У 21. веку је забележен највећи раст и развој глобализације, која је људској раси донела користи и олакшица с једне стране, али како то бива са мачем који има две оштрице, развој технологије и индустрије је неповратно оштетио екосистеме Земље.
Међутим природа нам даје шансе да се поправимо и показује да није све изгубљено. Њена способност да се регенерише, нам је свима упала у очи током пандемије када нам је маестрално показала своју моћ.
Корали који образују коралне гребене и пружају уточиште и храну многим биљним и животињским врстама (отприлике око четвртина од укупног броја океанских врста их насељава), имају велики еколошки значај управо због својих карактеристика јер доприносе биодиверзитету планете.
Жива структура корала расипа енергију таласа приликом олуја или цунамија штитећи тако подлогу обала. Такође људи им се све више окрећу тражећи у њима природне лекове (против гљивица, бактерија чак и рака и Алцхајмера).
Све до 18.века се веровало да су корали биљке, али заправо они су мале морске животиње који су једним својим делом ( полипима), прирасли уз камену подлогу. Сматрају се једним од најстаријих животињских група на Земљи. Корални гребени настају тако што корални полипи излуче на површину скелет од калцијум-карбоната (ово их уједно и штити од предатора) на који се други полипи везују образујући колоније.
Научници сматрају да ће за неколико десетина година трећина коралних гребена нестати највише под утицајем глобалног загревања.
Шта се заправо дешава?
Због високих температура воде коју загревају El Ninjo (глобални атмосферско-океански феномен који настаје услед флуктуација праваца ветрова и температуре воде у тропском делу Тихог океана) и климатских промена, корали су приморани да избацују своје сталне становнике који им обезбеђују храну – фотосинтетске алге (које им уједно дају и боју). Због ове методе која им омогућава да тренутно преживе непогодне услове, дугорочно – они губе боју, начин прикупљања енергије и суочавају се са глађу. Ова биолошка реакција се назива бледило.
Морски биолози претражују океан како би пронашли и заштитили корална склоништа која представљају шансу за опстанак.
Корални гребен на обалама Африке (Кеније и Танзаније) је новооткривени драгуљ који успева да одоли климатским променама. Насељавају га делфини и ретке врсте риба, док у дубинама пливају целеаканти, рибе за које се мислило да су изумрле.
Извор: http://www.zvrk.rs/
Тим Мекланахан (Tim McClanahan), водећи научник Друштва за заштиту дивљих животиња који живи и ради у Кенији, је више од десет година у потрази за коралним уточиштима у западном делу Индијског океана. Овај феномен га је у исто време обрадовао и подстакао да нађе разлог његовог постојања.
Поставио је мераче температуре дуж обале и за њихово надгледање користио сателитске податке. Када је дошло до загревања које се дешава на сваких неколико година, ушао је у воду како би се и сам уверио. Схватио је да је део од Шимонија у Кенији све до Дар ес Салама у Танзанији изопштен од утицаја топле воде.
Дубоки канали који су формирани пре хиљада и хиљада година глечерским отицањем са Килиманџара и планине Усамбара служе коралном уточишту да се напаја хладном водом. Унутар овог подручја који обухвата око 400 квадратних километара корали задржавају здравље и боју, али изван њега су избељени и умиру. Хладна вода штити корале од загревања као што је El Ninjo. Црвени су и смеђи.
„Мој истраживачки партнер воли да их назива срећним коралима“, каже Тим Мекланахан
Иако је пронашао још 3 потенцијална уточишта, само за овај има чврсте доказе.
Климатска криза не представља једину опасност уточишту, већ и неодрживи риболов који наставља да се развија толико да већ постоје планови за градњу луке на северу Танзаније. Међутим, један део његовог истраживања посвећен је испитивању рибарства, тачније хипотезе да боље управљање риболовом доводи до смањених ефеката глобалног загревања у океану.
Ако се добро заштити, овај драгоцени морски екосистем би представљао значајан резерват биолошке разноликости читаве источноафричке обале.
Извори:
https://sr.wikipedia.org/sr/El_Ninjo
https://www.nationalgeographic.rs/
https://www.theguardian.com/
https://naukakrozprice.rs/
