Интензивна индустријализација, развој градова, нерационално коришћење пестицида и минералних ђубрива, загађен ваздух, неодговорно понашање појединаца према природи, само су неки од разлога због којих речни токови садрже прегршт загађујућих супстанци.
Вода која се сматра извором живота и здравља је све угроженија у хигијенско-санитарном смислу. Из тог разлога је изучаван утицај шумских екосистема на квалитет воде која је у непосредном контакту са дрвећем и шумским земљиштем.
Још су људи из времена примарних култура у Африци и Аустралији, избегавали да пију воду директно из стајаћих локви или потока са спорим протицајем. Уместо директног узимања воде, копали су рупе у земљи, недалеко од извора воде, како би омогућили земљишту и вегетацији да профилтрирају воду.
На основу слике се може извести закључак да је улога вегетације у филтрирању воде непроцењива.
Загађена вода која пролази кроз шумски екосистем, се пречишћава на три начина:
- Фаза физичког пречишћавања – Шумско земљиште поседује порозност која делује као цедиљка, задржавајућ и крупније честице загађења ношене водом.
- Фаза хемијског пречишћавања – У овој фази штетне материје које носи вода, могу бити хемијски измењене (многе токсичне материје постају безопасне).
- Фаза биолошког филтрирања – Шумско земљиште садржи велики број микроорганизама који учествују у разградњи органске материје. Микроорганизми могу разлагати токсичне материје, патогене бактерије, али и вирусе из воде.
У следећој табели је дат приказ основних бактериолошких показатеља воде (коли-индекс и коли-литар) која је пролазила кроз различита земљишта:
Место одакле је узет узорак воде: | Коли-индекс: | Коли-литар: |
Вода која није прошла кроз земљиште шумских засада | 920 | 1,1 |
Вода која је прошла кроз земљиште борове шуме | 18 | 56,0 |
Вода која је прошла кроз земљиште храстове шуме | 9 | 111,0 |
Вода која је прошла кроз земљиште багремове шуме | <90 | >11,1 |
Вода која је прошла кроз земљиште брестове шуме | <90 | >11,1 |
Извор: Молчанов А., 1961.
Коли-индекс је оцена чистоће воде на основу броја фекалних бактерија. Најпознатија бактерија из групе колиформних је Escherichia coli, чије присуство у води изазива пробеме са дигестивним трактом.
Коли-литар је бројчана вредност која показује на колико се литара воде, може пронаћи нека фекална бактерија.
На основу табеле се може извести закључак да све воде које су прошле кроз шумске засаде, уз претходну дезинфекцију, могу да се користе за пиће.
Загађене воде које се сливају са пољопривредних површина, често се уливају у отворене токове, где проузрокују нарушавање еколошке равнотеже живог света који ту обитава.
Истраживања која су вршена у Институту за пољопривредно – шумске малиорације у Русији, показују да су бактериолошке карактеристике воде која је прошла кроз земљиште одређених шумских састојина, знатно боље у поређењу са водама које се сливају са пољопривредних и непошумљених површина.
Aкадемик Вернардскиј В. је поредио квалитет воде која је прошла кроз пољопривредно земљиште и воде која је прошла кроз шумске засаде. Резултати су показали да је вода са пољопривредних површина имала лошији састав са санитарног аспекта, имала је високу концентрацију елемената из ђубрива (Na, K, Ca, P, Mg, N) и бактериолошки била неисправна, за разлику од воде која се филтрирала кроз шумско земљиште.
Према истраживањима професора шумске хидрологије Вилијама Сопера, биосистем који сачињава филтер шумске састојине, осигурава елиминисање детерџената и азотних једињења до 95% у првих 30 cm филтра.
Још један од показатеља да воде у високопланинским шумским регионима, припадају првој класи квалитета, је чињеница да их насељавају племените врсте риба – Salmonidae, тј. пастрмке.
Оне имају врло високе захтеве у погледу квалитета воде, концентрације кисеоника у води, pH вредности, садржаја соли и др.
Извор: www.sciencephoto.com; shutterstock.com (Фото: ivanovskyy)
Прогнозира се да ће у будућности, главни ресурс бити чиста пијаћа вода. Природа је обезбедила савршен систем пречишћавања воде, земљишта и ваздуха, као основе за опстанак здравих живих бића.
Хоћемо ли радије користити скупа постројења за прераду отпадних вода, дозволити нестанак многих биљних и животињских врста услед недовољно квалитетне воде, патити од болести које изазива загађена вода или пак, потрудити се да очувамо шумске екосистеме од којих имамо многобројне користи?