Не морамо ићи далеко да бисмо путовали. И не морамо путовати дуго да бисмо посетили природу, остатке цивилизација, и напуштене и ненапуштене одјеке прошлости. Србија је препуна природних лепота којих нисмо ни свесни. Чим се мало отиснете из све тешњег града (у мом случају Београда), наћи ћете се у пространству које ће вас оставити са само једним питањем – што нисам ово урадио раније?
Пејзаж у околини фарме Милановић
За наш медени месец смо се одлучили да поново посетимо фарму Милановић и предивно село Липовица. Липовица је село какво замишљате као дете ако сте одрасли у граду. Чисто, са свега неколико кућа неправилно распоређених по брдима. Ако седнете на бицикл, и полако (врло полако у мом случају) се удаљите од удобности фарме, за кратко време се пејзаж мења из шумског у ливадски па назад у шумски. Мислим да морате провести минимум три месеца у овом месту да бисте се донекле навикли на тишину, мир и лепоту пејзажа.
Стазе за брдски бициклизам – и за почетнике и за искусније спортисте. Ми смо се држали ових за почетнике. 🙂
Будући да смо имали само један слободан дан за истраживање природних добара и историјских споменика у овом подручју, питали смо домаћина да нам препоручи најбоља места за излет. Хомољска регија обилује природним и историјским лепотама које се могу обилазити изнова и изнова, и сваки пут ћете научити и видети нешто ново. Било да сте аматер у пешачењу и планинарењу, у вожњи бицикла и јахању (као ја), или да сте већ вични спортиста, овај пут вас неће оставити равнодушним.
О Горњачкој клисури:
Горњачка клисура се налази у области Хомоља, у источној Србији. Дуга је 16 километара, а чине је четири велика меандра. На једном од платоа налази се манастир Горњак. Манастир је изграђен између 1376-1380. године као задужбина кнеза Лазара. Овај манастир је посебно интересантан због капеле у пећини која је посвећена Светом Николи, а такође је био и инспирација Ђури Јакшићу за поему Пут у Горњак.
Кула у манастиру Горњак
“Ал’ шта се забеле у горскоме мраку?
Ђура Јакшић, из поеме “Пут у Горњак”(1857)
То је бела кула на цркви Горњаку!
Раширила крила лабудова бела,
белоћу је снега на себе узела;”
На улазу у клисуру се могу видети и стражарске куле које су некада служиле за одбрану римског војног пута који је овом клисуром пролазио до данашњег Ниша. Једна од атракција је и Девојачки мост, изграђен на темељима старог римског моста а последњи пут обновљен 1909. године.
У самој клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. Једна од фасцинантнијих доживљаја је напуштен манастир Благовештење, уграђен у планину чије сабласне рушевине и даље оцртавају некадашњи манастир.
Манастир Благовештење
“Тврдиња је била некад ово стара,
Ђура Јакшић, Пут у Горњак
чувала је верно свога господара,
а данаске шта је развалина ова?…
Постала је гнездо суријех орлова!…”
Поред средњовековне културе ова клисура обилује и обележјима другог светског рата. Након другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних објеката. Званично не постоји документација о конкретним намерама за направљене тунеле. Међутим, тунели и даље стоје напуштени у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и просторија су заборављени и напуштени. Ми смо ушли у један од њих, и изашли после свега седам метара – ако и толико. Превише је страшно, тихо, неистражено и хладно. Међутим искуство је и даље незаборавно. За храбрије авантуристе искуство би било свакако још боље.
Пећина са самог улаза – за даље нисмо имали храбрости!
Због специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази изван главних путева, тако да су ту сачувана обележја балканске културе. Нижи делови планина су обрасли храстовим шумама, на средњим деловима су храстове и букове шуме, а на врховима су углавном пашњаци и ливаде. Река Млава која пресеца долину се напаја и бројним лековитим изворима који су доступни за пролазнике.
Река Млава
Пут смо завршили код Рајка, у савршеном ресторану домаће кухиње – посебно рибе. И, док уживате у погледу, можете посматрати речну пастрмку у Млави која је јединствена на свету.
Корисне информације о пастрмци из Млаве које је оставила Организација Спортских Риболоваца из Пожаревца који се труде да заштите ову угрожену врсту
Нажалост ова риба је такође угрожена, највише због пластичног отпада у реци Млави као и због претераног пецања и непоштовања регулација. Наравно, даље подизање свести и подстицање развоја ове регије ће свакако помоћи да се његова природна добра заштите.
И опет, ако вам је превише градске вреве и ако вам досади да седите у граду, не морате да идете далеко да бисте се одморили и напунили батерије. Природа, историја и авантура вас чекају на свега два сата вожње од Београда.
