поикилохидричне биљке

Поикилохидричне биљке су оне биљке чија је влажност тела у потпуности условљена динамиком водног режима у спољашњој средини. Дакле, доступност воде у спољашњој средини директно одређује стање биљке. Не постоји способност припреме за сушу односно магационирања воде као код сукулената. 

 У периоду суше оне изгубе воду и као последица тога њихов изглед се драстично промени, скоро до непрепознатљивости. Када се поново успостави повољно окружење и биљкама буде доступна вода оне се без оштећења враћају, условно речено, у живот. Преживљавање сушног периода на овакав начин и способност успостављања нормалног метаболизма у присуству воде назива се анаболизам. Биљке у току суше нису угинуле, само су остале без воде у ћелијама и метаболизам свеле на апсолутни минимум, што значи да су ушле у такозвано стање десикације. Ова адаптација одликује многе врсте маховина, лишајева, алги, папрати и око 60 врста цветница.

Haberlea rhodopensis (1) цветница и Polypodium polypodioides (2) папрат, у свежем и десикованом стању.
Извор: www.semanticscholar.org

Myrothamnus flabellifolia – једини до сада откривен жбунасти поикилохидрични представник

Приказ појединачне гране M. flabellifolia у хидратисаном (А) и осушеном (Б) стању
Извор: www.plantphysiol.org
Ramonda serbica– У Србији, поикилохидрична ендемична врста
Извор: www.frontiersin.org 

Опет остајемо задивљени посматрајући развој способности биљака кроз еволуцију. Слободно можемо да кажемо да су поикилохидричне биљке прави мађионичари у природи. Иако разумемо начин на који се трансформишу, одушевљење није умањено, штавише, радозналост и инспирација су у порасту да истражимо шта се још крије у магичном свету биљака. 

1 Comment

  1. Avatar

    Јоле

    Доиста интересантан текст, голица машту и изазива жељу за даљим истраживањем, похвале за творца текста!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: