Ако је судити по данима који су иза нас, али и данима који тек следе, није без разлога 29. јул изабран да буде Светски дан кише. Јул је код нас често прожет краткотрајним олујама и топлим летњим кишама. Киша нам у овом периоду доноси освежење и често је, у топлим летљим ноћима прижељкујемо.
Шта је то киша? Зашто киша пада?
Недавно је мене и супруга четвороипогодишњи син питао зашто киша пада. Уобичајено питање за децу тог узраста, рекло би се, али захтева и мало промишљања. За кишу су исључиво одговорни облаци, а за живот нам је неопходна – рече мој супруг. Да није кише, не би било ни нас, не бисмо имали шта да једемо. Када киша пада, она натапа земљу и биљке се хране, дајући тако нама храну, али и животињама.- додао је.
Кроз главу ми је прошло да је у питању веома важна природна појава коју практично у свом промишљању занемарујемо, узимамо здраво за готово, a често коментаришемо и да је досадна и напорна.
Киша се најчешће дефинише као атмосферска падавина која настаје тако што се водене капљице кондензују из атмосферске водене паре. Да би уопште дошло до падавине, неопходно је да се формира облак. Управо, облаци настају кондензацијом и сублимацијом водене паре. Процес испаравања воде је константан. Услуд промене ваздушног притиска и дејства ваздушних струја, пара се кондензује и претвара у ситне капљице воде. Милиони капљица у сваком тренутку налећу једне на друге чинећи облак. Када мала капљица удари у већу, она се кондензује или комбинује са већом, а како је ово циклус који се понавља, капи постају све теже и теже. Када капљица постане претешка, пада на земљу захваљујући дејству гравитације и тако настаје киша. Уједно хидролошки круг се овде затвара и започиње нови циклус кретања воде.
Киша је извор слатке воде, неопходна за опстанак живог света. На многим местима у свету, кишница се и даље пречишћава, а затим користи за пиће. Живот без кише би био незамислив, јер је између осталог неопходна и за опстанак пољопривреде и индустрије.
Како је настао Светски дан кише?
Верује се да је “кишни, рођендански дан” настао још почетком 20. века. Идеју дугујемо фармацеуту из Пенсилваније, Вилијаму Алисону, који је приметио да је 29. јул у његовом месту дефинитивно датум резервисан за кишу. Дуги низ година је Вилијам водио евиденцију, а тај посао је, после његове смрти наставио његов брат Алберт Алисон. Претпоставља се да би 29. јул остао упамћен као локални догађај, а можда чак и ишчезао, да није било локалних новинара који су проширили причу. Убрзо су људи у околним областима почели да прослављају овај датум, да би се интересовање у 21. веку раширило у целом свету.
Интересантне чињенице о киши
Облик кишне капљице – Киша се најчешће представља у облику сузе. У стварности то баш и није тако. Када се капи првобитно формирају у атмосфери, оне попримају сферни облик. Када почну да падају, облик им се мења, а отпор ваздуха доводи до заравњања дна капљице.
Киша има мирис – У науци се овај феномен назива петрикор. Када капи кише падну на земљиште, оне заробе ваздушне мехуриће на Земљиној површини, затим се подижу у висину и мирис избија из капљице. Иако се претпостављало да мирис долази из биљних уља која апсорбује земљиште, али и камење, убрзо се дошло до закључка да су бактерије главни окидач специфичнох мириса. Бројне бактерије настањују земљиште. Када земљиште дође у контакт са кишним капима долази до спајања воде, уља и бактерија Продукт бактерија који се ослобађа након натапања земљишта се назива геозмин и управо он даје специфичан мирис. Геозмин је уједно заслужан и за земљани укус цвекле.
Киша није само вода, киша има боју – Киша може да садржи честице сумпорне киселине, метана и угљен-диоксидa. Просечна pH вредност незагађене кише износи 5,6. Киселе кише су кише чија je pH вредност испод поменуте, а настају емисијама сумпор-диоксида и азотних оксида, јер ови оксиди у контакту са водом граде веома јаке киселине. Ове кише имају неповољан утицај на биљни и животињски свет, али и здравље човека. Могу довести до одумирања шума, инсеката и риба у слатким водама.
Поред овога, киша може садржати и трагове прашине, али и песка, што је посебно карактеристично у пустињским пределима. Боја кише у том случају може да варира од жућкасте до црвене.
Кише су и хладне и топле – Разликују се на основу процеса настанка кишних капи. На хладним висинама, отприлике на температури од око -20 °C, хладне капљице се смрзавају у ледене кристале. Када ови кристали постану довољно тешки они падају ка земљи, сакупљајући друге водене каљице. На температури од 0 °C долази до отапања и капљице свој пут настављају као хладна киша. Топле кише настају на исти начин, али се капљице не смрзавају већ се у течном стању сударају и спајају док не постану толико тешке да спонтано почну да падају. По правилу, овај процес дуже траје.
Фронтална киша је она у којој су облаци повезани са топлим и хладним фронтовима.
Фантомске кише су кише код којих капи не допиру до земљиног тла.
Киша може да досегне брзну од 22 км на час.
Најкишовитије место на свету je Мавсинрам у индијској регији Мегалаја. У преводу са индијског језика Мансвирам значи пребивалиште облака. Иако, на основу података Светске метеоролошке организације место Черапунџи забележено као место у коме је за 48 часова пало највише литара кише по метру квадратном, Мансвирам ипак доминира на дугим стазама и на годшњем нивоу је испред Черапунџија.
Без кише нема ни дуге – Иако звучи као фраза која често има пренесено значење, ово је заправо научна чињеница. Дуга је вероватно најпознатији природни феномен који се повезује са кишом, а уједно и један од оних којима се вечно дивимо. Настаје када се сунчеви зраци преламају кроз ситне водене капи и то најчешће након кише.
Како се обележава широм света Дан кише? Како ми можемо да обележимо овај дан?
У Пенсилванији се овај датум и даље званично обележава. Наравно, за све нас који нисмо ни близу ове америчке државе, постоје други начини да одамо захвалност киши. У неким државама млади се подстичу да направе снимак кише или невремена и то поделе на друштвеним мрежама.
За љубитеље екологије и заштите животне средине, ширење свести о животном значају кише је ипак најважније. То је уједно и прилика да се више говори о опасностима које могу проузроковати киселе кише и да се поново упути позив појединцима, локалним самоуправама и државама да обрате пажњу на емисију штетних гасова. Данас не морамо да будемо пољопривредници да бисмо овај датум прославили. У урбаним срединама једноставно можемо заплесати по киши или са децом скакати по барицама. Не треба заборавити ни то да су управо неке од најлепших песама на свету, попут песме Purple rain, чији је аутор и извођач Prince посвећене баш овој природној појави.
Извори:
https://weather.com/
https://public.wmo.int/
https://www.meteorologiaenred.com/
https://naukakrozprice.rs/miris-kise/
