Заштита животне средине је појам са којим се свакодневно сусрећемо, а да углавном нисмо ни свесни које све области он повезује. Наш први сусрет са животном средином је управо онај када смо начинили први корак и радознало почели да истражујемо свет око нас. Међутим, како растемо потребно је да што боље разумемо животну средину да бисмо били у могућности да јој помогнемо, те је неопходно квалитетно образовање које подразумева свакодневно истраживање и учење током читавог живота.
Циљ образовања о животној средини је развој колективне еколошке свести која се мора неговати од детињства. Светски дан образовања о животној средини обележава се сваког 26. јануара, те је фокус управо на развоју колективне еколошке свести и едукацији од најранијих година детињства.
Последице у животној средини које изазива антропогени утицај тешко је санирати, а због константних потреба људске цивилизације за развојем добар део проблема још увек нема адекватно решење.
Неки од најзначајнијих проблема за животну средину су:
- оштећење екосистема и угрожавање станишта
- огромне количине отпада
- климатске промене
Образовање о заштити животне средине је сложен процес који обухвата стицање елементарних појмова и знања, развијање појединачне и колективне свести и адекватне облике понашања за заштиту и очување животне средине. Последњих година образовање о животној средини добија све већи значај, те је потребно уврстити програме посвећене томе у све образовне установе, од вртића до универзитета. Поменуте програме треба детаљно разрадити како би били разумљиви и прилагођени свим узрастима.
Образовање и васпитање о заштити животне средине такође подразумева:
- благовремено и веродостојно информисање
- упознавање са законским регулативама.
Основни елементи стечене еколошке свести су поседовање еколошког знања, вредновање еколошке ситуације и адекватно понашање према животној средини. Самим тим, еколошку свест не чине само сазнања о односима природе и друштва и нарушавању еколошке равнотеже и потреби за заштитом животне средине, већ и савест, односно спремност појединаца и друштвених група да се у тој заштити ангажују и да се одговорно односе према средини у којој живе.
Уз поштовање природе и природних закона, образовање о заштити животне средине подразумева и уочавање еколошких проблема и рад на њиховом решавању. Међутим, према подацима истраживања Националног програма заштите животне средине на територији Републике Србије, недовољно развијен ниво свести грађана о потреби заштите животне средине има неколико узрока:
- недовољна заступљеност овог вида образовања у плановима и програмима, почевши од предшолских установа, па до виших инстанци образовања
- недостатак и недовољна доступност наставних материјала
- недовољна доступност неформалних видова образовања у датој области
- непостојање информационих система (база података о животној средини)
Иако је прва конференција Уједињених нација о животној средини одржана 1972. године у Стокхолму, уследило је још неколико веома значајних које су за собом оставиле значајне акте и документе о односу према животној средини.
Највећа светска Конференција о заштити животне средине и развоју, одржана јуна 1992. године у Бразилу, резултирала је документима (Рио декларација, Конвенција о клими, Конвенција о биодиверзитету и Агенда за 21. век) у којима се међународна заједница залаже за одрживи развој заснован на еколошким принципима и под којим подразумева мудро управљање природним добрима, очување биодиверзитета и саморепродукције природе, рационалну потрошњу и штедњу енергије и природних ресурса , нарочито необновљивих, рециклажу и тзв. чисте технологије, као и предузимање мера заштите животне средине, а све ради задовољавања потреба садашњих и будућих генерација.
Поред наведених конференција за образовање и васпитање о заштити животне средине од свих међународних скупова значај имају конференције у Београду (1975) и Тбилисију (1977), конгрес у Москви (1987) и Солуну (1997) на којој је наглашено да је образовање кључ опстанка и отуда и нови назив – образовање за опстанак.
Школа – битно место за стицање еколошког знања
Са утврђеним програмским садржајима школа поседује највеће могућности у изграђивању свести ученика. Она пружа значајне могућности за стицање одређених знања, за изграђивање одређених навика, али и за развој еколошке свести развијањем одговорног односа према природи.
У првом циклусу основног образовања и васпитања, еколошки садржаји се често прожимају кроз скоро све наставне предмете. Највише су заступљени у наставним предметима Свет око нас у првом и другом разреду и Природа и друштво у трећем и четвртом разреду основног образовања и васпитања. Општи циљ наставног предмета Свет око нас јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран живот у њему.
Еколошки садржаји у старијим разредима основног образовања од 5. до 8. разреда, односно у другом циклусу обавезног образовања су заступљени кроз наставне предмете природних наука: биологије, географије, хемије и физике. Укупан фонд часова редовне наставе од првог до осмог разреда где се изучавају еколошки садржаји износи 1184 часа, што у односу на укупан фонд часова у обавезном образовању који износи 6356 часова, чини 18,62 %.
У четворогодишним образовним профилима у готово свим подручјима рада садржаји везани за екологију проучавају се кроз општеобразовне предмете, док се кроз стручне предмете проучавају у оним образовним профилима који су директније везани за проблематику екологије и заштиту животне средине.