Богатство планете, Вода

Водопади у Србији

Водопади се често формирају на горњим деловима тока река на стрмим планинама. Због њиховог теренског положаја, многи водопади се јављују преко стеновитог тла и напајани су са подручја малог доприноса воде, тако да могу да буду краткотрајни и да протичу само током кишних олуја или значајнијег топљења снега.

Водопади су једноставно нестварни и бајковити призори и увек су велика туристичка атракција свуда у свету. Сви знамо за Нијагарине, Анђеоске или Викторијине водопаде и колико су они величанствени, али да ли сте знали да у Србији постоји око 80 откривених водопада, а не знамо колико их је неоткривених. Занимљиво је што се готово трећина водопада у Србији налази на Старој Планини.

Неки од најзанимљивијих и најлепших водопада у Србији биће представљени у тексту.

Калуђерски скокови је највиши водопад у Србији са висином од 232 метара. Налази се на Старој Планини у близини села Топли До и испод врха Миџор. Он краси Калуђерску реку која је притока Ракитске реке.

Водопад Лисине се налази у близини Ресавске пећине и Деспотовца. Водопад није много висок, али је свакако веома атрактиван и занимљив. То је најприступачнији водопад и зато можда и најпосећенији, мада га често мешају са Великим буком. Смештен је на око 400 метара надморске висине и висок је 25 метара. Снага водопада варира па је могуће и током лета после јаче кише видети подивљалу воду. Због своје лепоте проглашен је резерватом природе од изузетног значаја и стављен је под заштиту државе.

Врело

Водопад на истоименој реци Врело, се налази у насељу Перућац. Дужина реке је 365 метара, стога је сматрају најкраћом реком на свету и због своје дужине позната је и под именом Година. После кратког тока реке назире се водопад, где се река улива у Дрину.

Прскало

Овај водопад величанственог изгледа се налази на обронцима Јужног Куча на реци Некудово. Висина му је 15 метара, а име је добио по бројним капљицама које се одбијају од зида и прскају около. Река Темштицу прави кањон који због импресивних црвених стена називају Мали Колорадо. На самом уласку у кањон, са десне стране пута се налази усек са сликовитим водопадом.

Тупавица

Налази се у близини села Дојкинци на Дојкиначкој реци, у центру Старе планине, на надморској висини од 1050 метара. Има велики туристички значај због свог положаја у центру Старе планине. Висина од 25 метара и прелепа околина дала му је фасцинантну лепоту. Овај водопад је прави бисер Србије и Старе планине. Широк и висок водопад пада у каскадама и пружа величанствен призор. Тупавица је изузетно лепа и зими.

Пиљ

Трећи је водопад по висини у Србији са 64 метара.Налази се на Старој планини, јужно од села Топли До на висини од 1467 метара. Занимљиво је то да се на дну формира велики вртлог. Овај водопад се налази у близини водопада Чунгуљски скок и Куртулски скок.

Гостиље

Овај водопад се налази на само 25 километара од Златибора. Моћни водопад висине 20 метара пада и разбија се у неколико мањих слапова и улива се у реку Катушницу. Читав простор око водопада представља малу оазу нетакнуте природе. Вода је прилично хладна, па се по летњим врућинама туристи добро расхладе. Ово је једна од незаобилазних туристичких атракција на Златибору. Налази се у идиличној природи покрај села Гостиља.

Рипаљка настаје од реке Градашнице на планини Озрен. Овај водопад је висок 17 метара. Према наводима Јована Цвијића био је највећи водопад у тадашње време. Један је од најпосећенијих водопада у Србији јер се налази на 5 км од Соко Бање, а јасно означена стаза води до овог предивног водопада. Добио је име јер „скаче“, односно „рипа“ како кажу у овом крају. Треба имати на уму и да је ово први заштићени споменик природе у Србији.


Водопади су ремек-дело природе и украшавају наше окружење. Они су споменици природе и зато је битно да очувамо изворишта река и саме реке да бисмо и ми и будуће генерације могли да уживамо у чаробним призорима које слапови стварају.

Ако се заинтересујете за потрагу за водопадима, на сајту stazeibogaze.info можете наћи GPS путање и детаљне описе до водопада а и осталих локалитета у Србији.

извор фотографија: wikipedia.org

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: