Температура

Клима на Земљи се непрестано мења. Она се и раније мењала само што је тада та промена била узрокована природним околностима док сада имамо све већи утицај човеке активности.

Сунчево зрачење пролази кроз атмосферу, од тога већи део Земља апсорбује и загрева се, док се други део рефлектује са Земље и излази из атмосфере. Због тог ефекта, који одржава одређену температуру, је и могућ живот на Земљи. Међутим, у последњих неколико векова долазимо до озбиљног проблема који нам прети а то је емисија гасова са ефектом стаклене баште. Човечанство емитује гасове стаклене баште брже него што их природни процеси могу уклонити. Ти гасови узрок су спаљивањафосилних горива али и нови синтетички гасови као што су хлорофлуороугљоводоници и халони (CFCs).

Постоји мишљење да може доћи до смањења температуре на Земљи коју изазивају велике количине сумпорног аеросола који се задржава у областима снажних вулканских ерупција. То се објашњава чињеницом да би велика количина различитих честица  могла онемогућити пролаз сунчевог дуготаласног зрачења и утицати на повећање краткоталасног зрачења, што би смањило количину сунчеве енергије а самим тим довело до снижавања температуре, тј. општег захлађења у атмосфери.

Смог

У зимском периоду када је повећана влажност ваздуха, молекули воде мешају се са чврстим супстанцама у ваздуху и различитим гасовима (сумпор-диоксид, азотни оксиди итд.) стварајући непрозирне магле познате као смог. Индустријски смог настаје приликом сагоревања угља. Том приликом се ствара аеросол. У капи аеросола одвијају се реакције:

2SO2(g) + O2(g) → 2SO3(g)

SO3(g) + H2O (l)→ H2SO4(aq)
g- гасовито агрегатно стање; l- течно агрегатно стање; aq- раствор

Сумпорна киселина је корозивна и посебно је штетна за људе са астмом.

1952. године еколошка катастрофа погодила је Лондон, где се дим из фабричких постројења и димњака мешао са загађеним ваздухом правећи густу маглу, пa је и сам назив смог настао од енглеских речи smoke – дим и fog – магла.

Heavy smog in Piccadilly Circus, London, on Dec. 6, 1952, during the Great Smog. (Photo by Central Press/Hulton Archive/Getty Images)

У поподневним часовима када је Сунчево зрачење најинтензивније, долази до стварања фотохемијског смога. Он настаје фотохемијским реакцијама честица које се налазе у ваздуху са засићеним издувним гасовима и димом из аутомобилских мотора и фабричких димњака. Фотохемијски смог настаје тако што се азотни оксиди (NOx), фотохемијским реакцијама, под дејством UV зрачења, разлажу на NO и атомски кисеоник. Пошто је атомски кисеоник веома реактиван, он започиње бројне реакције међу којима је и стварање озона у тропосфери. Стварање озона је повратна реакција (O3O2+O) па ослобођени кисеоник оксидује нове количине фотолитичког NO у NO2. Током рада мотора са унутрашњим сагоревањем и из индустријских посторојења настају супстанце које блокирају разградњу озона и он касније ступа у реакцију са органским молекулима. Тако настају токсичне супстанце које су веома штетне за здравље људи изазивајући сужење дисајних путева, иритацију очију и отежано дисање. Изазивају и оштећења код биљака у виду сребрнасто-бронзаних некротичних флека на листовима. Да би се смањила загађеност ваздуха у великим урбаним срединама, врши се контрола концентрације токсичних супстанци у различитим деловима града и предузимају мере да би се избегло њихово штетно дејство. Испитују се нове могућности за заштиту ваздуха од загађивања у новим типовима моторних возила. У ове мере спадају и опсежна лабораторијска, клиничка и епидемиолошка испитивања утицаја загађеног ваздуха на здравље човека и његову животну околину.

Аерозагађење можемо видети и код нас и то највише у Ужицу. Ове године у Ужицу је забележено невероватних 169 микрограма чађи далеко више од толерантне вредности која износи 50 микрограма. Због здравствених проблема које изазива велика количина чађи, Ужичанима се препоручује да остану код куће, смање активност уколико је то могуће а ако су приморани да изађу напоље препоручује се да носе заштитне маске.