Светски дан дивљих врста обележава се сваког 3. марта и тада се посебан акценат ставља на прекомерно коришћење природних ресурса, губитак природног станишта многих животиња као и на климатске промене које утичу на рутину свих нас. Према Закону о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09), дивљим врстама проглашавају се оне врсте биљака, животиња и гљива које су важне ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта. Само у Србији, под заштитом се налази 2.633 дивљих врста биљака, животиња и гљива. Неке од наших заштићених дивљих врста су: ждралови, пеликани, сове, детлићи (птице), видре, рисови, јежеви, јеленак, речни рак, речне шкољке, кечига (риба), лисичарка и црни вргањ (гљиве), раставић, клека и сребна липа (биљке).
Огроман проблем по безбедност дивљих врста представљају илегална трговина, прекомеран лов и криволов, те су многе од њих веома угрожене и потребна им је адекватна заштита и брига.
Свакако, заштита, посвећеност и брига потребне су током целе године, а Светски дан дивљих врста служи како би надлежни органи и активисти представили проблеме са којима се животиње сусрећу и како им нашим акцијама, заједно, можемо ефективно помоћи.
Генерална скупштина Уједињених нација је на свом 68. заседању 2013. године одредила 3. март као дан који ће бити посвећен дивљим врстама.
Међутим, овај дан крије још једну симболику: значајан је јер је управо на тај дан створена Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) из 1973. године. CITES се издваја јер штити преко 35.000 угрожених врста путем регулисања међународног промета и трговине. Овај међународни уговор има 183 потписнице, укључујући и Републику Србију, која је постала њен члан 2001. године. Потврђивањем CITES конвенције, 2001. године Република Србија је преузела обавезе из овог међународног уговора које подразумевају одговорност и ангажовање надлежних органа у борби против илегалне трговине.
Нажалост, географски положај наше државе је такав да представља једну од главних рута приликом кријумчарења јер се уједно и граничи са јединственим тржиштем Европске Уније. Према подацима Међународне криминалистичке полицијске организације (Интерпола) трговина угроженим врстама спада међу првих пет илегалних активности на глобалном нивоу по илегално стеченом капиталу. Такође, извештај Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) утврђује штету од 214 милијарди евра због почињених кривичних дела против природе и животне средине, а уз то и непроцењиву нанету штету биолошкој разноврсности и истребљењу појединих врста. Битан извештај из 2020. године долази и од стране Светског фонда за природу (WWF) који говори о смањењу бројности популације појединих врста за чак 68% од 1970. године.
Најчешћа подручја на којима се дивље врсте преузимају су: југоисточна Азија, подсахарска Африка и Јужна Америка. Разлози за то су велика биолошка разноврсност, лоше стање у државама, мале казне и могућност корупције. Кријумчарење великих дивљих мачака (најчешће тигрова и лавова), живих птица (папагаја, а у нашим крајевима орлова, сова, соколова и јастреба), гмизаваца, слонова, носорога, корњача, као и појединих делова тела животиња попут слоноваче или рогова, нажалост свакодневно је присутно.
Поред криволова и кријумчарења, многи проблеми утичу на опстанак дивљих врста, а неки од њих су:
- претварање у пољопривредно земљиште (крчење шума и уништавање природних станишта)
- климатске промене
- пожари
- недостатак хране и поремећен ланац исхране
- неодрживо коришћење природних ресурса
- отпад, нарочито пластика
- неконтролисано сакупљање из природе (природних ресурса, преузимање животиња из природног станишта)
Нека од решења и мера које се у будућности морају пооштрити, али самим тим и примењивати јесу:
- нови закони
- оштрије и веће казне
- међународна сарадња и подршка
- више заштићених подручја
- ефикаснија контрола прекограничног промета (царина и гранична полиција)
- едукација и подизање свести о проблемима дивљих врста
Брига о природи, као и подизање свести о проблемима са којима се дивље врсте широм света сусрећу, су веома важни елементи за очување наше планете и никако их не треба занемарити, јер оно што нам природа пружа је вредно и непроцењиво. Иако су ове препреке тешке, уједињени и са великом ангажованошћу сигурно можемо обезбедити боље услове за све нас.
