Насловна Живи свет Биљке 7. октобар – Светски дан памука

7. октобар – Светски дан памука

1662
0
Време читања: 5 минута

Човек користи памук више од било којег другог природног влакна и то управо јер је један од најпријатнијих и најудобнијих материјала. Памук је мекано влакно које расте око семена биљке Gossypium, грма из тропских и суптропских крајева Америке, Африке и Индије. Данас се обележава Светски дан памука, те ћемо се боље упознати са њим. 

Главни корен ове биљке је вретенаст и веома брзо продире у земљиште. Стабљика је усправна, снажна и разграната. У зависности од врсте памука, најчешће расте између 70 центиметара и 2 метра, а вишегодишњи памук може да нарасте и до 6 метара. Лиска се састоји од 3 до 5 режњева који могу бити различитог облика. Зелене је боје, а неке сорте имају и црвенкасте нијансе. Маса 1.000 семена, у зависности од врсте и сорте памука, варира између 80 или 150 грама. Цвет је двополан, крупан и одликују га нијансе од благо жуте до крем, док са унутрашње стране има једну тачку (мрљу) црвене боје. Цвет се отвара ујутру, а већ другог дана се затвори и отпадне. 

Агроеколошки услови за гајење памука

Да би се памук добро развијао, потребна му је светлост, пре свега због сазревања влакна и синтезе целулозе. Троши знатну количину воде и она је основни чинилац који одређује принос памука. Најинтезивније раздобље када се усваја вода је током цветања и формирања плодова. Када говоримо о земљишту, памуку највише одговара дубоко, умерено плодно, структурно и топло земљиште. Најбоље успева на песковито-алувијалним земљиштима.

Нега усева памука

Током вегетационог периода (период од клијања до зрелости) примењује се неколико мера неге, према потребама биљака. То су: разбијање покорице (феномен који се јавља након падања кише; када време отопли и када се површински слој земљишта осуши, на парцелама са лошом структуром земљишта долази до формирања поменуте покорице), примена хербицида, прихрањивање, заливање (од почетка цветања), као и сузбијање болести и штеточина.

Берба памука

Берба се обавља ручно или машински, а почиње када је 60 – 70 % тоболаца (цвет и плод) отворено. Да би се смањиле нечистоће и повећала ефикасност комбајнирања памука, потребно је да се претходно обави дефолијација усева (сакупљање листова без оштећења стабљика и плодова). За 15 дана отпадне већина листова и берба може почети. Након брања тоболаца, влакно се одваја од семена машинама за егренирање, а кратко влакно линтер машинама. Након тога, свако се влакно посебно балира.

Производња и продајна јединица за памук

Продајна јединица која се користи за памук је бала. Такође, памук заузима прво место међу културама за производњу влакна. Дуго влакно или линт највише се користи за производњу одеће, текстила за различите намене, конца, али и у индустрији папира и рибарских мрежа. Семе памука садржи до 20% уља које се најчешће искористи за израду сапуна, глицерина или у козметичкој индустрији. Стабљика се може искористити за израду грађевинског материјала или картона.

Иако је потребно сунце, богата вода и релативно ниске зиме, памук се данас, ипак производи на изненађујућој разноврсној локацији са разноврсним поднебљима, укључујући Аустралију, Аргентину, Западну Африку и Узбекистан. Тренутне процене светске производње износе око 25 милиона тона или 110 милиона бала годишње, што се остварује користећи 2,5% обрадивог земљишта у свету. Кина је највећи и водећи произвођач памука на свету, док су Сједињене Америчке Државе највећи извозник већ дуги низ година са око 10 милиона балова годишње.

У Сједињеним Државама производња памука углавном је концентрисана у подручју под називом Памучни појас, који се протеже од доње реке Мисисипи кроз лук који се протеже Алабамом, Џорџијом, Јужном и Северном Каролином. 

Текстилна индустрија и памук 

Текстилна индустрија деценијама уназад послује као један од највећих загађивача на свету, док је у једном тренутку била чак на другом месту, одмах после нафтне индустрије. Никако се не сме заборавити веома лош утицај гајења памука на загађење вода, јер се за производњу текстила користе многобројне штетне супстанце и синтетичке боје које у воду долазе прањем. Да би се направила једна мајица, потроши се око 2.700 литара воде и користи се више од седамдесет врста хербицида који штете земљишту и узгајивачима. Поред тога што је велики загађивач, текстилна индустрија направила је додатне проблеме када се говори о етици и односу према запосленима (радници су изузетно угрожени јер раде у нехуманим условима, удишу испарења токсичних материја и раде за веома ниске плате). 

Последице ових штетних супстанци које се користе у процесу производње огледају се у прекомерном загађењу вода, ваздуха, али и земљишта приликом испаравања. 

Уз све то, текстилна индустрија има лош утицај на биодиверзитет и равнотежу екосистема због прекомерне употребе поменутих пестицида. Такође ту је и чињеница да се делови екосистема претварају у усеве, да се црпи вода из екосистема који су ионако већ суви, а и да се саде монокултуре које праве велики проблем за квалитет земљишта.

Додатне борбе за квалитетан памук 

На глобалном нивоу, око 35 милиона хектара памука је под култивацијом. Да би контролисали бројне штеточине храњене на простору који је предвиђен за узгој памука, пољопривредници се већ дуго ослањају на тешку примену инсектицида, што доводи до загађења површинских, али и подземних вода. 

У многим регионима количина падавина је недовољна за раст памука, те се овај проблем може решити наводњавањем поља водом из оближњих река или из бунара. Где год да је тачан извор, повлачење воде може бити толико масивно да значајно смањује токове река и осиромашује подземне воде. Чак две трећине индијске производње памука наводњавају подземне воде.

У Сједињеним Америчким Државама, произвођачи памука се такође ослањају на наводњавање. Памучна поља се наводњавају пумпањем из подземних вода. У северозападном Тексасу, нивои подземних вода опали су за више од 8% између 2004. и 2014. године. Можда је најизраженија прекомерна употреба воде за наводњавање је видљива у Узбекистану и Туркменистану, где је ниво воде у Аралском језеру веома опао. 

Још једна негативна последица тешког наводњавања је салинирање тла. Када се поља више пута поплављују водом за наводњавање, со се концентрише у близини површине. Салинирање земљишта је проблем јер отежава добијање чисте воде за пиће и наноси штету усевима јер не може да расте уз слану воду. Као резултат, земља све више зависи од увоза у иностранству. Биљке више не могу расти на овим земљиштима и пољопривреда мора бити напуштена. Салинација се десила у великој мери у већини бивших памучних поља у Узбекистану.

Постоје ли еколошки прихватљиве алтернативе?

Да би се развио еколошки повољнији памук, један од корака мора бити смањена употреба опасних пестицида или да се контролише њихова правилна употреба, што се може постићи едукацијом и правилном применом у пракси. У најједноставнијем облику, растећи памук на одржив начин подразумева садњу где су довољне кише, избегавајући додатно наводњавање. У подручјима са маргиналним потребама за наводњавањем, наводњавање капањем нуди значајну уштеду воде.

За сам крај потребно је увести велики број измена које ће бити прихваћене од великог броја људи на међународном нивоу (од произвођача преко дистрибутера до потрошача).

Да ли сте знали да је памук оволико захтеван као биљка и коју врсту памука ви бирате приликом куповине одеће?

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име