Доступне током целе године, упечатљивих боја и укуси који варирају од слатких до киселих одликују јабуке, које често носе титулу најпознатијег воћа. Дан јабуке први пут је обележен 1990. године у Великој Британији са циљем упознавања јавности са сортама, културом и историјом јабуке. Организују се разне манифестације на којима воћари представљају ово воће, како се узгаја и неке од њених занимљивих карактеристика.
Порекло и пут јабуке
Јабука (Malus domestica) је листопадно дрво чији плодови сазревају крајем лета и почетком јесени. Такође одликује је чињеница да је јабука врста дрвенастих биљка, а припада породици ружа (Rosaceae). Дрво јабуке може живети око сто година и стабло може достићи висину до 12 метара. Јабуку краси густа крошња и, наравно, плодови најлепших боја. Сматра се да је домовина јабуке Азија, конкретно Казахстан, Киргистан и Таџикистан. У петом веку пре нове ере узгајана је широм Персијског царства, а када је Александар Македонски у трећем веку пре нове ере покорио Персију, јабука је свој пут узгоја наставила кроз тадашњи грчки свет. Даљи узгој јабука проширио се ка западној и северној Европи како се развијало воћарство у Римском царству.
Већ током средњег века јабука је била пристуна у целој Европи и Азији, а почетком 17. века јабука се сели на још два континента: Северну Америку и Африку.
Услови за садњу јабука
По обиму воћарске производње јабуке се налазе на трећем месту. Способност да се врло лако прилагоде многим условима сврстава јабуку у воће које се највише узгаја. Идеално земљиште за узгој јабуке је растресито, дубоко и благо кисело, а највише им одговара умереноконтинентална клима. Јабуке се веома лако размножавју и имају обиман род. Значајно место заузима у воћарству јер је у употреби током целе године.
Јабуке од Југославије до Србије и остатак света
Веома фасцинантан период узгоја јабуке обележио је Југославију. У Југославији се производило 198.600 т јабуке годишње, а постојало је 16.615.000 стабала, док је избор сорти био ограничен како би плодови били што квалитетнији. Данас у Србији, јабуке су поред шљива и малина, главни извозни производ. Повољни услови за садњу јабука налазе се око слива Западне Мораве, Подунавља, на Фрушкој Гори и у околини Новог Пазара. У савременим засадима на територији Србије заступљене су сорте: јонаголд, златни делишес, мелроз, ајдаред и грени смит. Иако је плод јабуке јестив и сиров, може се прерадити и у друге укусне производе попут џема, мармеладе, сока или сирупа. Највећи произвођач јабука на свету је Кина, која производи преко 26 милиона тона јабука, а од европских држава издвајају се Пољска и Италија. У Србији је рекордан обим производње остварен у 2013. години, када је произведено 332.255 тона јабука.
Из различитих крајева света, све нас спаја јабука
Данас постоји преко 7.500 сорти јабука и свака се издваја по нијансама које штите унутрашњост њеног плода, али и оном најважнијем, укусу. Сорта грени смит потиче из далеке Аустралије где је пронађена 1868. године, а њена комшиница је гала која долази са Новог Зеланда. Златни делишес је пореклом из Сједињених Америчких Држава и у производњи је од 1916. године, а недуго затим откривена је и сорта ајдаред која се производи од 1942. године. Међу свим сортама, златни делишес заузима 20% производње у Европи.
Пита са јабуком, сок од јабуке или јабука сама, све је идеалан избор када нам је потребна ужина и мали предах од обавеза. Да ли сте ви данас појели једну јабуку и која је ваша омињена сорта?
