Од 2000. године у свету се 23. мај обележава као Светски дан корњача, захваљујући иницијативи удружења American Tortoise Rescue, а са циљем подизања свести о свим врстама корњача, као и опасностима које им прете.
Процењује се да данас постоји 356 врста корњача, које насељавају копнo свих континената осим Антарктика, као и слане и слатке воде. Иако кроз историју број врста корњача никада није био нарочито велики, то не значи да су разлике између врста мале. Тако је спљоштена мошусна корњача (Sternotherus depressus) мања од 10 центиметара, док је, на пример, џиновска кожаста корњача (Dermochelys coriacea) дужа од метар и по и може да има масу и до 700 килограма. Неке врсте корњача живе у хладним пределима, друге у тропским. Неке врсте живе у барама, друге у океанима, а треће искључиво на копну и једва имају контакт са водом.
Једна од фасцинантних чињеница везаних за корњаче јесте дуговечност неких врста и јединки. Тако је 2006. године, у зоолошком врту чувеног Стива Ирвина, умрла у 175. години Харијет, џиновска корњача са Галапагоса. Харијет је била светски позната и због тога што ју је Чарлс Дарвин узео са Галапагоса и пренeо до Енглеске, одакле је касније пренесена у Аустралију, где је остала до краја живота.
Најраније корњаче за које знамо живеле су пре више од 250 милиона година. Међутим, данас постоји опасност да заувек изгубимо многе од ових импресивних животиња. Наиме, више од половине свих врста корњача у опасности је од истребљења, што их сврстава међу најугроженије животиње. Узроци су многи.
Месо и јаја корњача вековима се користе у исхрани, а у неким културама и у традиционалној медицини или за верске ритуале. Међутим, никада пре нисмо били суочени са тако великим изловом, који угрожава опстанак многих врста. Осим лова, губитак станишта је друга велика опасност за корњаче, јер многе врсте зависе од ограничених еколошких ниша, као што су корални гребени. Велику опасност, поготово за морске корњаче, представљају и климатске промене. Загревање воде не само што доводи до избељивања коралних гребена и губитка ових станишта него нарушава и однос полова у потомству корњача, доводећи до смањења броја мужјака. Такође, за копнене корњаче велика је опасност саобраћај, а за морске и изливање нафте, ударци бродића, рибарске мреже и пластични отпад. Корњаче угрожава и наизглед безазлена појава − многе врсте корњача атрактивне су као кућни љубимци, те су мета за илегалну трговину, чиме се њихов број у дивљини смањује, а многе од њих се не размножавају ван свог природног станишта.
Химена Гутијерез Линсе (Jimena Gutiérrez Lince), која се бави заштитом морских корњача, укратко нам је објаснила на који начин се потпомаже опстанак морских корњача:
„Мере заштите морских корњача варирају у зависности од дела света и зависе од опасности које на том подручју прете корњачама, али и од расположивих ресурса. Тако, на пример, у Грчкој највећу опасност представљају туризам и светла из приобалних места, која могу дезоријентисати младунце. Циљ је идентификовати гнезда и заштитити их од туриста, али и од светала. Са друге стране, у Тортугуеру, Костарики, у великој мери су присутни илегални лов и крађа јаја. Због тога волонтери све чешће патролирају плажама и обилазе гнезда. Осим ових практичних корака, за заштиту корњача битна су и истраживања, нпр. праћење трендова популација, праћење кретања корњача, као и изучавање њиховог понашања“.
Иако не можемо сви директно помагати опстанак корњача, као што раде Химена и њене колеге, постоје ситнице којима можемо допринети њиховом очувању. Можете одбити да једете месо или јаја корњача, али и риба, попут туна, при чијем лову често настрадају и корњаче. Смањите употребу пластике јер, где год да живите, постоји могућност да пластични отпад заврши у океанима или другим стаништима корњача. И, уколико баш желите да имате своју корњачу, усвојите једну на даљину.
Фотографије: Химена Гутијерез Линсе (Jimena Gutiérrez Lince)
