Овај дан је посвећен највећим копненим сисарима. Данас је Светски дан носорога, али и Дан поштовања слонова. Оно што је заједничко овим џиновима, поред њихове величине, јесте и то што су веома угрожене животиње.
Ко има један, а ко два рога?
Носорози су сисари, а припадају реду копитара. У свету данас постоји пет врста носорога и то су: индијски (лат. Rhinoceros unicornis), јавански (лат. Rhinoceros sondaicus), суматрански (лат. Dicerorhinus sumatrensis), црни (лат. Diceros bicornis) и бели (лат. Ceratotherium simum). Три врсте носорога живе у Азији, док преостале две врсте живе у Африци. Два рога поседују црни, бели и суматрански носорози, а индијски и јавански имају само један рог. Рогови који се налазе на њушци, сачињени су од кератина, материје од које су грађени нокти и длаке. Уколико се рог носорога оштети или одломи, током живота ће се обновити и израсти нови. До сада највећи рог који је икада пронађен био је дугачак око 150 центиметара, а пронађен је у Кенији. Носороге одликују масивно тело и кратке ноге, док им је, као и код слонова, кожа наборана и често прекривена блатом које служи као заштита од јаког сунца. Могу да достигну дужину до четири метра и тежину око 3.500 килограма.
Снажни, али често сами
Иако не делује да су брзи, носорози могу достигнути брзину и до 50 км/ч. Крдо слонова приликом доласка носорога може се пореметити, а лавови често избегавау путању којом се носорози крећу. Носорог у природи нема непријатеље – врло вешто је успоставио своје место међу осталим животињама, те му је једини непријатељ човек.
Најчешће време проводе усамљени, а уколико се деси да путују и живе у мањој групи, та крда називају се падови. Оно што је мање познато о носорозима јесте да имају јако лош вид, али тај недостатак надокнађују помоћу изврсног њуха и изоштреног слуха. С обзиром на то да су често сами, обележавају своју територију балегом која има специфичан мирис, те служи као опомена другим носорозима.
Пријатељство са птицом и миран сан док их сунце греје
Поједине врсте птица које се могу наћи на тлу Африке најчешће су ушушкане на глави носорога. Ово узајамно пријатељство јединствено је и ретко у природи. Птице се хране инсектима који се настањују на носорозима, те их тако штите од паразита, а својим гласом упозоравају носороге уколико осете опасност. Како је клима у Африци и Азији топла, носорозима често буде исцрпљујуће да функционишу преко дана. Носорози дан користе да се одморе, а у сумрак и ноћу излазе на пашу. Поред тога што већину времена проводе тражећи храну, носорози су адаптирани на суву климу и могу издржати без воде и до пет дана.
Угроженост и заштита носорога
Носорози су изузетно угрожени и њихов опстанак је из месеца у месец све неизвеснији јер, и упркос огромној заштити, потражња за њиховим рогом има неописиве последице за ове недужне животиње. Напори да се носорозима обезбеди сигуран живот делују немогући јер поред криволова, који је најзаступљенији, све већи проблем у Азији представља и уништавање њиховог природног станишта, сечом шума или изградњом путева и других објеката. С обзиром на то да су ове животиње биљоједи, нестанак шума и све чешће суше стварају додатни проблем.
Колики проблем представља криволов најбоље ће приближити чињеница да је у прошлом веку у Африци живело око 60.000 црних носорога, а данас уз све напоре тај број једва достиже око 5.000 јединки. Суматрански носорог, као један од најугроженијих врста, данас броји свега 275 јединки и налази се на рубу изумирања. Његово станиште данас чине само Индонезија и Малезија, док се у прошлости њихов ареал простирао по читавој југоисточној Азији. Додатна препрека у овој исцрпљујућој борби за опстанак носорога је слаба примена закона. Носорози, као и све друге животиње, захтевају простор, слободу и мир. Поред константне заштите од стране људи који их чувају, њима су потребне нове, проширене локације. Носорози су и даље са нама, боре се и не одустају за своје место у природи, а на нама је да им помогнемо и будемо им прави пријатељи.