Верујем да смо се сви већ сусрели са вечитим проблемом кокошке и јајета – је ли јаје старије, с обзиром на то да се из њега излеже кокошка, или је старија кокошка јер без ње не би било ни кокошјих јаја? Данас ову менталну заврзламу посматрамо из научног угла.
Као што то углавном бива у биологији, одговор на ово питање је комплекснији него што се на први поглед чини. Да бисмо заиста могли да размишљамо о томе да ли је кокошка старија од јајета, морамо прво да прецизирамо почетно питање јер одговор зависи од тога како дефинишемо кокошку, а како јаје.
Шта је кокошка?
На овај део загонетке је лакше одговорити, па почињемо од њега. Под претпоставком да нас занима старост домаће кокошке, кокошка (Gallus gallus domesticus) је птица из породице фазана настала припитомљавањем црвене дивље кокошке (Gallus gallus). Полазећи од ове дефиниције, старост кокошке можемо одредити тако што ћемо се запитати пре колико времена је кокошка припитомљена (доместификована), односно када се домаћа кокошка почела разликовати од дивље. Иако је раније сматрано да је домаћа кокошка у људске животе ушла око 2 000 година пре нове ере, крајем прошлог века вршена су археолошка истраживања у Кини која су показала да су се на тој територији домаће кокошке могле пронаћи пре чак осам хиљада година, што у овом случају узимамо као крајњи податак о старости кокошке.
Сада када смо то решили, време је да размотримо и другог актера.
Шта је јаје?
Овде ствари постају мало запетљане. У зависности од тога из којег угла посматрате, дефиниција јајета може значајно варирати, зато хајде да испитамо опције које имамо.
Када бисмо посматрали појам јајета у најширем могућем смислу, врло брзо би нам за око запала следећа дефиниција: јаје (јајна ћелија) је репродуктивна ћелија женке која у интеракцији са репродуктивном ћелијом мужјака ствара зигот (оплођену јајну ћелију која се развија у нови организам) код организама који се размножавају полно.
Ако мислите да ова дефиниција није баш корисна за решавање нашег задатка, у праву сте. Она покрива огроман број врста (и то не само у животињском царству), од човека преко крокодила до паука и јабука, а све ове врсте имају различите карактеристике јаја. Када у свакодневном говору кажемо „јаје“, вероватно не мислимо на голим оком невидљиве ћелије у средишту женских цветова, па се треба запитати имамо ли начин да прецизније означимо јаја на која мислимо.
За почетак, могли бисмо мало да сузимо избор тако што ћемо само разматрати амниотска јаја. Амниоти су животиње које живе на копну и чија су јаја еволуирала у складу са тиме – у питању је веома разноврсна група чија се старост процењује на чак 318 милиона година. Сви амниоти (гмизавци, птице и сисари) у оквиру својих јаја имају посебне структуре које им пружају заштиту од исушивања, што је врло значајно за организме који живе ван воде. Међутим, и амниотска јаја се између себе разликују, па тако јаја гмизаваца и птица имају љуске, а јаја сисара заштиту добијају од посебног органа који се развија у телу мајке – плаценте.
Дакле, јаја која свакодневно користимо можемо, између осталог, дефинисати као амниотска јаја. Са друге стране, ни ово не делује довољно прецизно – јаја гмизаваца свакако немају много везе са кајганом, па зашто не бисмо само изабрали најпрецизнији термин, кокошја јаја, и лепо завршили са овом причом?
Зато што онда не бисмо ништа урадили.
Ако сведемо своју перцепцију јајета само на кокошје јаје, онда се суштински враћамо на почетак: јаје не може бити кокошје ако се из њега неће излећи кокошка, а и прва кокошка је морала из нечега да се излегне, па какво је то онда јаје било ако не кокошје?
Решење загонетке се заправо крије у разматрању свих горенаведених дефиниција. Једино што са сигурношћу можемо рећи јесте да, еволутивно гледано, јаје не може бити млађе од кокошке, а да ли је старије или исте старости као и кокошка зависи од тога како дефинишемо јаје. Амниоти су постојали и пре развоја птица, а птице су постојале и пре развоја кокошака, тако да су и амниотско и птичје јаје настали много пре кокошке.
Кокошје јаје, са друге стране, једино има смисла сматрати онолико старим колико је стара и домаћа кокошка, с обзиром на то да су, биолошки посматрано, настанак кокошке и кокошјег јајета неминовно везани.
Мозгалице попут ове нас често наводе да се упустимо у потрагу за конкретним и недвосмисленим одговорима, али природа не функционише као црно-бели систем. Проблем кокошке и јајета од нас тражи да између њих поставимо знак „<” или „>”, а нико нам никада није рекао да је и „≤” валидна опција.
Ако ишта од овог текста пожелите да запамтите, нека то буде ово: природи није битно да се уредно уклопи у категорије које смо ми измислили. У томе је некад и поента.