Насловна Еко календар 25. април – Светски дан маларије: комарац инфицира човека, човек инфицира комарца

25. април – Светски дан маларије: комарац инфицира човека, човек инфицира комарца

359
0

2020. година је на окрутан начин представила људима да на планети постоје опасни организми које не можемо да видимо, а који могу да однесу на хиљаде живота. Смртоносна болест која постоји више хиљада година, однесе приближан број живота сваке године, није у центру јавности јер је сконцентрисана на одређена подручја која су на више начина занемарена од стране остатка света. 

Кампања

Не тако давно, 2007. године, СЗО (Светска Здравствена Организација) донела је одлуку да ће од 2008. године, 25. април бити датум посвећен маларији. Светски дан маларије је једна од осам глобалних јавних кампања коју води СЗО. На овај начин сваке године се светском становништву приказују проблеми који настају у сусрету са маларијом и на који начин савремена медицина покушава да сузбије ову болест.

Може се рећи да је светски дан маларије нова верзија афричког дана маларије који датира из 2001. године. Главни циљ промене имена је повећање информисаности на цео свет без обзира што је афрички континент највише угрожен. Кампање су се водиле под различитим слоганима, за 2019/20 он гласи: „Zero malaria starts with me“ („Нестајање маларије почиње са мном“ – превод у складу са основним циљем).

https://lh5.googleusercontent.com/K-nUzHxWXwpG2ZhIaOJUsdqLS_UN5JDTKerYFsH-xrq1kBwoEjHmN3u3aeP28-gQmKI9cUK__-pp5Mmo5b9lrUXL8xTcGeT5F_sPaPb0FrEizaORFAITiffHrC04mwfjhbP75NKP472CP2Wo-g
Извор: zeromalaria.africa

Пут инфекције

Често се погрешно протумачи да маларију изазива комарац. Међутим, истина је мало другачија. Маларија је инфективна болест коју изазивају паразитске врсте рода Plasmodium – P. falciparum, P. malariae, P. ovale, и P. vivax. Комарци су посредници приликом инфицирања људи. Женка комарца из рода Anophelesкoја носи у себи изазивача болести, када убоде човека у свом уобичајеном начину исхране, преноси инфекцију на човека. У овом случају комарца називамо трансмисионим вектором, а човека секундарним домаћином. 

Фотографија настала флуоресцентном микроскопијом на којој је приказан еритроцит са паразитом рода Plasmodium
Извор: The Walter and Eliza Hall Institute

Када доспе у тело човека, паразит (спорозит) се путем крвотока настани у ћелијама јетре. У овом делу свог пута размоножава се асексуално и тако настане на хиљаде нових инфективних чинилаца – мерозита. Мерозити улазе у крвоток, умножавају се и настају гаметоцити. Путовање гаметоцита кроз крвоток може да се заврши инфицирањем женке комарца Anophelesкада јединка усиса крв човека у току исхране. На овај начин се болест шири паралелно у популацијама човека и комарца.

Извор: Harvard University

Први симптоми болести могу да се појаве након 7 дана или неколико месеци, што зависи од степена развијености имунитета. Постоје и случајеви са потпуним имунитетом над маларијом.

https://lh6.googleusercontent.com/agFCwjI74l0ZWbLzoml8X5TlTscYOy-ZH14mSNPtAJM9FImEmLpaJ2Gq5jkjdDsAH-p0silPj072KTG40QWt8qMOFbmGZxTk_EwCSg3teERZKoSBGUM4_P6Q3YUkGYnfEgEAPEYtujrwRsRYAQ
Извор: National Geographic

Симптоми

Почетни симптоми се не разликују од симптома сезонских прехлада –
повишена телесна температура, главобоља, умор, знојење, повраћање, кашаљ. Ако болест узнапредује примећује се погоршање општег стања организма. Органи најподложнији оштећењу су плућа, бубрези и мозак, чије поремећене функције у овом случају могу изазвати смрт. Уколико се открије на време лечи се лековима – антималаритицима.

Превенција – Спрејеви и мреже

Постоје и одређене превентивне мере које се најчешће односе на успостављање физичих или хемијских баријера између човека и комараца. У те сврхе користе се разни спрејеви, са одбијајућим дејством према комарцима и постављају се мреже око кревета. 

Најопасније у околини мочвара

Комарци претежно насељавају мочваре па је живот у близини таквих екосистема наопаснији за људе.

Куће на реци у граду Сием Реап (Камбоџа)
Извор: National Geographic

Маларија у бројевима

Маларија је најучесталија на Афричком континенту, затим у југоисточној Азији и северном делу Јужне Америке. Према подацима СЗО 2018. године заражено је 228 милиона, а 405.000 је изгубило у овој борби за живот, од чега је највећи проценат смртности у субсахарској Африци (90%). Највећи број оболелих становника имају Нигерија (11,6 милиона) и Буркина Фасо (10,2), док на азијском и јужно-америчком континенту ни у једној држави број оболелих не прелази милион.

Извор: ourworldindata.org

Прогнозе за будућност

Упоређивањем података стручњаци указују на напредак у сузбијању болести. Пре двадесет година смртних исхода је било скоро двоструко више него пре пет година.
2000: 839,7 милиона
2015: 438 милиона 

Извор: ourworldindata.org

Биотехнолози увелико раде на побољшању ефикасности медикамената и изради вакцина, али свакако наглашавају да је за сада од кључне важности придржавати се основних мера превенције.

Занимљивости 

Први записи о појави маларије стари су преко 4500 година и потичу из Кине.

Мужјак комарца из рода Anopheles не преноси маларију на човека јер се не храни људском крвљу већ нектаром. 

Историчари наводе да је маларија делом одговорна за пад римског царства (V век нове ере) где је била присутна под називом римска грозница.

1907. године Алфонс Лаверан, француски лекар, добио је Нобелову награду из области медицине и физиологије за откриће паразита који изазива маларију.

1933. године синтетисан је ДДТ, инсектицид који се одлично показао при сузбијању маларије. Пример Венецуеле: 1945 – 8 милиона заражених, а након коришћења ДДТ-а, десет година касније овај број је сведен на 800. ДДТ је избачен из употребе 1968. године због своје постојаности, јаког канцерогеног дејства и негативног утицаја на друге животиње.

Тенисерка Серена Вилијамс је активни учесник кампање у борби против маларије.

Хју Лори, Емели Санде, Питер Капалди, Нома Думезвени и Нкути Гатва су оснивачи нове кампање која учествује у борби против маларије под називом „Malaria must Die“ (Маларија мора да умре). Заједно су снимили песму коју су посветили овој борби. 

Извор: zeromalaria.africa

Стваран свет

Још један у низу примера који нам говори да не смемо да потцењујемо „вештине“ неприметних организама. Уколико не пазимо једни на друге и на природу могу да нас задесе велике катастрофе. Када нам није пред очима тешко је замислити свет у којем постоји константна борба за живот и за једнака права, а тај свет није далеко, на истој смо планети. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име