Шта је то екологија?
Појам са којим се сусрећемо на самом почетку основне школе, а ипак као да стално заборављамо шта значи. Екологија је наука о животној средини. Наука која проучава жива бића и њихове односе, распрострањеност, поделу.
Екологија је шетња у шуми и ход по плажи. Како то има смисла? Па размислите. Ходате по шуми, око вас је предивна природа различитости, која је узајамно повезана. Од гљивица, до зелене траве, преко потока и риба, до птица или медведа. И сви су они везани једни за друге, нераскидивом везом. Екологија је ту, на вашем радном столу, док извештавате, учите, пишете, па на сто слети бубамара. То су односи међу јединкама.
Унутар саме науке, постоји више нивоа проучавања. Од оног најнижег, огранизма – јединке, па популације, заједнице, екосистема, све до саме биосфере – планете Земље. Екологија је свуда. Екологија смо ми. Како, опет се питате? Ми смо она карика у ланцу, која спаја и пуца. Наши односи према живом свету су најважнији. Наши односи су и најосетљивији, крхки су. Вероватно често чујете наслове: „Очувајмо животну средину” , „Спасимо шуме Амазоније” , „Како решити питање загађења вода?” Ово и јесу важне пароле. Због нашег помало себичног живота и заборављања ко смо и одакле потичемо, довели смо целу биосферу у дисбаланс.
Окрећемо турбине како нама одговара. Изменили смо ланац исхране, пореметили климу, заустављамо токове река, неправилно обрађујемо њиве, сечемо шуме. Као да је природа прекидач за светло, палимо и гасимо. Али. Увек има „али”. Није све тако мрачно. Да, страшно је. Пожари, поплаве, урагани, аеро-загађење, чудне зиме, губе се годишња доба… Али, екологија је и одговорност. Екологија је наша одговорност. Одговорност маме и тате, да науче своје дете да брине о природи, своје смеће баца у канту, да не ломи гране и да не згази мрава. Одговорност баке и деке, да причају приче унуцима, како је некада било; како су ливаде цветале, и потоци жуборили „чистије”, како су се купали у рекама… Да их мотивишу, да опет тако буде. Одговорност, великих компанија да буду eco-friendly да своје отпаде одлажу правилно, да нас не лажу и да не штеде на природи. Одговорност, свакога од нас. Да уместо аутомобилом, одемо пешке (онда када је то могуће), да разврставамо наше смеће (онда када за то постоји амбалажа), да не купујемо шта не мора и да будемо умерени. Да садимо дрвеће. Треба да будемо одговорни, према сваком живом бићу, малом и великом.
Постоје решења, за оне који их траже. Постоје опције и варијанте. Постоје и границе. Ми смо врло близу те границе. Када је пређемо, нема назад. Ми немамо другу планету, немамо други дом и немамо други живот. Боримо се за овај свет око нас. Не дајмо да нам ланац пукне.
