Животиње, Занимљивости, Здравље

У природи – како реаговати при сусрету са опасним животињама

Био је диван фебруарски дан, а сестра и ја смо се упутиле на дуго планиран излет на Суву планину, успон на врх Трем. Кренуле смо сасвим безбрижно. Међутим, како је надморска висина расла, снег се све више задржавао, а свуда око нас одједном су постали видљиви трагови шапа. Нисам могла да не приметим да трагови указују да су животиње силазиле са већих висина и да их има све више. Како смо се пеле, изашле смо на чистину и полако већ заборавиле на дотадашње проблеме. Пар сати касније, док сам уживала у погледу са врха, спазих две фигуре које трче веома брзо низ литицу у одговору на зов из даљине. Одједном је постало стварно да на Сувој планини има вукова и да трче веома брзо по таквој стрмини. Колико год да знате о њима из телевизијских емисија и књига, мало је другачије када то и видите. Уз максималан опрез кренуле смо назад све време се питајући да ли би нас напали пошто смо саме и набрајајући све начине како да се одбранимо. 

Дуго након тога питала сам се који су савети стручњака. Недавно су ми пријатељи показали видео снимак са свог излета на Шар планини. У даљини су спазили медведа и снимали га. Могу вам рећи да трчи много брже него што можете да замислите за толику животињу. И то по снегу. Због тога сам одлучила да напишем овај текст: шта заправо радити када се сусретнеш са опасном животињом тако да обоје будете неозлеђени (или што је мање могуће). 

Да почнемо од највећих: МЕДВЕДИ.

На нашим просторима присутна је само једна врста медведа, а то је мрки медвед (Ursus arctos). Некада широко распрострањена врста, сада је у Србији присутно само око 150 јединки (извор: ochranaprirody.cz) чији је лов строго забрањен.

Слајд преузет из презентације „Мониторинг мрког медведа (Ursus arctos) у парку природе „Голија“ – живот људи и медведа на заједничком простору“.

Највећа популација мрког медведа налази се на територији НП Тара, око 50 јединки. 

Медведи по правилу живе солитарно и заправо се плаше људи тако да никада неће кренути у директан напад осим уколико нису сатерани у ћошак и изазвани или када штите младунце. Уколико сте довољно далеко, останите мирни и тихи и пустите медведа да настави свој пут. Ако га нисте приметили раније и сувише се приближите, најавите своје присуство тако што ћете причати нормалним тоном (не вичите). Истовремено полако крените уназад и даље лицем окренутим ка медведу. Никако не бежите (чак ни низбрдо, јер је прича да браон медведи не могу брзо да трче низбрдо само мит). Такође, не крећите у напад како бисте га уплашили! Можете се издићи на прсте или подићи руке тако да изгледате виши. Ако медвед ипак крене на вас, полако лезите на под лицем окренутим ка подлози и прекријте главу и врат рукама. Медведи често блефирају напад да би нас застрашили. Будите мирни и проверите да ли је медвед отишао пре него што устанете. Од медведа можете бежати само ако је неки објекат у непосреној близини.

Није препоручљиво да се пењете на дрво. Неки извори наводе да се можете попети на дрво које је довољно високо и јако са танким гранама уколико имате довољно времена да се попнете. Браон медведи су одлични пењачи, али како одрастају њихова тежина им отежава пењање уколико дрво има танке гране. Дакле, ако је медвед близу вас, никако немојте покушавати.

Никада се не треба приближавати мечићима да бисте их гледали или сликали, јер је мечка увек у близини и напашће да би их заштитила.

Ако посећујете подручја на којима има медведа, можете понети спреј против медведа, али га користите само ако вам медвед приђе на 6 m. Спреј против медведа је заправо сузавац намењен одбрани од свих опасних животиња, мада се може користити и против људи. Могу се пронаћи у продавницама војне опреме (military shop). 

Најчешће се сусрети одвијају у пролеће када медведи излазе из брлога, тако да је најбоље да будете спремни и да знате на којим подручјима их можете срести. Препоручљиво је да причате нормалним тоном док пешачите како би вас животиње чуле и саме се повукле.

Следећи на реду: ВУКОВИ.

Вукови најчешће нападају ако су навикли да их људи хране и не плаше се човека. Такав је случај и са хибридима паса и вукова. Други узрок је територијални сукоб између пса и вука који власник пса може покушати да спречи. Такође, вук може напасти ако је у теснацу и нема где да побегне или ако човек налети на њихово склониште са младунцима.

Као и у случају медведа, не треба бежати, правите се да изгледате што већи, полако се повлачите уназад. Ово су савети за све велике месождере. Уколико водите пса на повоцу, повуците га уз ногу и не допустите сукоб. Ако се сукоб ипак деси, не прекидајте га осим уколико немате спреј код себе!

Ако вук показује знаке агресије (што се углавном дешава ако је чопор са младунцима у близини), држи реп подигнут и завија, морате показати да сте и ви опасни пре него што вам приђе ближе од 100 m. Бацајте ствари на њега и правите буку, док се и даље повлачите уназад. Ако нападне борите се чиме год можете, али је најбоље да се попнете уз најближе дрво. 

Мада медведи и вукови као месождери изазивају највећу језу, не треба занемарити нападе дивљачи као што су дивље свиње. За њих је карактеристично да живе у групама, осим старих мужјака који су солитарни и ноћне су животиње. Имају развијено чуло мириса, па ће вас вероватно нањушити и кренути ка вама у извиђање. 

Исто: останите мирни и полако се повуците. Ако се реп и рамена извију на горе онда ће кренути у напад. Најбоље је да се попнете на најближе дрво. Уколико немате ту могућност, а она јури на вас припремите се да се измакнете у страну у последњем тренутку. 

Све у свему напади од стране наведених животиња су ретки, а главни разлог је сусрет на препад када животиња нема времена да побегне и уплаши се. Запамтите да се и животиње нас плаше и сви ми само желимо да се одбранимо. Зато ходајте бучно и будите опрезни.

И најбитније: немојте хранити дивље животиње јер оне на тај начин повезују људе са храном и не плаше их се. 

Желим вам лепе авантуре у природи и ако сретнете ове предивне животиње, да будете на довољној удаљености ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: