Данашњи дан се обележава као Светски дан китова и других морских сисара. 1986. године Међународна комисија за улов китова забранила је лов у индустријске сврхе, изузетак је направљен само за малобројне народе који без меса китова не би могли да преживе. Неке државе су се ипак оглушиле о ову забрану и наставиле са ловом, угрозивши тиме бројне врсте.
Китови нису рибе
Китови су највећи морски сисари. Припадају инфрареду Cetacea, у који се убрајају китови плочани који у устима имају рожне творевине помоћу којих из воде филтрирају храну и китови зубани који свој плен лове и кидају зубима. Како цео животни век проводе у океану, иако су сисари, успешно су се адаптирали на ово станиште. За разлику од риба, китови дишу помоћу плућа, што изискује да с времена на време израњају из воде и удишу кисеоник, који економично троше. Женка рађа живо младунче, а период скотности траје од 9 до 16 месеци. При рођењу најпре излази реп, а потом остатак тела младог кита. Мајка га убрзо гура на површину, како би удахнуло кисеоник, а потом га храни. Китови немају усне и не могу да сисају, па мајка шприца млеко из млечних жлезда у уста свог потомка. Јединка достиже полну зрелост тек између 7. и 10. године живота. Овако спора репродукција додатно доприноси изумирању врсте. Реп покрећу вертикално, за разлику од риба које га покрећу бочно. Још једна важна одлика сисара је постојање длаке на телу. Китови такође поседују длаку у неком периоду свог живота, која се развија на горњој страни главе, али нестаје пре или непосредно након рођења. Њихово тело је обложено дебелим слојем сала, што је важно за одржање сталне телесне температуре ових топлокрвних морских животиња.
Комуницирају ехолокацијом, производећи звукове који се кроз воду простиру више стотина миља. Карактеристични су звукови мужјака у сезони парења. Представљају својеврсну љубавну песму посвећену женки, али и упозорење другим мужјацима у близини, да се клоне његове изабранице. Такође, научници су уочили да свако јато производи карактеристичан звук, који се разликује од звукова других јата. Многа истраживања указују на то да су китови најинтелигентније животиње морских дубина. Изузетно су социјални и прилагођени животу у групи. У прилог томе говори и чињеница да уколико женка није у могућности да подоји младунче, у помоћ ће притећи друга женка из јата. Такође, када јединка умире, чланови јата на неки начин показују тугу.
Вишеструки шампиони
Китови су носиоци многих рекорда у природи. Сматра се да је плави кит (лат. Balaenoptera musculus), дуг око 30 метара и тежак више од 140 тона, највећа животиња која је икада живела на Земљи. Уљешура (лат. Physeter macrocephalus ) има највећи мозак међу животињама који може бити тежак и до 9 килограма. Пар тестиса врсте Eubalaena australis тежи чак једну тону. Гренландски кит (лат. Balaena mysticetus) може да поживи и до 200 година, што га сврстава међу животиње са најдужим животним веком.
Природни непријатељи китова
Иако због своје величине немају природних непријатеља, китови су веома угрожени. Наиме, традиција лова на китове датира још од средњег века, када су људи са читавим бродским флотама одлазили у лов на ове величанствене животиње. Велика количина меса и кости су само неки од разлога због којих су китови привлачили пажњу риболоваца. Овај Дан китова обележавамо забринути чињеницом колико су угрожени загађењем вода. Научници сматрају да су гласови које китови производе приликом комуникације гласнији него раније, што је проузроковано честицама загађивача присутних у води. Велику опасност представљају бродови који се крећу у областима миграције китова те неретко долази до повређивања јединки или њиховог уплитања у мрежу намењену за лов ракова и риба. Војне пробе које се изводе под водом и сонари би могли бити погубни за морски свет. Они ометају комуникацију, миграције и исхрану китова што може бити фатално.
Свакодневно би требало да имамо на уму угроженост ових животиња и да своје делатности подредимо њиховом опстанку, како једног дана о њима не бисмо говорили као о снажним бићима која су насељавала нашу планету, али су била недовољно моћна да се изборе са људским немаром.
