Животна средина, Животни стил, Занимљивости, Шта ја могу да урадим?

Токио – Београд, десет година после?

У Токију је 2008. године спроведено истраживање  под називом: „Свест о животној средини у Јапану: Анкета о ставовима о животној средини“ у којој се истраживало како и на који начин људи утичу на животну средину, са којим се проблемима сусрећу, какве последице они изазивају и сл.

Једну деценију касније, 2018. године, ВШСС Београдска политехника, спровела је делимично исти метод истраживања, под називом: „Свест о животној средини, Токио – Београд, десет година после“.

Анкетирањем Београђана и поређењем добијених података са подацима који су добијени у Токију, студенти и професори са Београдске политехнике дошли су до одређених чињеница.

Пре свега, неопходно је напоменути да у Београду станује  десет пута мање становника него у Токију у коме живи око 12,4 милиона становника. Иако је град густо насељен, у њему се не може запазити неред. На сваком ћошку налазе се канте за одлагање отпада, зато што Јапанци и на улицама сортирају свој отпад.

За разлику од Токија, у Београду је сасвим другачија ситуација. У нашем граду чак ни десет година касније није уређен систем о сортирању отпада.

Међу питањима која су се нашла на анкети, нашло се и питањe попут: „Да ли сте заинтересовани за проблеме животне средине?“, на које је 38% Београђана одговорило да су изузетно заинтересовани и 11% да нису много заинтересовани. На исто питање Јапанци су одговорили да су изузетно заинтересовани 10% а, 50% да нису много заинтересовани.

Интересантна је контрадикторност у томе колико су наши суграђани више заинтересовани за проблеме животне средине, а колико мало рачуна воде о њој. Такође је интересантно колико су мало Јапанци заинтересовани за проблеме животне средине у њиховој држави а колико више воде рачуна о истој.

Можда одговор лежи у чињеници да се у Токију, као еколошки чистом граду, увелико спроводе и поштују закони на ову тему док у Србији постоје законске регулативе, али се још увек не спроводе. Ипак, треба узети у обзир да се ради о две различите метрополе које имају различите животне стандарде, различиту политику као и различита економска и финансијска стања.

Дакле, грађани су свесни да поред тога што као појединци могу допринети квалитету животне средине, неопходно је да држава донесе законе и спроводи исте.

Ипак, када се поставило питање: „Колико бисте били спремни да платите веће порезе у циљу заштите животне средине?“, становници Токија би били спремни да плаћају више и то 27% њих, иако већ плаћају одређене таксе, док је у Београду само 12,9% спремно на овај корак, иако не плаћају одређене дажбине или таксе на очување животне средине.

Разматрањем активности које испитаници највише обављају током дана дошли смо до следећих података:

  БЕОГРАД ТОКИО
смањивање отпада што је више могуће   44% 46%
разврставање старих новина, боца и конзерви за рециклажу или њихова поновна употреба   21% 83%
гашење електричних уређаја када се не користе   72% 69%
одлажење у куповину са платненом торбом (цегером) и одбијање пластичне кесе 27% 51%

Већа одступања из табеле показују да 83% Јапанаца разврстава отпад што има смисла када узмемо у обзир да је то њихова законска обавеза.

Када се сви наведени подаци сумирају, када се сагледају разлике између ова два народа, да ли можемо рећи да Београд каска за Токијом 10 година или чак и више?

Можда да, али требало би да нам то буде показатељ да стање може бити боље. Пре него закони буду донешени, за почетак свако може кренути од себе. Да бисмо променили тренутно стање, делимично решили постојеће проблеме, смањили могућност настајања нових и избегли последице, неопходна је добра међуљудска комуникација и сарадња, али пре свега самостална одлука.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: