Да ли сте се икада запитали како дрвећу успева да достигне висину и од по неколико метара, а да се притом не осуши?
Одговор лежи у еволуцији, у постепеном нагомилавању мутација које су довеле до настанка васкуларног система. Овај систем изграђен је од мртвих ћелија које граде проводне судове веома малог пречника (капиларе) и потпорних ћелија које цео систем, чак и на великим висинама, чине стабилнијим.
Проводни судови јављају се у две различите форме: ксилемски судови, који служе да воду и минералне материје транспортују од корена до врхова, и флоемски, који у оба смера омогућавају транспорт хранљивих материја.
Поред тога што нам обезбеђују хлад током врелих летњих дана и производе кисеоник који нам је толико потребан, неке врсте васкуларних биљака показале су се и као добри биоиндикатори – организми чијим праћењем се могу утврдити промене у екосистему.
Заправо, могуће их је користити чак и за праћење климатских промена. 1994. године објављен је рад у којем се наводи да је рапидан раст популација двеју врста васкуларних биљака на Антарктику последица глобалног загревања. Објашњено је да су више температуре смањиле учесталост смрзавања семена и омогућиле биљкама бржи и ефикаснији раст и размножавање.
Наредни значајан пример долази из Северне Америке, 1998. када је примећено да се различите врсте васкуларних биљака могу користити као индикатори количине озона у ваздуху. Занимљиво је да се често за ове потребе користи управо дуван јер припада групи биљака чије су реакције на озон интензивне и прецизно окарактерисане, па их је лако препознати.
Седам година касније, у Мадриду је откривено да се и присуство сумпор-диоксида може приметити праћењем васкуларних биљака. Како се у овом истраживању наводи, на токсични оксид најосетљивији су жбунови и четинари, а након изложености овом гасу на њиховим листовима је могуће уочити оштећења. Даљим тестирањима утврђено је и да је дошло до промене у количини хлорофила а и б, као и до промена у активности ензима пероксидазе.
Крајем 2011. објављена је студија којом је показано да се васкуларне биљке могу бити показатељи присуства тешких метала у земљишту. Праћене су популације дрвећа у Солуну, Салцбургу и Београду. Испоставило се да дрво јеле има велики биоиндикаторски потенцијал због могућности складиштења тешких метала у специјалним одељцима организма, како метали не би доспели до ћелија.
Као што се може видети, из године у годину и од места до места, о васкуларним биљкама има још много што се може открити. Можда се баш испред ваше куће нађе неки индикатор, посматрајте.
