Биљке, Биодиверзитет, Богатство планете, Екосистеми, Животиње, Занимљивости

Тропске кишне шуме

Тропске кишне шуме су распрострањене на 4 континента. Од Јужне Америке, преко Азије и Африке, па све до Аустралије. У питању је око 10 милиона квадратних километара наше планете преко којих су се оне рашириле. Обзиром да заузимају управо највлажније (90% је њихова релативна влажност) делове наше планете, не изненађује чињеница да су овде падавине изузетно обилне, па чак и до 4000 мм годишње. Температура је поприлично висока током целе године, од 25 – 30°C, и не варира много ни на дневном, а ни на годишњем нивоу. Ово су најстарије шуме и обилују вегетацијом која је изузетно богата. 

Богатство врста које живе у тропским кишним шумама је изузетно велико. Отприлике око 70% живог света живи управо у овим шумама. Обзиром да је сам живот у тропским кишним шумама подељен по спратовима вегетације и то 4 или чак 5 спратова, ова нас чињеница не изненађује. Због живог света којим обилује тропска кишна шума, тешко је разазнати где је права граница спратова. И када је реч о флори,  док лијане имају дугачка стабла, која се могу пружати и до дужине 1 км и труде се да се пробију до природне светлости, маховине и папрати остају скривене у најнижем спрату ових зелених величанствених пространства. 

Лијане

Што се тиче фауне, тропске кишне шуме су дом за велики број животињских врста, као што су нпр. удави, безноги водоземци, отровни водоземци, кајмани, игуане, златни лављи тамарин, краљевски тамарин, јагуари, оцелоти, гориле, авети, малајски тапири, рајске птице, казуари и коке хункашице.

Зашто су нам тропске кишне шуме важне?

Као шуме које се пружају на преко 10 милиона квадратних километара наше планете и самим тим учествују у једном од најважнијих процеса – фотосинтези, оне чине „плућа“ ове планете. На шта се то конкретно односи? То се односи на чињеницу да дрвеће заправо прерађује угљен диоксид који се налази у ваздуху и задржава га за себе. А када дође до сече шума, поготово у великим размерама, угљен диоксид који би требао да буде заробљен у дрвећу, одлази у атмосферу и тада долази до неповољних климатских промена, тачније до глобалног загревања наше планете. Осим тога, веома важна улога која им припада јесте да се понашају као темељи који чувају подлогу и упијају воду.

Зашто се уништавају тропске кишне шуме?

Уколико обратимо пажњу на распрострањеност тропских кишних шума, можемо видети да се углавном њихово распрострањење граничи са земљама које се налазе у развоју. С тога често долази до крчења ових шума из неколико разлога: да би се добило место за живот, да би се добиле обрадиве површине, дрвна грађа, храна, лек итд. Такође, дефорестацијом, сушом и  глобалним загревањем, тропске кишне шуме постају изузетно подложне великим пожарима. 

Да ли је могуће да се обнови оно што је исечено?

Уколико се довољно дуг временски период, део шуме који је дефорестиран тј. који је посечен, остави да мирује, постоје велике шансе за обнову. Друго је питање, да ли ће се опет јавити исте врсте које су и посечене? Оно што је такође веома битно да се спомене, јесте да уништавањем и сечом тропских кишних шума не уништавамо само шуме, него и рушимо дом многим другим биљкама и животињама, којима су ове шуме главни биотопи за живот. Осим што губе свој дом, врсте нису способне да се великом брзином адаптирају на измењене услове, па веома лако долази до њиховог изумирања, самим тим долази до природне селекције, при којој само они најспособнији за адаптацију у датом тренутку, могу да опстану. Нестанак неке врсте приликом сече шума, која је служила као плен некој другој, може да угрози и постојање те друге врсте. Један од, тренутно највећих проблема, јесте сеча тропских кишних шума како би се направило места за плантаже палминог дрвета, из којег се добија палмино уље које улази у састав великог броја намирница, а овакав потез се показао као кобан у примеру уништавања и сече шума на Борнеу, где се нажалост популација орангутана смањила за пола.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: