Активизам и едукација, Обновљиви извори енергије, Отпад, Пластика, Рециклажа

18. март – Светски дан рециклаже

Данас, 18. марта, обележава се Светски дан рециклаже, установљен 2015. године на Светској конвенцији рециклирања, одржаној у Дубаију. Први пут је је обележен 2018. године, на седамдесету годишњицу од оснивања Bureau of International Recycling (BIR). Циљ обележавања Светског дана рециклаже је подизање свести људи о томе колико је рециклажа важна. Како бисмо постигли резултате на глобалном нивоу, потребно је да почнемо од себе и своје околине. Чланови BIR у свом програму о Дану рециклаже, поред воде, ваздуха, земног гаса, угља и минерала, препознају рециклажу као седми, неизоставни ресурс, који је за разлику од осталих, обновљив.

Шта је рециклажа?

Појам рециклажа подразумева поновно коришћење неког материјала. Могу се рециклирати папир, неке врсте пластике, метал, стакло и многи други, али постоје и материјали који се не могу разградити, нити рециклирати, попут стиропора, те се за њих проналази адекватна замена. У процесу рециклаже кључна су три корака: правилно разврставање отпада, његова обрада и поновна употреба у производњи. Звучи веома једноставно, а ипак у Србији се само мали део отпада рециклира.

Које су предности рециклаже?

Када рециклирамо, смањујемо количину отпада који ће се наћи на депонијама, чувамо драгоцене природне ресурсе којих је све мање, смањујемо емисију штетних гасова и количину енергије која је потребна за добијање сировина. Производи добијени од рециклираних материјала могу се поново рециклирати, тако њиховим уласком у „зачарани круг” рециклаже спречавамо да штетне материје са депонија, преко земљишта и воде стигну до наших тањира.

Рециклажа у свету и код нас

Колико су људи у свету озбиљно схватили значај рециклаже говори и то да у градовима као што су Пекинг, Истамбул, градови у Аустралији и Немачкој подстичу становнике да рециклирају тиме што ће заузврат добити новац, карту за градски превоз, биоскоп или донирати храну за напуштене животиње. Аустрија је држава која рециклира скоро 60% отпада. За разлику од њих, у Србији се само 5% отпада из домаћинства рециклира, а број дивљих депонија је све већи. Као разлози зашто грађани Србије не рециклирају у већој мери наводи се то да нису довољно обавештени о самом поступку рециклаже и начину разврставања отпада, као и то да не постоје свуда рециклажни контејнери за различите врсте отпада. У нади да ће се то променити ЈКП „Градска чистоћа” одлучило је да подземне контејнере који су првобитно постављени за одлагање комуналног отпада, обележе као контејнере за раздвајање рециклабилног отпада. Недавно су на више локација у Београду постављена и рециклажна звона, чија је сврха такође селекција отпада. Да није све тако црно, и да ипак постоје људи који су рециклажу препознали као будућност, говори нам удружење „Чеп за хендикеп”, које се бави прикупљањем затварача за флаше и њиховом продајом предузећима која се баве рециклирањем тврде пластике, а од добијених новчаних средстава набављају помагала за особе са хендикепом.

Рециклажа нам, осим еколошки прихватљивијих производа, доноси и нова радна места. Тако су најзначајније сакупљачке и рециклерске фирме основале Удружење рециклера Србије, које се бави прикупљањем и обрадом различитих врста отпада. . Mожете их контактирати уколико поседујете рециклабилни отпад.

У програму о Светском дану рециклаже се наводи да материјали који могу да се рециклирају имају једнаку, а можда и већу вредност од природних ресурса који постоје на Земљи, које немилосрдно искоришћавамо. Ипак смо ми планету Земљу само позајмили од наших потомака и о њој треба да водимо рачуна сваког дана. Зато – РЕЦИКЛИРАЈМО!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: