Насловна Свет око нас Вода 8. јун – Светски дан океана

8. јун – Светски дан океана

978
0
Време читања: 3 минута

Океани се дефинишу као континуриане, слане водене масе, а заузимају чак 71% Земљине површине. Скуп свих океана назива се Светским океаном, а он се састоји од Тихог (који је највећи), Атлантског, Индијског, Јужног и (најмањег) Арктичког океана. Временом су се због историјских, научних и друштвених разлога појавиле границе међу океанима и њих је дефинисала Међународна хидрографска организација (International Hydrographic Organization).

Сви ови океани међусобно се разликују по запремини, салинитету (количиини соли), морским струјама, али и по живом свету који их додатно обогаћује. 

Просечна дубина океана износи 3 796 метара, док се најдубља тачка налази у Тихом океану, у чувеном Маријанском рову, и износи 10 994 метара. 

Једна од карактеристика за екосистем океана је да се порастом дубине океана смањује интензитет Сунчеве светлости која допире у дубљим слојевима. Најплићи слојеви воде имају највише светлости, те се та зона назива еуфотична зона. Еуфотична зона у преводу са грчког језика значи добро осветљена зона, то јест зона при површини океана или мора где је осветљеност довољна тако да може да се обавља процес фотосинтезе. Дисфотична зона представља место где је интензитет светлости у океану сведен на минимум. Најдубља зона свих океана назива се афотична зона, до које светлост уопште не допире, те у потпуности влада мрак. Такође афотична зона има нижу температуру и висок притисак воде, за разлику од поменуте претходне две зоне.

Нека од живих бића која се могу срести у океанима су разни мекушци, дупљари, рибе, сисари, главоношци, али и алге и планктони. Једни од најосетљивијих становника океана су корали који се због све топлије климе, али и крема за сунчање, налазе у великом проблему.

Океани су веома важни за климу јер апсорбују велики део емисија угљен-диоксида који долази из процеса сагоревања фосилиних горива. Међутим, климатске промене имају негативан утицај на океане јер, услед све веће концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери, долази и до премештања дела гасова у воду и још бржег загревања океана, његове ацидификације (закишељавања), миграција и смањења бројности популација живог света. Последњих година, сведоци смо неколико великих еколошких катастофа које су утицале на многе јединствене екосистеме. 

У данашње време, океани болују од огромне количине пластичног отпада. Најмање 25 милиона тона пластике тренутно плута океанима, што озбиљно угрожава морске врсте и ремети ланце исхране. Оно што видимо заправо је само врх леденог брега јер велики проценат пластичног отпада услед тежине потоне. Чињеница да је пластика врло отпоран материјал који се углавном не разграђује, него се само распада на све мање делове (микропластика) ствари само погоршава. Многи организми у океанима, уносе у организам микропластику која на тај начин улази у ланац исхране, такође ремети раст организама и њихово размножавање.

Иако 8. јун опомиње да су чисти океани неопходни, потребно је да свест о заштити океана буде заступљен сваки дан. Тема за обележавање Светског дана океана 2022. године гласи „Један океан, једна клима, једна будућност, заједно смо у овоме”. 

С обзиром на то да ће већина нас ускоро посетити океане и мора, те уживати у хоризонту који се пружа уз невероватне заласке Сунца, не заборавите да свој отпад понесете до најближе канте и правилно одложите, тако да обале остану чисте. Смањимо коришћење пластике за једнократну употребу, сламчице, пластичне чаше, пластичне боце за воду, пластичне кесе и нађите алтернативе попут материјала за више коришћења. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име