Богатство планете, Гљиве, Занимљивости, Шта ја могу да урадим?

У природи уз мало труда гљиве може упознати свако!

Hortiboletus rubellus (црвени баршуновац)

Колико ли сте само пута у пролазу, док сте шетали у природи наишли на гљиве и запитали се како их можете разликовати и најлакше упознати?

Овом приликом ћемо проћи заједно основнa правила понашања у природи и научити да препознамо ове „чудне“ организме. А јесу ли заиста чудни? Може ли их свако уз мало труда упознати? Наравно да може! Па да кренемо полако.
Све што вам је уз лепо време које долази потребно за одлазак у природу су: платнена корпа, ножић, фотоапарат или телефон, теренски приручник за распознавање гљива и најбитније – добро друштво.

Пре свега ако се одлучите на корак да желите да упознајете гљиве, приликом брања ћете се ограничити на један примерак, евентуално два, али никако нећете побрати све јединке и опустошити шуму. Једна од битних ставки је и да гљива ради лакше идентификације буде извађена из земље са свим деловима који њу карактеришу (ако постоји врећица и слично) и то најлакше лаганим увртањем дршке при основи.
Никако не треба брати старе примерке, нити превише младе, јер могу да нас збуне и у тим ситуацијама не можемо са сигурношћу одредити која је тачно гљива у питању. До тровања често долази баш приликом непажње када се уберу много млади примерци који се скоро не разликују код неких отровних и јестивих врста.

Веома је битно да се убране гљиве ставе у корпе, а не у пластичне кесе, јер тако могу да се упаре и брзо покваре (узгред, корпама не загађујемо нашу околину). Ако су неке мале гљиве у питању, за брање таквих примерака могу да се користе кутијице или картонске кутије од јаја.
Често су од великог и пресудног значаја за одређивања врсте опис или фотографија станишта, место где је гљива нађена, каква је подлога, која су дрва поред ње и слично.

Припрема за изложбу ГДНС, у средини Macrolepiota sp. (гљива сунчаница)
Припрема за изложбу ГДНС,издвојени неки представници рода Cortinarius 

Први део сакупљања није баш нека наука. Долазимо сад до следећег дела, а то је питање – Како то гљивари знају да распознају врсте када све гљиве мање-више личе?

Делови гљива и особине на које је потребно обратити пажњу су:

Дршка: Код гљива, дршка је једна од битних карактеристика по којој се често разликују и која је карактеристична за сваки појединачни род. Када се посматра, треба да се обрати пажња има ли дршка неке додатне длачице на себи, какве је боје, каквог је облика, да ли се сужава или не, а када се пресече можемо уочити да ли је шупља или влакнаста изнутра.

Листићи: Листићи заузимају посебно место у препознавању гљива и налазе се са доње стране шешира. Гледа се да ли су збијени или са већим размацима, крти и лако ломљиви или еластични. Гљиве се разликују и по томе да ли се листићи спуштају скроз низ дршку или не. Занимљиво је да нпр. гљиве из рода млечница (Lactaris) при јачем додиру листића излучују белу течност налик на млеко и по томе су препознатљиве и јединствене у односу на друге родове гљива.

Шешир: Нешто што људима прво западне за око је дефинитивно шешир када причамо о печуркама. Можда се никад нисте превише удубили, али да… постоји толико различитих варијација облика. Неки шешири су удубљени, неки су шиљати, са ивицама које се спуштају под различитим угловима. Ивице су тек посебна прича. Када се задубите у шешир могу вам се пред очима појавити мале длачице, иглице, љуспице итд. које се могу налазити и по читавом шеширу.

Боја и облик:Ова категорија је веома шаролика. Неке врсте гљива веома личе и, поред горе наведених, треба обратити пажњу на боју, мада она може да варира како од старости гљиве тако и од временских услова. Поједине гљиве као нпр. гљиве из рода зека (Russula) могу се једино до врсте идентифовати само уз додатно лабораторијско испитивање спора и испитивање хемијских реакција.

Што се тиче облика, постоји читав дијапазон различитих гљива по којима најчешће добијају народно име, од оних које личе на корале, чиније, прсте, јелење рогове до оних које личе на мозак, звезду, пчелиње саће, говеђи језик и уво. Гљиве одређеног облика веома лако можемо препознати и тиме одредити у који род спадају, а неретко брзо одредити и саму врсту.

Geastrum sp. (гљива звездача)
Фото: Матија Миљковић, на подручју СРП „Засавица”

Посебне карактеристике: Има још много симпатичних особина које поседују гљиве. Да ли сте знали да неке могу мирисати на бадеме, брескве, брашно? Као и то да неке на мало јачи додир промене боју? Као што је већ поменуто, веома је битно запамтити податак где је гљива убрана. Станиште често игра значајну улогу при одређивању саме врсте. Неке сличне гљиве од којих су нпр. једна отровна, а друга јестива, између осталог, могу се разликовати  по томе да је једна микоризна (расте у заједници са кореном дрвета), а друга сапробна (разлаже органске супстанце биљног порекла као што су целулоза и лигнин).

Cortinarius sp. (гљива копренка)

Најбитније од свега – Никако не конзумирајте гљиве за које нисте сигурни да су јестиве и која су тачно врста!

У наредним текстовима полако ћемо се упознавати са отровним и јестивим гљивама и како да их разликујемо. Научићемо како су се гљиве првобитно кроз историју користиле, које врсте можемо да пронађемо у нашој земљи, као и које то гљиве имају лековита својства и своју примену у медицини, пољопривреди и технологији. 

У међувремену, постоји много миколошких друштава и удружења у нашој земљи којима се можете прикључити. Нека од њих су Гљиварско Друштво Новог Садаи Миколошко Друштво Србије

Можда баш уз њих можете отићи да погледате неку изложбу гљива или отићи на свој први „гљиварски терен“ и закорачити у овај предиван свет „чудних“ организама које уз мало труда и воље може свако да упозна свако.

Фотографије: Тамара Јовановић

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: