Биодиверзитет, Животиње, Занимљивости, Утицај човека на Земљу

Упознајте змије – наше безноге пријатеље

Змије су специјализована група гмизаваца у коју се убрајају још и гуштери, корњаче, крокодили и алигатори. До сада је описано око 2900, док у Европи живи око 34 врстe. Особина по којој се оне разликују од осталих животиња, а која је свима добро позната, јесте одсуство било каквог вида екстремитета. Змије се крећу ослањањем на разрасла ребра, док грудна кост не постоји. Још један „заштитини знак“ ових животиња јесте и рачвасти језик. Овакав језик је јако покретљив и носи рецепторе чула укуса, а омогућава и пренос медијатора мириса. Змијска кожа представља рожни покривач сачињен од великог броја повезаних крљушти који се периодично одбацује у виду свлаке (кожице). Tа појава се назива пресвлачење. Већина змија су овипарне што значи да лежу јаја у спољашњу средину из којих се касније излежу младе јединке. 

Људи их се често плаше, доживљавају их као претњу и опасност због одређеног броја отровних. Отровне жлезде које се налазе у близини најдужих зуба луче отров који се угризом убризгава у жртву. Веома је битно напоменути да њихов плен представљају ситни сисари, у највећој мери глодари, птице, гуштери, некада и друге врсте змија, али никада човек. Змије не поседују чуло слуха већ одлично осећају вибрације, па тако чим осети да се у њеној близини креће тело много веће од њеног, змија бежи. Једини случај када ће змија ујести човека јесте из самоодбране, уколико буде случајно нагажена или ухваћена. 

Због оваквог начина самоодбране и поседовања отрова, али и због недовољне информисаности о њима, људи често убијају змије. Нису све змије отровне, али зато апсолутно све играју јако битну улогу у ланцу исхране. Оне су најзаслужније за контролудо бројности популације штеточина, што је важно за прехрамбену индустрију али и локална домаћинства. Ако бисмо истребили змије, број глодара и заразе које они носе, као и штете које праве, био би неконтролисано велики.

У Србији живи десетак врста змија од којих су само три отровнице.

Змије Србије
Поскок (отровна)Vipera amodites
Шарка (отровна)Vipera berus
Шарган (отровна)Vipera ursinii
Ескулапов смукZeminis longisimus
Степски смукDolichophis caspius
СмукуљаCoronella austrica
РибарицаNatrix tesselata
БелоушкаNatrix natrix
Четворопруги смукElaphe quatuorlineata
Смук шилацColuber najadum

Поскок настањује топле, стеновите, камените, суве и осунчане пределе до 2500 m надморске висине, кањоне и клисуре у централном и јужном делу Србије. Због утицаја човека неретко се може срести и у сеоским, приградским па и градским насељима. Најотровнија је змија у нашој земљи.

Шарка насељава углавном више делове планина, али је има и на неколико места у Војводини. Отров јој није јак као код поскока али може бити смртоносан. Као и поскок, може се срести у насељеним местима.

Шарган је веома угрожена врста и под посебним је режимом заштите. У Србији насељава мали број високопланинских станишта, претежно на Косову и Метохији. Јако је „стидљива“ змија и најмање отровна. 

Ове три змије јесу отровнице, оне убијају плен својим отровом који је смртоносан, али заправо су опасне само за глодаре и ситније врсте животиња. Чак и отров поскока, који је најјачи, смртоносан исход може да има само код беба и старијих, теже болесних особа. Противотрови су доступни у свим болницама, тако да су смртни случајеви у нашој земљи веома ретки. Најбитнија је превентива, одлазак са адекватном обућом и одећом на места на којима се претпоставља да неке од ових врста живе.

Поскок
Шарка
Шарган

Остале врсте змија које настањују Србију потпуно су неотровне и безопасне за људе. Оне су наши савезници у борби против глодара и штеточина и јако је важно едуковати становништво о њиховом значају. Зато када следећи пут угледате змију, отровницу или не, немојте је терати или убијати, већ је пустите да настави својим путем, бићете јој захвални касније.

1 Comment

  1. Dusan S

    Bravo!👏

Leave a Reply

Theme by Anders Norén